Zanima me hoće li novi počasni sugrađanin pomoći Subotičanima da do kraja, dakle sudski, reše aferu “Starter” i kako se Bakić, konceptualno, uklapa u novi Vučićev pokret koji, ukoliko sam dobro razumeo, državi želi da pristupi kao slavskoj trpezi?
Branko M. Žujović
Naš nevidljivi prijatelj, Miloš Crnjanski, koji nam je drag vodič po Rimu, pripoveda u “Hiperborejcima” o sardonskim šalama koje, inače pobožni, Rimljani često pričaju o Bogorodici.
Priča se tako, na primer, da mlade Rimljanke odlaze Madoni del Parto, koja je, kao što je opštepoznato, začela bezgrešno, moleći je da one, iako su zgrešile, ne začnu.
Ova sardonska šala Rimljana, sva naduta od gorke istine, ključ je razumevanja predloga gradonačelnika Stevana Bakića da predsednik Aleksandar Vučić bude proglašen za počasnog građanina Subotice.
Odmah da raščistimo jednu stvar.
Ne želim da ulazim u meritum izbora koji je danas, naročito nakon onakve „rasprave“, načinjen. Niti ću odgovoriti na besmislice koje je ponovo, kao da je na onoj čuvenoj konferenciji za medije, izgovorio gradonačelnik.
Legalista u meni, od danas, predsednika Vučića u javnom prostoru smatra za počasnog građanina, kao što ga smatra za svog legalnog predsednika.
To su, naprosto, dve nesporne činjenice koje moramo da uvažimo, ako se već bakćemo stvarnošću i demokratijom.
Meni u čitavoj ovoj stvari smeta nešto drugo.
Nije gradonačelniku Bakiću, od milja zvanom Paja Patak, zbog karikature sa likom pomenutog Diznijevog junaka u kojoj se sam prepoznao, stalo baš do Aleksandra Vučića. Da jeste, ne bi mu ovoliko neumesno kliktao i podilazio.
To je treći Njutnov zakon dnevne politike: akcija preteranog obožavanja vodi do suprotne reakcije istog intenziteta.
Zimzelenom Bakiću stalo je do listopadnog političkog gorostasa čije plodove treba da ubira sve do njegove pozne političke jeseni, kada će klasa subotičkih političkih parazita, kojoj Bakić pripada, potražiti svog četvrtog domaćina kako bi prezimila još jednu političku menu.
Ako mi ne verujete, pitajte Voju Koštunicu, ako već ne možete Mirjanu Marković i Slobu Miloševića.
Stevan Bakić je osmi putnik svake srpske vlasti i sve će učiniti da ostane na političkom brodu.
Predloživši Vučića za počasnog građanina, Bakić je predsedniku, na kvarno, navukao političke betonske cipele teške najmanje koliko građevinski materijal ugrađen u turistički kompleks u Morinju i novac, u zvečećoj moneti, potrošen na akva-park.
Startovao ga je svršenim činom, kako afera “Starter”, taj plastični primer kriminala, ne bi začela istragu i porodila pripadajuću presudu.
Sudeći prema onome što je Bakić danas saopštio za skupštinskom govornicom, mito koji mi je direktor Subotica-transa ponudio logična je posledica čestitog i poštenog rada i postupanja, “starter” je sklonjen jer je bio upravo onakav kako ga opisuju Bakić i Ljubisavljević, a primarnog dobavljača kriju kao zmija noge jer je posao čist kao suza.
Sav ovaj i drugi subotički politički teret, Bakić je, svodeći Aleksandra Vučića na Tomislava Karadžića, svalio na pleća predsednika države.
Bakić se nada da će, ako bude dovoljno glasno vikao “živeo Vučić”, dogodine isposlovati još jedan mandat, čime će sve ovo postati lanski snegovi.
Ali, čemu se Vučić nada sa takvom lokalnom kadrovskom politikom i subotičkim “starterom” oko političkog vrata?
Nisam siguran kako se lokalna politička ekipa, čije su glavne personifikacije Stevan Bakić i njegov kum Bogdan Laban, uklapaju u planove predsednika države da stvori jedinstveni narodni front.
Da ponovim još jednom.
Ne ulazim u meritum onoga što još uvek nije osnovano. Ne bavim se kriptoanalizom.
Kakav tačno Vučić pokret osniva, videćemo kada taj pokret bude osnovan.
Zanima me hoće li novi počasni sugrađanin pomoći Subotičanima da do kraja, dakle sudski, reše aferu “Starter” i kako se Bakić, konceptualno, uklapa u novi Vučićev pokret koji, ukoliko sam dobro razumeo, državi želi da pristupi kao slavskoj trpezi?
Ili će država, ipak, ostati ono što je u Subotici već decenijama: pojilo za stranačke prasiće koji odavno to više nisu?
Videćemo šta će Madona del Parto da kaže.
