Parade kroz Suboticu

Karneval u Riu, ako ćemo iskreno, danas je interesantan samo u onom delu koji se tiče guzičenja. Neka nam oproste Brazilci ali da nije Brazilki i njihovih oblina, krivina i plesova koje izvode polugole sa štrangom u gujsci, teško da bi iko danas mario za njihove maškare. Okej, oni koji su bili tamo kažu da je to jedna velika fešta i šizilište koje se odigrava uz puno pića, ali teško se otrgnuti utisku da je sve to jedna precenjena zabava, sem u onom delu sa početka priče.

“Ono tvoje znaju i čobani” rekao bi otac Dinu o hipnozi (Sjećaš li se Dolly Bell) a mi Brazilcu o paradiranju pod maskama koje se održava kod nas i u najzabitijim selima. U ovom delu sveta to je najčešće vezano za kraj zime tj neke običaje iz paganskog doba. U gradovima su to ozbiljnije produkcije, bilo da je reč o karnevalima ili defileima povodom raznih praznika i proslava.

Fudbaleri Spartaka 1946. godine

parade u subotici (5)

Kada smo u Subotici, danas prvo na pamet pada Dužijanca, valjda zato što se još jedino ona održava. Ali ako prelistamo stari album, naći ćemo da su parade kroz grad nekad bile česta pojava. Svako je hteo da se na ovaj način pokaže. Vojska, deca, sportisti, zanatlije…Nekada maskirani, nekada u svojim svečanim uniformama, uz orkestre ili noću uz bakljadu (iluminaciju, kako se nekad znalo reći).

Trasa je gotovo uvek bila ista. Od Velike crkve pa bulevarom koji zovemo samo ulica (Matka Vukovića). Zatim malim korzom na trg ili dalje korzom. I iz drugog smera, od železničke stanice, parade su išle ovom logičnom putanjom.

Subotica 1904. godine

parade u subotici (6)

Između dva rata

parade u subotici (2)

Zanatlije, tridesetih

parade u subotici (7)

1941. godina

parade u subotici (8)

Dimnjačari

parade u subotici (1)

Dečiji festival 1961. godine

parade u subotici (4)

Sve to je vremenom izgubilo na atraktivnosti. Došla je televizija i kojekakvi drugi vidovi produciranja, zatim tv i fotografije u boji koji su nam prenele mnoge žive slike iz zemlje i sveta o kojima se do tada moglo samo slušati ili čitati. Malo ovo, malo ono, umanjilo je doživljaj koji su donosile ovakve predstave nekada. Prosto rečeno – izašlo je iz mode.

parade u subotici (3)

slikasapecatom



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    ima slika o paradama, pogledati film o Bácski, kasnije i od Lifke za jubilej,
    moje slike su sa korza negde tridesetih godina, vise posmatracsa, verovatno je
    bila neka slava ili docsek na zeljeznickoj stanici. Pa sveslavenski slet na slikama.
    https://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2016/11/arhiva-dietrich.jpg

  2. Edukativna insuficijencija kaže:

    Carne vale (lat.) mesu reci zbogom. Karneval pocinje uvek cetvrtkom (debo cetvrtak) a zavrasava se u Pepeljavu sredu (Pepelnicu) i oznacava pocetak Korizme, 40-to dnevnog posta (Quadragesima). To, i samo to, je karneval. Danas se sve i svasta, svaka sarena povorka, u svako doba godine naziva Karneval. Negde sam citao i takvu besmislicu kao “Karneval brodova” i jos kojekavih tome slicnih grozota. Kraj posta Quadragesime se zove i Carne elevare (podici (zabranu) mesa) Madjari imaju izraz “Husvet” koji doslovno ima isto znacenje. Koreni tog obicaja poticu jos iz prastarih paganskih vremena a danasnju formu mu je dalo hriscanstvo. Maskiranje i nosenje maski za vreme karnevala je je iz cisto prakticnih razloga. Ljudi se ludiraju i glupiraju i sve to anonimno skriveni iza maske. Karnevalisticki obicaji i uzusi iz nasih krajeva su uglavnom kopija Nemackih obicaja, sto se najbolje vidi iz karnevalisticke terminologije. Bunjevacke Vasange su u stvari Staronemacki izraz, Vast schank sto otprilike znaci davanje pretpostnog pica. Za karneval se pripravljaju “Fanki” nem. Pfankuchen, ili “Krofne” nem. Krapfen. U dane karnevala se jelo i pilo na veliko kao priprema za dugi post ali i iz prakticnih razloga jer se hrana nekada nije mogla cuvati 40 dana pa je ljudima bilo bolje da je sami pojedu i popiju nego da im se pokvari i da moraju sve baciti.
    Sve u svemu mesati razne defilee, parade i slicne manifestacije sa karnevalom je pogresno. Da budem malo sarkastacin, mozda jednog dana i Ruske parade na crvenom trgu budu proglasene za – Karneval.
    U savremenom svetu je Karneval dobrodosla merkantilna pojava koja omogucuje dobru zaradu. U Nemackom gradu Kölnu jednoj od metropola Evropskog karnevala se za nedelju dana obrne oko 1 milijarde € i svi zadovoljno trlaju ruke i trgovci i ugostiteljii naravno gradska blagajna u koju se slije veliki novcani `”blagoslov” u vidu naplacenog poreza. Naravno velika kolicina novca budi i veliki apetit pa tako ima sve vise pokusaja da se utemelji proslava karnevala i tamo gde je nikad nije bilo i gde to nema nikakvu tradiciju. Ponekad mozemo procitati u novinama i genijalne naslove tipa – Ove godine se proslavlja vec po drugi puta tradicionalni karneval…

  3. rax kaže:

    Hvala eduk. insuficijenciji na ovoj informaciji. ww.karnevalswierts.com/karneval, ovde pise i drugo o karnevalu, da li je germanskog porekla, nije sigurno, ali po reci karne (meso) , mozda ima veze sa postom. u svakom slucaju nije verski praznik.

  4. Edukativna isuficijencija kaže:

    @ Rax

    Karneval nije Gemanskog porekla, on datira, ili vuce korene jos iz antickih vremena. Poznate su svetkovine u slavu boga Bahusa ili Dionisiusa etc. Ja sam samo tvrdio (i tvrdim) da su obicaji vezani za karneval/fasink na nasim prostorima primljeni od Nemaca/Austrijanaca i oni su samo transmiteri narecenog obicaja i svega sto uz to ide. Postoji jos nekoliko varijanti za etimologiju izraza karneval, ali one su dosta tanke i lako se mogu pobiti te stoga necemo o njima raspravljati. Karneval je stariji obicaj (ne i praznik) od hriscanstva ali je njegovo postojanje utkano u verski zivot, i stoga je karneval upravo ono sto je vezano za post i Uskrs. Sve sto je van toga konteksta nije karneval. Pocetak i kraj karnevala ima tacan vremenski termin i to je ravnanje prema Uskrsu. Ako znamo (a znamo) da je Uskrs uvek u prvu nedelju posle prvog prolecnog punog meseca, onda je dovoljno da odbijemo 6 nedelja u nazad i dobijemo termin Pepelnice, koja je uvek u sredu ( Cista sreda, kada se vernici posipaju pepelom za ciscenje od grehova, lat. uncinula necator) Ako od Ciste srede odbijemo dva dana imamo tacan termin karnevala.
    Sa moja oba dva komentara zeleo sam samo da naglasim da nije sve i svasta karneval, da je to jedan konkretan obicaj i nema univezalni znacj a jos manje upotrebu. Nije nikakva slucajnost da su karnevalske svetkovine u Veneciji, Rio de Zaneiru, Nju orleansu, Kelnu ili Diseldorfu i Majncu, egzaktno u isto vreme.

  5. rax kaže:

    ok, hvala. kao sto vidis, ja nisam tvrdila suprotno, dobro je sresti nekoga ovde, ko hoce da uci ili da nauci. u beloj crkvi u banatu/ weisskirchen, je bio karneval cveca, predpostavljam da su ga uvele svabe, koje su bile vecinsko stanovnistvo. kako bi onda mi mogli da nazovemo manifestacije sa gore navedenih fotografija. jedina rec, koje se sada mogu setiti su “povorke”, madjarski “felvonulas”. vidim da te interesuje, a i mozda ti je ovo i struka, da li je rec “festival”,, odgovarajuca na ove nase vasare sa cvarcima, disnotorima, rakijama isl.? hvala

  6. Edukativna insuficijencija kaže:

    Podunavski Nemci u Beloj Crkvi su imali dva karnevalisticka udruzenja koja su medjusobno konkurisala u teznji ko ce imati lepsu i upecatliviju karnevalsku povorku. Tom prilikom, a posto je to u zimskim mesecima, za ukrasavanje je koristeno vestacko, papirno, cvece lepe izrade i sa mnogo sarenila kako se i prilici karnevalskoj povorci. Iz te karnevalske povorke je rodjena ideja da se krajem proleca i pocetkom leta u mesecu junu odrzi tzv, “Blumenkorzo” ( Cvetni korzo) i to je onda preraslo u jednu izvanregionalnu manifestaciju i veliki magnet za ljubitelje cveca sa sirih prostora. Oni koji su osmislili ovu priredbu sigurno je nisu nazvali Karneval cveca.
    Sama rec Festival ima jednu kulturnu konotaciju i misli se pre svega na recimo muzicki, filmski, pozorisni, ili tome slicni festival. Vasar je vasar (sajam) a festival je festival i nije trgovacka manifestacija, barem ne otvoreno i direktno. U skoro svim Evropskim gradovima je ispred vecnice (gradske kuce) ostavljen veliki trg koji kao slobodan prostor sluzi u prvom redu za kupovinu i prodaju. U mnogim gradovima Evrope je na takvim trgovima je svakodnevna pijaca koja obicno traje od 7 do 13 sati, nakon toga se prodavci pokupe sa svojom robom, cistaci pociste trg, i onda taj trg bude namenjen nekoj drugoj svrsi sve do sledeceg dana i sledeceg prepodneva, i to tako ide u krug, iz dana u dan, ponegde vec vise vekova unazad.

  7. rax kaže:

    hvala opet, meni ovi svinjokolji jako lose zvuce kao festival pa sam zato pitala, na kraju koja bi bila rec adekvatna za ove nase dogodovstine?

  8. cole kaže:

    🙂 …jel ti to ozbiljno?

  9. Anonimni kaže:

    najbolje je u povorci ono – ZIVEO DRUG staljin

OSTAVITE KOMENTAR