Paganinijeva ulica i grob na Senćanskom groblju

Stara imena subotičkih ulica predstavljaju zanimljivo štivo svakome koga interesuje prošlost ovog grada. Današnje, pomalo haotično stanje u ovom imeniku, rezultat je nerazumevanja, neznanja ili nezainteresovanosti onih koji o tome vode računa, mada im u tome pomažu i promene državnih okvira, ideologija, kao i uverenje da svaka lokalna ili nacionalna veličina mora da ima svoju limenu tablu inače ćemo ih zaboraviti.

Dugo je u ovom poslu postojao prilično jasan red. Glavne ulice i trgovi bili su rezervisani za vladare i značajne ličnosti, a ostale ulice su nosile jednostavna, kratka imena. To što u Subotici nije bilo toliko bulevara da bi se imenom odužili svim istorijskim ličnostima, nije ni bilo toliko važno. Limena tabla je služila prvenstveno kao gradski toponim odnosno adresa koja treba da se lako pamti i pronalazi. Toga su se Subotičani držali i za vreme carevine i u doba kraljevstva južnih Slovena. Kratko i jasno: Szep, Nyil, Albert, Tigris, Máte, Pál, Gáspár, Péter, Hold, Dér, Korona, David…. Gotovo svi nazivi tadašnjih ulica sastojali su se od jedne reči ili imena. Ako su u pitanju bile značajne ličnosti, dovoljno je bilo Dugovics, Damjanics, Kossuth, Hunyadi…

Trg Fra Jesse

U vreme kraljevine su se, uz neke izuzetke, uglavnom držali starog pravila da ulica ima što kraće ime: Svetla, Simina, Agina, Albina, Čudna, Dolnja, Majčina, Mila, Mirna, Singerova, Teretna, Vesela, Narodna…

Prezime je bilo dovoljno kada su krštene: Teslina, Šantićeva, Njegoševa, Gajeva, Prešernova…

Neka imena koja su promenjena, na neki način su podsećala na stara (Eva – Devojačka, Levente – Momačka, Huszar – Marka Kraljevića, Viola – Ružina, Sziget – Hvarska, Albanska – Alibunarska…)

Jedan takav pokušaj učinjen je za vreme kraljevine, kada je Paganinijeva ulica promenjena u Lisinskijeva (po Vatroslavu Lisinskom, glasovitom zagrebačkom kompozitoru). To je prva ulica koja je ponela ime nekoga iz sveta muzike a verovatno i prva mala zabuna. Subotički Paganini nema veze sa violinom, već je to bio Italijan koji je poginuo za vreme Mađarske bune, na strani revolucionara 1849. godine. Njegov grob i danas postoji na Senćanskom groblju.

Đuzepe Paganini rođen je u Đenovi 1804. godine, ali ga je životni put doveo u ove krajeve. Sudbina je htela da pogine u bici kod Kaponje kao Jožef, artiljerijski kapetan.

U socijalističkoj Subotici nazivi su menjani četrdesetih i početkom šezdesetih, a u novim naseljima onim tempom kako se grad širio. Opštinsko veće Narodnog odbora opštine Subotica, 1962. godine donelo je odluku o izmeni naziva pojedinih ulica i trgova. Tada je više naziva koji su se sastojali od nečijeg prezimena, upotpunjeno i imenom.

To je vreme kada su imena ulica počela da se dele kao znamenja. Po neko se kvalifikovao i za bistu.

Galerija istaknutih naučnika sa polja medicine nalazi se ispred Higijenskog zavoda. Među njima je i Ludvig Hiršfeld, poljski imunolog i bakteriolog koji je ratne 1915. godine napustio mesto pri Katedri higijene na univerzitetu u Cirihu i došao u Srbiju, da pomogne u suzbijanju epidemije tifusa.

Beograd ima svoje zanimljive nazive kao Čika Ljubina, Baba Višnjina, Serdar Jole ili Gospodara Vučića. Ako nekoga zanima nešto više o tim imenima, lako može da se informiše. Na najnovijim tablama u Šantićevoj i Teslinoj u Subotici, piše: Alekse Šantića i Nikola Tesla. Da li su imena ovih ulica na taj način malo promenjena iako se radi o istim istorijskim ličnostima? To verovatno zna onaj ko je postavio tablu sa imenom Desanke Maksimovića.

Lansky



KOMENTARI

  1. avet kaže:

    Ja znam ko je bio, ali sam siguran da 99% subotičana pojma nema ko je bio Patris Lumumba, niti su u životu čuli za njega, da je čovek sa takvim imenom negde živeo, nešto veliko uradio i da je jedna ulica u Subotici dobila po njemu ime.
    Ovakvih naziva ulica gde većina stanovništva pojma nema ko je dotična ličnost bila, po kojoj je ulica dobila ime, ima više u našem gradu.
    Subotica je mali grad u odnosu na Beograd, tek tamo da vidite neobičnih imena ulica.

  2. Trovach kaže:

    @avet…Slazem se, ali je jos gore da se ulica zove, Nova (broj taj i taj), Jorgovanska, Pastirska, Grozdja, Kajsija… Neko ko stanuje u ulici Patrisa Lumumbe ce se mozda zapitati zasto se njegova ulica tako zove, pa ce malo proguglati. Neko ko gugla kajsiju ce doci do latinskog naziva Prunus armeniaca i mozda naci nacin na koji se gaji 🙂

  3. Zoran kaže:

    Kakva je ovo sprdnja sa nazivom ulice Desanke Maksimovic

  4. Istinom protiv lazi kaže:

    @ Zoran
    Puno manja mego ona kad su izbacivali Desanku iz skolske lektire,samo onda nisi smeo ni rec reci,cutao si ko zaliven!!! Obraz ko djon

  5. Kertvaros kaže:

    Ulice su od uvek imale svoja imena. To je bilo iuzetno vazno za stanovnike i strance jer su ta imena ulica bila neophodna za orijentaciju u gradu. Nacin na koji su imena davana se je menjao iz jedne istorijske epohe u drugu. U pocetku su imena ulica nastala na osnovu onoga sto je u njima bilo posebno i karakteristicno. Zanatlije su obicno obavljali svoju delatnost skoncentrisani u jednoj ulici. Tako su imali uvek konkurenciju na oku, ali i musterije su onda takodje dolazila tacno tamo gde su znale da ce imati najbolje sanse za svoju potrebu i najveci izbor robe ili usluge. Tako bi nastale recimo Pekarska, Kovacka, Kolarska, Voskarska, Liciderska i mnoge druge ulice. One ulice koje su nekuda vodile, ili je u njima neki vazan objekat, dobile bi ime po samom objektu. Skolska, Grobljanska, Bolnicka, Mlinarska, Manastirska itd. Medjutim ako bi u nekoj ulici bila crkva onda bi se ulica zvala isto kao i svetac koji je bio crkveni patron. U antickim gradovima i u Srednjem veku gradovi su bili opasani odbrambenim bedemom i samim tim je broj kuca i ulica bio ogranicen i to za vise vekova. Njihova imena nastaju spontano iz svakodnevnog govora. Osim ulica koje se zovu po zanatima i trgovcima, tu su i ulice koje narod jednostavno i spontano prozvao – Kratka, Mala, Velika, Dugacka, Kriva,Prava, Uska, Siroka, Bunarska, Gornja, Doljna, Potocna itd. U jednom Nemackom gradu postoji ulica (mali sokak) koja se vec vise vekova zove “Ispod debele kokosi” Debela Kokos je nekada davno bila nekakva krcma i svratiste smesteno na uzvisenju, a ulicica koja je ispod nje vodila dobila je od stanovnika taj naziv koji je ostao i do danas. Kod nas u Subotici imamo recimo Borovo – ulicu. Ona nigde nije ozvanicena pod tim imenom, ali svako zna gde je i na sta se misli. Mi Suboticka deca smo imali vlastite nazive ulica i toponima neovisno od njihovih zvanicnih imena. Kod skole, kod Zvezde, Kod pijace, kod mlekare, pekare itd. Imalo smi i recimo Joskinu ulicu. Ona nije dobila ime u cast nekog Joske, vec je to bila ulica gde stanovao nas drug Joska. Davanje imena po licnostima je obicaj relativno novijeg datuma. U Evropi se pocelo davanjem imena vladara po glavnim ulicama gradova u vreme “Prosvecenog apsolutizma”. To se je kasnije prosirilo i na ostatak zasluznog (ili pak ne) gradjanstva, i postalo nesto kao znak prestiza. Ulica Patrisa Lumumbe i slicnih imena su nastale iz trenutnih dnevno politickih potreba tadasnjeg aktuelnog rezima. Pokret nesvrstanih, borba protiv kolonijalizma, budjenje i prosperitet Afrike. Dogadjaji koji su dosli i prosli i sa kojima nove generacije nemaju nikakvu povezanost. Ostala su imena ulica sa kojima niko ne zna sta da zapocne. Ulice i njhova imena su vrlo siroka tema i pisati o njoj bi razbilo okvire ove rubrike i zato zavrsimo pricu sa Latinskom sentencijom ” Sic transit gloria mundi” = I tako prolazi slava ovog sveta.

  6. NikolaTesla kaže:

    Idioti iz RGZ-a koji su zaduženi za postavljanje tabli valjda imaju pravilo da svaka osoba mora da ima ime i prezime. Pa nije dovoljno “Teslina”, mora “Nikole Tesle”, iako Skupština grada nije menjala imena ulicama. A nije ni Pošta. Kod njih je Teslina i dalje Teslina, a Jovana Sterije Popovića i dalje Sterijina.

  7. avet kaže:

    Anegdota je iz moje familije, pričali su mi je više puta.
    Da li je istinita ili nije, ne znam, čovek je odavno preminuo.
    Radi se o nekom mom rođaku iz jednog malog bačkog sela, gde su ga dobro poznavali i nije baš bilo posla za njega. Razlog je verovatno bila njegova prevelika ljubav prema čaši i vinu i njegova prgava narav posle nekoliko čaša popijenog vina.
    Boravio je 50-ih godina prošlog veka u Subotici, radeći jedno godinu dana kao nadničar. Nije bila tajna, ono što je zaradio, sve je potrošio na piće po krčmama, bolja varijanta je bila kada nekom posle pijančenja nije ostao dužan. Pio je on u društvu, a po potrebi i sam, ali na takvim mestima se brzo nađe društvo i sklapaju “prijateljstva” pa je skoro uvek bio u društvu.
    U svom selu se hvalio da Suboticu, koja je u njegovom mestu smatrana za neki “velegrad”, poznaje toliko dobro kao da je rođen tu u Subotici.
    Jednom prilikom, kada je dolazio u Suboticu, poverili su mu neki manji paket da odnese na jednu određenu adresu. Tada se ispostavilo da on Suboticu ne poznaje po ulicama, već po krčmama.
    Kada je shvatio gde treba paket da odnese, samo je rekao, pa, znam ja gde je to.
    Siđeš sa šinobusa, izađeš iz zgrade železničke stanice iz restorana, bifea, pa posle “Tri Jelena” pravo, pa levo kod bife “Maje”, posle Korzom pored kafane “Zagreb”, posle mali zaokret kroz kafanu “Tri šešira”, nazad pored restorana “Beograd”, pa nastavak prema Gomboškoj ulici, koju je ipak zapamtio po “Beloj Lađi”, pa pored “Dve Krigle” u istoj ulici. Nakon toga je bilo još jednostavnije, trebalo je samo produžiti pored “Ćure” i eto, data adresa je bila tamo druga-treća kuća od “Šaje”.

  8. Pedja kaže:

    Kada ce Subotica dobiti ime knjizevnika Ace Lukasa? Njega svi znaju

  9. Aleksa kaže:

    Uz dužno poštovanje moram ispraviti Kertvaroša – naime Borovo ulica je u narodu bila poznata više kao BATA ulica.
    Kako sam odrastao u mešovitoj porodici, od mame,koja je bila mađarica sam čuo i zapamtio mnoge stare nazive ulica na mađarskom jeziku – ulica Cara Lazara-Fűzfás utca,Frankopanska – Magyar utca, Crnojevićeva – Szerb utca, trg ispred Sinagoge –
    Edénypiac utca. Petefi Šandora – Csirkepiac, Rudics utca, Betlehem utca (Gajeva).
    Bunjevačka ulica (Ivana Antunovića). Bárány utca – Vuka Karadžića.
    Znam da se ovo mnogima neće sviđati ali ti nazivi su živeli u narodu dugo posle rata

  10. avet kaže:

    @Aleksa
    U pravu ste, bunjevačka ulica i dalje u narodu živi pod tim imenom, a Rudics ulica je i zvanično Rudić ulica.
    Ja znam da Vi znate, pišem samo zbog ostalih mladih koji ne znaju da je BATA bila fabrika cipela, ja mislim da ona na zapadu još uvek postoji.
    Pre drugog svetskog rata je na uglu ulice Dimitrija Tucovića prema Gradskoj kući zaista bila prodavnica Bata, stariji sugrađani se te ulice većinom sećaju kao Bata ulica.
    Posle nacionalizacije privatne svojine, Bata postaje Borovo, te se ta neka srednja generacija ove ulice seća samo kao Borovo ulica, lakše je bilo i brže za izgovoriti, a i skoro svako je znao gde se nalazi Borovo prodavnica.

  11. Aleksa kaže:

    @Avet
    Dok je Ćuro postojao, na mestu gde je sada Šajo kafanu je u vlastitoj kući držao Letić Antun, alias Ćale.

  12. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa,

    Naravno da je za mene “Bata” jedan dobro poznati Suboticki toponim. Kod Bate, pored Bate, kupio sam kod Bate i slicno, je bilo uobicajeno u nasem tadasnjem svakodnevnom govoru. Sto se tice mene, ja licno za Borovo ulicu nikad nisam ni cuo sve dok nisam poceo da koristim internet i posecujem Suboticke portale. Tu sam naucio mnoge meni do tada nepoznate reci i izraze. Tu spada i Borovo ulica, ili izrazi palancikarnica, pecenjara, sobnost, spratnost, samostalna kuca, (valjda samostojeca kuca) i jos mnogo toga cega trenutno ne mogu da se setim. Ja sam nekakav Suboticanin koji zna sta je to Prozivka, gde je Prozivka, ali je nikada nije video “u zivo” i kako to u stvarnosti izgleda osim naravno na fotografijama. Prilikom mojih retkih poseta Subotici jednostavno put me nije neneo ne tu stranu.
    Firma Bata je karakteristicna prica o kapitalistickom uspehu. Sadrzi dosta mitova i legendi, o maloj susterskoj radionici u kojoj je marljivi cipelar svojim trudom i radom napravio jedan od najvecih svetskih koncerna za proizvodnju gume i obuce. Istina je nesto prozaicnija. Mala cipelarska radionica sa kraja 19-tog veka pocinje masovnu proizvodnju obuce za vojsku odmah na pocetku Prvog svetskog rata i zgrce ogromno bogatstvo. (nekom rat, nekom brat) nakon propasti KuK monarhije njeno je sediste u tadasnjoj Cehoslovackoj odakle se siri po celom svetu Nakon Drugog sv. rata u Istocnoj Evropi je sve sto su imali nacionalizovano, ali je porodici ostalo vise nego dovoljno fabrika i prodavnica u ostalim delovima sveta. Danas je firma Bata jos uvek jedan od vodecih (porodicnih) koncerna u svetu. Inace smenom generacija smenjuju se i odredjene reci i izrazi. Stari pojmovi odlaze u zaborav a pojavljuju se novi. Recimo Lumumba (persona) je danasnjim generacijama potpuno nepoznat, ali poznaju ipak Lumumbu kao neku vrstu koktela koji se nudi po Koktel – barovima. Ovdasnju rubriku “Stari grad” mnogi mladji ljudi dozivljavaju ka povrsnu informaciju koja ih se u biti ne dotice, ali poneku rec ili recenicu mogu izvaditi iz konteksta i upotrebiti za iznosenje svojih aktuelnih frustracija koje uopste nisu povezane sa lokalnom istorijom. U rubrici cesto imamo prilike da se nasumice dodeljuju negativni lajkovi onako iz stomaka bez i najmanje namere ili pokusaja da se neslaganje sa necim i zrecenim obrazlozi. Imamo cesto i jedan vrlo komicni paradoks kada Lansky dobije za svoj tekst odredjeni broj lajkova, a neki forumas koji u jednoj recenici, obicno nekoj intelektualno priprostoj i supljoj frazi, izrazi svoju hvalospev za tekst, dobije daleko vise lajkova nego sto dobije sam tekst koji se pohvaljuje 😉

  13. Subočan kaže:

    @Zoran
    Nije šala, u pitanju je nešto mnogo gore – neznanje. Hajde da se “progleda kroz prste” onome ko je izradio tablu, ali onaj ko ih plaća (našim novcem) mora da poseduje elementarno poznavanje jezika.

  14. Anonimni kaže:

    Sutičanin
    Gospodo ne znate kafane jer mišate Ćurinu i Šajinu kafanu. Šajo još radi na ćoši Palmotiževe ulice a Ćuro godinama ne radi a nalazi se priko puta vatrogasaca.

  15. Jelka kaže:

    Po kome je dobila ime ulica Pala Papa, zapravo ko je on bio?

  16. Lansky kaže:

    @Jelka
    Vidi na: Pavle Pap

  17. Kertvaros kaže:

    U vreme kada je dotadasnja Novatorska ulica promenila ime u Papa Pavla, u Vatikanu je vladao papa Pavle VI. Mnogi ljudi ljudi su mislili da je ulica dobila ime po tada aktuelnom papi.

  18. No name kaže:

    Kertvaros – Dobar fazon, nikada nisam čuo da je to ime neko povezivao sa papom. On je bio Pap a koliko znam kao lično ime pisalo mu se Pal. Znao sam da je bio revolucionar i sada kada sam mu pročitao biografiju, (izvodi iz vikipedije), s obzirom da je bio talentovan za hemiju i bistar momak, šteta što to nije i ostao, nego se uhvatio u kolo sa komunistima i tobožnju “narodooslobodilačku borbu”. On je poginuo, oni su ispunili svoj cilj – došli do vlasti i masti i kraj priče. Eto mu ulica pa da se ljudi pitaju ko beše taj? Kao da sile osovine ne bi izgubile rat i bez njegove pogibije. Danska je isto bila okupirana od Nemaca i za vreme čitavog rata poginulo je PET (5) Danaca, i niko ih danas ne osuđuje i ne naziva kolaboracionistima, nisu ih “oslobodioci” posle rata ubijali kao “saradnike okupatora”, a nas je za k….o zdravlje izginulo par miliona! Još pljuju po Milanu Nediću što je sačuvao da ne izgine još toliko! De Gol je francuskom Pokretu otpora uputio sledeće reči: “Nemojte da Francuzi uzalud ginu u akcijama protiv Nemaca, rat će se ionako rešiti među velikim silama” – i postao je predsednik, a za istu poruku Jugoslovenima/Srbima, Draža Mihajlović je streljan. Kada ćemo dobiti ulicu Milana Nedića?

  19. Anonimni kaže:

    @No name
    Mnogo gledaš Happy tv. Navodiš tu gomilu gluposti. De Gol nikad nije izjavio tako nešto niti bi to imalo nekog smisla. Nedić će dobiti ulicu kada dobije i Peten u Parizu. A Nediću bi sudili ako ne zbog saradnje sa Nemcima onda zbog izdaje aprila 1941. kada je napustio najvažniji deo fronta i pobegao iako je bio komandant.

  20. Kertvaros kaže:

    @ No name
    Suboticani imaju svoj specificni sleng. Izgovaraju imena ulica na svoj nacin. Recimo za ulicu Nade Dimic, kazu ulica Nade Dimica, Bose Milicevica, Desanke Maksimovica i tome slicno. Ulicu Pap Pavla su izgovarali Papa Pavla. Mi smo inace jedna relativno mala grupa forumasa i ovo ovde jedna jedna mala rubrika koja se eksplicitno bavi nasom lokalnom istorijom, uglavnom neke istorijske sekvence i epizode lokalnog karaktera sa aspektom na licna secanja, iskustva i dozivljaje. Danci, Francuzi, de Gol, i ostalo su visoka politika kojom se lokalna rubrika “Stari grad” ne bavi a to i nije njena svrha.

  21. Bradati anonimus kaže:

    Stvarno je tako. Puna puta sam čuo “u ulici Nade Dimića”.

  22. No name kaže:

    Anonimni – A ti previše gledaš N1. Ne znam da li je to bilo na TV koju si pomenuo, jer TV uopšte i ne gledam, ali možeš se i sam obavestiti da je sve što sam napisao tačno. Peten nije dobio ulicu u Parizu ali nije ubijen. Front se 1941. raspao kod nas, nije moglo da bude izdaje (osim kao što su kraljevski komandant avijacije koji je prešao kod Pavelića u NDH, a 1991. istu izdaju počinio je i general Tus!), tako da Nedića teško da bi mogao da optužiš za izdaju. Isto kao i mog oca, vojnika kraljevske vojske, koji je zarobljen jer se jedinica PREDALA Nemcima (nije bilo smisla, pobili bi ih do jednog tolika je bila premoć), pa je rat proveo u zarobljeništvu. Što se tiče tvog gledanja na “lokalno” i “visoku politiku”, ulice sa imenima komunista u Subotici i razjašnjavanja ko je bio ko (kladim se da za 90% njih čak 99% Subotičana ne znaju ko su bili da ih pitate), itekako spada u ovu rubriku. Toliko o Dancima, Francuzima, De Golu i nama koji smo ginuli bespotrebno samo da bi komunisti došli na vlast. Uostalom, na You Tube možeš da nađeš dokumentarac kako je Pariz izgledao kada su ga Nemci okupirali – nerazrušen, čitav, ulicom ide nemačka vojna muzika, Parižani mirno prolaze kao da se ništa ne dešava, i BEOGRAD – u ruševinama i smrti, jer nama je “bolje rat nego pakt” i “bolje grob nego rob”…A to se tiče i lokalno Subotice, nju su SAVEZNICI na kraju rata 4-5 puta besomučno bombadrovali, jer su nameravali da prekinu prugu, ali su ispromašivali, izmenili nam izgled grada. Eeeeeeeeee, bato, sve je to POVEZANO i ima veze jedno s drugim, samo s Happy TV nema…to tvoj đilasovski um može da potura kao tezu, 5. oktobra vam je bila omiljena “TV Bastilja” i Milošević za pljuvanje, a sada “Happy” i Vučić. A ostali ste isti usranci.

OSTAVITE KOMENTAR

42 + = 45