Vinski put, bogata gastronomska ponuda, arhitektonsko nasleđe, ali i veliki broj kongresa i seminara neki su od glavnih razloga za porast broja turista i ostvarenih noćenja u Subotici i na Paliću, kako domaćih, tako i stranih gostiju u toku cele 2014. godine.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Subotici i na Paliću u prvih deset meseci 2014. boravilo je 64.806 turista, a ostvareno je 114.751 noćenja.
Na Paliću je u prvih deset meseci boravilo 19.154 turista, što je za 8,1 odsto više u odnosu na prvih deset meseci 2013., dok je Suboticu posetilo 45.652 turista, odnosno 11,8 odsto više u odnosu na isti period lane.
Ostvareno je i više noćenja – na Paliću 35.923 noćenja, što je 6,9 odsto više nego u prvih deset meseci 2013., a u Subotici 78.828 noćenja, što je za 6,5 odsto više u odnosu na lane.
Prema mišljenju direktorke Turističke organizacije Subotica Ivane Anđelković, ne može se izdvojiti samo jedna stvar iz celokupne ponude koja "vuče" sve ostale, već se može zahvaliti nekolicini, po njenoj oceni, jako dobrih turističkih proizvoda koji privlače pažnju.
"Od dobrih smeštajnih kapaciteta, dobre usluge, ne samo u hotelima nego i u restoranima, prodavnicama, svuda gde turisti dolaze, preko Vinskog puta, naših salaša, arhitekture kojom su svi koji dođu kod nas vrlo iznenađeni – dakle, to je jedan sklop koji vodi dobrim rezultatima koji se beleže iz godine u godinu", rekla je Anđelković Tanjugu.
Jedna od perjanica turističke ponude Subotice jeste Hotelsko-kongresni centar Galerija, koji je u ovoj godini dobio niz značajnih priznanja za svoj rad – preporuku Njujork tajmsa, priznanje hotelskog pretraživača "Trivago", i nagrade magazina "Ju travel" i Turističke organizacije Subotica.
Direktor marketinga ovog centra Branimir Cigale rekao je Tanjugu da je trend porasta broja ostvarenih noćenja u njihovom hotelu zadržan i u 2014. godini i to za 1.500 do 2.000 više u odnosu na 2013. godinu, od kako postoji ovaj, jedan od najmlađih i najekskluzivnijih hotela u Subotici.
"Za porast broja noćenja u samoj Subotici i na Paliću, najviše se može zahvaliti našim geodestinacijama i, definitvno, kvalitetu usluge koji polako na tržištu, ne samo lokalnom, već i na tržištu Srbije, pre svega u kongresnom turizmu, dobija ozbiljniji prostor", rekao je Cigale.
Njihovi napori su usmereni na to da Subotica dobije svoje mesto kongresnog centra u konkurenciji Zlatibora, Kopaonika, Beograda i Novog Sada, a to mogu postići pružajući visok kvalitet usluge po konkurentnim cenama.
Cigale smatra da će u narednim godinama najveći mamac za posetu Subotici biti vinski turizam i gastronomija ovog kraja, koja s obzirom na multinacionalni karakter samog grada predstavlja mešavinu nekoliko nacionalnih kuhinja.
On, takođe, smatra da ima prostora i za dalji razvoj kongresnog turizma, i mišljenja je da Subotica ima dobru lokaciju u odnosu na Beograd, Budimpeštu i Zagreb.
"Nismo daleko za firme koje mogu da se 'izvuku' iz tih velikih metropola, da dođu u malo mirniji kraj, da odrade svoje poslovne skupove, bez obzira da li se radi o tim-bildingu, seminaru ili kongresu, mogu da imaju jedan lep grad, domaćinski raspoložene ljude, dobre hotele i objekte i sadržaje na kojima moramo kontinuirano da radimo", smatra Cigale.
Kada se podvuče crta, Subotica i Palić zajedno u ovoj godini beleže rast broja turista od 9,95 odsto, a broj ostvarenih noćenja 6,7 odsto, po čemu se izdvajaju od ostatka Srbije, koja beleži pad u prvih deset meseci po pitanju broja dolazaka i noćenja, ali i rasta broja stranih turista.
Državna sekretarka u ministarstvu trgovine i turizma Lukrecija Đeri rekla je Tanjugu da je taj pad posledica manjeg broja domaćih turista i ostvarenih noćenja u ovoj kategoriji.
"To znači da treba raditi na receptivi, ali treba da se istakne da je broj stranih turista koji je posetio našu zemlju u prvih deset meseci 2014. godine i broj noćenja u porastu, tako da možemo reći da smo zaključili jednu pozitivnu turističku godinu i sveukupno turističko poslovanje", rekla je Đeri.
Tanjug
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Broj bi bio i veci kada bi se svi koji noce i prijavili. Tu prvenstveno mislim na male ugostitelje na Palicu, koji vesti to izbegavaju i tako mimoilaze placanje boravisnih taksi.
Na podruciju Suboticko horgoske pescare postoji duga tradicija gostoprimstva, gde se ljudi vec stotinama godina bave vinogradarstvom i proizvodnjom vina, od belih sorti su poznate autohtone vrste i to kevidinka i buvie, a od crvenih kadarka i frankovka. Vina su pitka, lagana, meka, blago kiselkasta i imaju vocne komponente, te su savrseni pratilac vojvodjanske kuhinje. Vina koja najbolje odslikavaju karakter peska su stare, autohtone, sorte koje se mogu degustirati i vinariji Maurer, Tonkovic, Cuvardic . . . Treba probati vina sa peska !
Raduju me podaci o broju noćenja u Subotici ali mislim da su turistički potencijali nedovoljno iskorišteni zbog aljkavosti,neorganizavinosti i neposlovnosti koja se oseti od Beograda do Kelebije.Subotičanin sam rođenjem ali postao sam svestan da je Subotica primamljiva turistima tek posle rada u ugostiteljskim objektima Palića i Subotice.
A vina u Hrvatskoj ,pa Mađarskoj -subotička vina su samo za pokazivanje…
Suboticka vina mogu slobodno stati u red sa vinima sirom sveta, ne razumem cemu pakost.
A gde su ti silni vinogradi u Subotici ? Ili se pravi od rimfuznog vina iz Makedonije pa se prepakuje? Da li postoji kataster vinograda ,radi kontrole količine ,sorte grožđa i kvaliteta vina? Da li ste ikada videli vinske ceste u Hrvatskoj ,te vinske ceste su na istim trasama još iz vremen Rimljana. A kada idete po tim vinogradima lako se možete izgubiti zbog ogromnih vinograda i novih zasada.A Mađarska je posebna priča np: Hajoš sa svojih nekoliko stotina podruma, pa onda region Mečeka ,jedan od najstarijih podruma u Evropi datira još prije Rimljana ,po nekoliko stotina metara uklesan u prirodnu pećinu i sa svojom specifičnom mikroklimom i sa buradima visine po 6-7 m.Ogromni zasadi vinograda u Erdutu specijalnog geografskog porekla.Ne pravi se tamo 'demižon' vina za pokazivanje i za ' zlatne medalje ' prvog reda…Nema tu pakosti samo činjenica -treba proveriti.
Gospodine Dorfer,
Vina sa peska nisu stvar od juce u Subotici opet ne znam cemu pakost. Ispade da se u Subotici nikada nista nije radilo, u redu je to da ima i drugih vinograda sirom vinskih puteva po Evropi ali ima ih i u Subotici. Da li ste vi videli vinske ceste po Badenu?
@Dorfer- možda naša vina nisu u rangu onih koji se uzgajaju kod Vršca ili na obalama jezera Balaton, ali ne znači to da su za bacanje. Evo, vina iz Indije, za koja se nije znalo do pre koju godinu, sada su sve popularnija, i potražnja za njima raste bar 20% godišnje, i to nije zbog milijardu Indusa ( za koje se i ne bi reklo da znaju šta je vino). Uz dobru marketinšku kampanju i dovođenje više vinskih stručanjaka, moglo bi se privući još više gostiju, vinski turizam je dosta razvijen.
Ali naravno, preduslov da se turisti zadrže duže od par dana je prisustvo nekog zabavnijeg sadržaja, što Subotici hronično fali. Plus tu su ona rugla od pozorišta i zelene fontane, a pitanje je kad će i Gradska kuća pretrpeti takvu rekonstrukciju.
Mada dok ovaj ljubitelj mangulica ostane na vlasti, sumnjam da će išta biti saslušano, jedino što će se pred turistima organizovati svinjokolj u centru.
@vokille
Slažem se sa Vama.Subotica ima solidne turističke potencijale koji nisu propraćeni kvalitetnim pratećim sadržajima.