Palićanin osuđen zbog držanja u zarobljeništvu zaštićenih vrsta ptica

Prekršajni sud u Subotici osudio u prvostepenom postupku A.G. (52) sa Palića na novčanu kaznu od 150.000 dinara zbog držanja u zarobljeništvu 27 jedinki strogo zaštićenih vrsta ptica, čije je hvatanje u prirodi i držanje zabranjeno na osnovu Zakona o zaštiti prirode.

U presudi je navedeno da je okrivljeni dana 18.9.2019. na adresi stanovanja na Paliću držao i kavezima 12 češljugara, dve zelentarke, sedam konopljarki, jednu zimovku, jednu strnadicu žutovoljku, jednog drozda pevača, dva kosa i jednu zebu. Sve su to vrste koje su strogo zaštićene u Srbiji i koje je, po slovu zakona, zabranjeno hvatati u prirodi i držati u zarobljeništvu bez dokaza o poreklu, koji A.G. nije imao. Okrivljeni je, osim oduzimanjem navedenih ptica, kažnjen po osnovi prekršaja iz tri člana Zakona o zaštiti prirode, i to: za neposedovanje dokaza o legalnom sticanju divljih ptica koje je držao u kavezima, za držanje ptica bilo adekvatnim uslovima, kao i za samu, zakonom zabranjenu, aktivnost držanja ovih jedinki. Osim navedenih vrsta, od njega je oduzeto i sedam čvoraka, koji spada u zaštićene vrste ptica, a koji su takođe držani nelegalno. Nakon oduzimanja i oporavka u Prihvatilištu za divlje životinje na Paliću, ptice su vraćene u prirodu.

                                                                                    Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

 

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, koji je, zajedno sa Pokrajinskom inspekcijom za zaštitu životne sredine učestvovao u otkrivanju ovog kršenja zakona, upozorava sve koji tokom jeseni i zime hvataju strogo zaštićene ptice u slobodnoj prirodi i drže ih u kavezima iz bilo kojih razloga, da je reč o ilegalnoj aktivnosti koja je kažnjiva, te da se kazna kreće u opsegu od 50.000 do 150.000 dinara.

“Budući da je ova aktivnosti veoma raširena u Srbiji, i da se veže za brojne sajmove i vašare sitnih životinja gde se uhvaćene ptice prodaju, ukazujemo na to da je reč o raširenom biznisu, za čije zaustavljanje su potrebne stalne kontrole i saradnja, kako sa organizatorima tako i sa posetiocima sajmova. Osim toga, hvatanje divljih životinja vrlo je pogubna aktivnost tokom koje ogromna većina njih strada”, kaže Nikola Stojnić, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u periodu 2000-2017. ukupno su zabeležena 252 slučaja ilegalnog hvatanja divljih ptica iz prirode u Srbiji, no ova pojava je, procenjuju ornitolozi, masovna a njome je ugroženo više od 50 vrsta divljih ptica koje su objekt hvatanja.

 

RTV



KOMENTARI

  1. Zdenka kaže:

    Žao mi je svake ptice koja se drži u kavezu. A na žalost u Subotici ima osoba koje o tome ne razmišljaju, važan je neki profit, ništa se ne ulaže a prodaju se ptice prilično dobro.

  2. Trovach kaže:

    Postoji mnogo bolji nacin da se uziva u divljim pticama. Treba ih zimi hraniti suncokretom (nije skup, a daje im potrebnu energiju) na mestu koje se lako vidi sa prozora, a gde im macke tesko mogu prici. Ja sam od plasticnih flasa napravio hranilice koje sam pomocu zica zakacio za grane drveta. Skupljale su se tamo senice (velika i plavetna), cesljugari (stiglinci), cezike., harangozovi (ne znam zvanican naziv), batokljuni, zebe (obicna i planinska), a rasuto zrnevlje su na zemlji skupljali vrapci i gugutke, a znale su navratiti i fazanke u dvoriste (zivimo u Keru kod ciglane, gde ih ima puno). Interesantno, muzjaci fazani su mnogo plasljiviji. Jedna bitna stvar; kada zima stegne, pa ih pocnete hraniti, morate nastaviti do proleca jer se naviknu, pa ne traze hranu na drugom mestu. Ako prestanete sa hranjenjem moze se desiti da uginu cekajuci hranu.

  3. Salamander kaže:

    Ako je dokazano da su te ptice uhvaćene i držane u zatočeništvu i treba da se kazni, ali samo da kažem da u generalnom smislu tu postoji i druga strana medalje što se tiče prava i obaveza odgajivača sitnih životinja. Naime svi koji su predali zahtev da se registruju kao odgajivači ptica još uvek nemaju zvanično rešenje od ministarstva jer svi propisi još nisu doneseni, odnosno ispada da su svi odgajivači u prekršaju. Čak i prstenovanje ptica nije do kraja rešeno jer postoje vrste koje nije moguće prstenovati iz bioloških razloga, a što se tiče inspekcije ne postoje obučeni ornitolozi koji mogu da prepoznaju vrste ptica jer katalozi nisu kompletirani tako da ispada su vrste koje nisu uopšte ugrožene u prirodi na zaštićenoj listi, a one koje su ugrožene (u matičnoj zemlji) se ne nalaze na istoj jer kod nas ih ima mnogo primeraka kod odgajivača. Ima tu puno nedostataka ali živimo u zemlji Srbiji pa je to nekako normalno da ministarstvo nema kadrova koji su sposobni da primenjuju propise pa ponekad ispada da ni kriv ni dužan nastradaš.

  4. Indijanac kaže:

    Kazna se kreće u opsegu od 50.000 do 150.000 dinara za ovo nedelo.
    A ovaj zaradio novčanu kaznu od baš 150.000 dinara.
    Uf, možda je i dobro prošao, samo kad nije dobio doživotnu robiju.

  5. Papageno kaže:

    Postavlja se pitanje da li je osudjeni zbog drzanja ptica u zarobljenistvu uopste kriv. Ukoliko se je pridrzavao Zenevske konvencije o zarobljenicima, i strogo vodio racuna o njenim pravilima, i postivao medjunarodna prava zarobljenika, onda ne moze biti osudjen. Ukoliko se medjutim radi o krivolovu i nepostivanju zakona o lovstvu, onda je to naravno jedna sasvim druga stvar i nije rec o zarobljenistvu, tim pre sto izmedju ljudi i ptica nije proglaseno ratno stanje, niti je doslo do objave rata, pa prema tome nema ni zarobljenika, odnosno zarobljenistva.

  6. Ledenjak kaže:

    Svaka spekulacija o razlozima zašto ptičar nije kontaktirao zveri na vlasti za dozvolu operacije” pticu prodaj parama se sladi” je tajna i za njega samoga.

  7. PP kaže:

    Na milion i po su ga trebali osuditi malo je 150.000din pa nek se i drugi zamisle..

  8. Radaaltuhov kaže:

    Mogli bi malo da zadju u Sandor iznenadila bi se inspekcija po prilicno, ali mislim da je to njima poznato.Palicanin je samo jedan od stotinu onih koji ptice drze u zarobljenistvu.Zalosno.

OSTAVITE KOMENTAR