Postoji u nekom priručniku ili nekoj važnoj knjizi sveto pravilo da svaka politička stranka u predizbornoj kampanji mora da ima SLOGAN. Mora da je tako, jer se svi toga drže po svaku cenu, čak i onda kada nemaju dobru ideju. Za svake izbore drugi slogan. Potrošile su se sve ideje ili su ih se drugi setili pre toga… Ipak, nešto mora da se ispali pod obavezno, kao da to može da utiče na birače. Čak možda najbolji predizborni slogan na ovim prostorima, koji se čuo u Crnoj Gori: „ Milo – dosta je bilo“, nije bio pobednički a nije ni potrajao duže od jedne kampanje.
Isto važi i za reklamne kampanje. Predstavljanje proizvoda na tržištu podrazumeva i isticanje nekakvih tvrdnji u formi slogana, koje su nekada tačne, nekada ne, ponekad uspele, češće za zaborav, a ponekad i podle, kao ona za Kinder jaja: „Mama zna šta je najbolje za decu“. Tačno je da mama zna, ali to nisu Kinder jaja, kako se tvrdi u ovoj reklami.
Dobar primer kontinuiteta u mnogo čemu je Coca-Cola. To je ono pravo!
U doba socijalizma bili smo okruženi parolama ideološke sadržine. Većini ne bi moglo šta da se prigovori. Recimo, krilatica BRATSTVO – JEDINSTVO je postojala i u predratnoj kraljevini Jugoslaviji. Danas bi zamerili na preterivanju sa onima koje su trebale da budu predstavljene kao Titove misli. Negovanje kulta ličnosti podrazumevalo je da Titova misao bude posvuda. Postojao je izbor prvorazrednih parola i slogana, a nakon toga i onih koji su bili izbor ili kreacija lokalnih funkcionera, sekretara mesnih zajednica ili, recimo, đaka u školama koji su mogli da imaju inicijativu u negovanju kulta.
Socijalizam je došao do svog kraja i bez nas. Jedno istorijsko poglavlje se završilo a sa njim i parole koje su se do tada već bile istrošile i izgubile snagu. Poslednji put su na transparentima bile iznete na miting povodom negodovanja zbog situacije na Kosovu i kao podrška ustavnim promenama. Tog oktobra 1988. na skup na Prozivci, socijalističke transparente izneli su zbunjeni članovi Saveza komunista iz radnih organizacija i ustanova, da se sretnu sa nekim novim parolama i nakon toga budu zauvek odloženi u tamu podruma. Neki su posle završili na smetlištu a neki se još čuvaju, da kao duh iz boce izađu kada se izgovore magične reči: No pasaran, Proleteri svih zemalja – ujedinite se, Amerika i Engleska biće zemlja proleterska – a Francuska i Kanada biće zemlje udruženog rada…
Korzo, sedamdesetih:
Svako je odgovoran za samoupravno odlučivanje i sprovođenje odluka !
Az emeber tarsadalmi és anyagi helyzetet a munka eredményé határozza meg !
Lansky
Lansky- az igazi ember
Lansky za gradonacelnika!
To je covek koji voli Suboticu
Ovde, na Korzu, na praznom placu na mestu robne kuće Beograd, sada Raftless, jedno vreme je bio postavljen Luna Park.
@ avet
Bas kako pisete. A automobili umesto na struju sa benzinskim motorom. Koliko li sam novaca potrosio na svakodnevne voznje moga sina u njima.
Kako nekome prodati neki proizvod koji mu ne treba, i kako nekome objasniti jedan citavi pravac Nemacke filosofije iz 19-tog veka po kome ima da zivi i da se ravna, i to od danas pa nadalje.To je bar jednostavno – izmislis slogan i gotovo. Naravno vecina slogana promasi svoj cilj samim tim sto je proizasla od priprostih ljudi i namenjena je isto tako priprostim ljudima. Nakon 1945 godine je u zemlji trebalo propagirati radnicku klasu i njenu klasnu borbu. Problem je bio sto u jednoj klasicnoj agrarnoj zemlji ekstenzivne poljoprivrede, radnicke klase nije bilo nigde ni na vidiku. Tu pocinje vreme supljih parola koje smisljaju oni koji nisu iz radnicke klase i plasiraju onima koji takodje ne pripadaju radnickoj klasi. Dakle logika je jednostavna. Ako nema radnika i radnicke klase, – napravicemo ih. Tako su nastali radnici. Zdravstveni, prosvetni, kulturni, drustveno – politicki i jos mnogo drugih fela i sorti. Glavno da je u nomenklaturu ubacena rec-radnik. Otac mog skolskog druga je bio lekar. Znaci zdravstveni radnik. Prema tome on je kao dete iz radnicke porodice mogao i trebao da se kandiduje za odgovarajuce funkcije u omladinskoj organizaciji. Sto se Tita i njegovog kulta licnosti tice, on ga nije stvorio sam. Stvorili su ga pre svega njegovi oportunisti i cankolizi koji su u Titovoj senci sasvi lepo ziveli, i imali konkretnu, licnu korist od toga. Gledam ovih dana slike sa Palica i proslave 1Maja i obavezno se pri tom setim jednog slogana iz mog adolescentskog doba sa jedne takve proslave. Neki preduzimljivi covek je imao nekakvu „nagradnu igru“ Naredjao je razne vinske boce po stolu i onda su kandidati bacali drvene karike na flasu. Onaj ko pogodi odnosi „trofej“ od litar jeftinog vina. Okolo je bilo kandidata vise nego dovoljno, a vlasnik je mamio publiku sa sloganom koji mi je ostao i do danas u secanju. Hajdemo narode! „Kod Marike na karike, ko nabije taj dobije.“
Jul je kul…taj slogan i ispisan grad sprejom su Nas unazadili 100 god. …
Da li se neko seca maestralnog samo sklopljenog natpisa koji je bio postavljen na uglu Jovana Mikica i Adolfa Singera pre dobrih tridesetak godina? Naime na tom uglu je godinama stajala rupa od bivseg objekta zarasla u korovchinu, divlje drvece, mutirane koprive, zmije, pacove, narkomane….a bila je barushtina uvek kada padne kisha……setam ja jedno jutro tom ulicom…kad vidim neko na komadu drveta onako lepo napravio i zakucao natpis na drvo tamo – „SUBOTICHKI NACIONALNI PARK“. E to je nekada bila Subotica pravih Subotichana – rodjenih i odraslih u gradu o kome su brinuli i u kome takve stvari poput prljavstine, zapushtenosti i opsteg nemara sankcionisale gradjanskom akcijom! Pitajte botchine i senvichare koji se ovde javljaju kao Subotichani….koliko ulica Subotickih poznaju i kakvo im je bilo odrastanje u gradu….Subotica je do 1991 bila top mesto za odrastanje i zivot…posle toga….ostadoshe samo parole laznih patriJota, botova i prevaranata.
Imao bih predlog za urednistvo. Rubriku Stari grad zadrzati u njenom prvobitnom obliku i formi, koristiti je za podsecanje na razne vec donekle zaboravljene epizode i dogadjaje iz nase varosi, i sa tome odgovarajucim komentarima. Otvoriti jednu posebnu rubriku za odavanje pocasti i hvalospeve Lanskom. Covek je sasvim u redu i rado bih sa njime popio casu piva. Siguran sam da bi imali o cemu da se izrazgovaramo. Medjutim meni je ponekad smesno kada pohvale njegovom clanku imaju vise lajkova od samog clanka. Bojim se da tu onda nesto nije u redu sa citalackom publikom i njenom percepcijom napisanog, kao i shvatanja smisla rubrike Stari grad.
Lansky, napravite neku pricu ako ima materijala o ljudima koji su za svaki novi film u bioskopu Jadran slikali one velike postere/plakate.
Pozdrav i samo napred!
Neko sa strane će da pomisli da sam se kandidovao. Možda me pozovu u koaliciju. Stičem koaliconi potencijal.
Poziv na pivo – prihvatam.
Što se tiče najgledanije izložbe slika u gradu, odnosno ilustracija za filmove u Jadranu, setio sam se jedne teme od pre četiri godine: https://www.gradsubotica.co.rs/o-stetnosti-ljubakanja-i-flirt/