„Ako se bude dobro reklamirao, ovaj region bi nesumnjivo bio veoma privlačan turistima. Prevashodno je bitno da ovo nasleđe bude dobro zaštićeno, obnovljeno, održavano i vrednovano od strane gradskih vlasti i da se preduzimaju pozitivni koraci u tom smeru“, rekao je Boš Paskval agenciji Beta na sastanku Mreže gradova secesije održanom u Barseloni proteklog vikenda.
Prema njegovim rečima, Subotica bi mogla da sarađuje sa drugim gradovima u regionu koji imaju secesijsko nasleđe kao što su Segedin ili Temišvar.
„Gradovi regiona koji imaju secesijsko nasleđe kao što su Subotica, Segedin ili Temišvar mogli bi da sarađuju na ostvarivanju zajedničkih ciljeva i imali bi koristi od pristupanja jednom takvom poduhvatu“, kazao je Boš Paskval.
On je podsetio da je secesija nasleđe koje je u prošlosti ignorisano, čak i prezirano, od 20-tih do 90-tih godina prošlog veka i da Mreža ima bitnu ulogu u podizanju svesti u pogledu na bitne vrednosti ovog umetničkog pokreta.
„Za Mrežu je bitno da se Subotica nalazi u njenom članstvu jer se ovim proširuju geografske granice organizacije u istočnoj Evropi, koja predstavlja oblast gde je secesijsko nasleđe još više zaboravljeno nego na zapadu“, rekao je Boš Paskval.
Predstavnik Saveta grada Subotice za zaštitu i valorizaciju kulturnog i nepokretnog nasleđa u stilu secesije Igor Halasević rekao je agenciji Beta da je članstvo Subotice u Mreži gradova secesije važno zbog međunarodne promocije kulturnog nasleđa.
„Benefiti su teško opipljivi u svakodnevnom životu, ali dugoročno gledajući, vidljivost na evropskom nivou je jako važna jer je Mreža 2014. godine na sastanku u Ljubljani dobila sertifikat Kulturne rute Saveta Evrope“, kazao je Halasević.
On je rekao da Subotica učestvuje u četvorogodišnjem naučno-istraživačkom projektu „Insajd art nuvo“, koji se vezuje za enterijer, stilove i obeležje secesije, te da na taj način Subotica predstavlja jedinstven primer u Srbiji saradnje civilnog sektora i kulturnih institucija grada.
Subotica je član Mreže gradova secesije od 2013. godine, u saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu i u novembru 2015. godine bila je domaćin Generalne skupštine Mreže gradova secesije koju čini savez 20 gradova koji više od 15 godina sarađuju na promociji secesije.
Planovi Mreže su poboljšanje delovanja čiji je cilj podizanje svesti u pogledu na vrednosti secesijskog nasleđa i proširivanje dosega među evropskim stanovništvom.
Planovi uključuju i četvorogodišnji program posvećen unutrašnjostima secesijskih građevina i nekoliko projekata koji se odnose na rad sa školama. U narednom periodu je u planu i razvoj Secesijskog Atlasa.
Beta
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
A od koga smo to nasledili? Dali smo to nasledili?
Secesija i ambijentalne celine, veliko su kulturno nasleđe Subotice, ali svaka vlast (posle 2. sv. rata) uspela je, da po nešto jako vredno uništi, a ništa vredno napravi, ili napravi rogobatno! Prosto, kao da je to bio skriveni zadatak: uništiti duh ovog divnog grada!
Caffe Papillon koji je bio zasticeno kulturno dobro uradjen u stilu secesije ISELJEN a njegov enterijer UNISTEN ili netragom nestao !!!Cija je to odgovornost ?!?
Za privlačenje turista su potrebne tri bitne stvari. Prvo po važnosti je novac, druga važna stvar je novac, treća ne manje bitna je novac. Ne možemo očekivati zaradu bez ulaganja. Secesija nije ekosvet koji sam sebe održava. Subotica je u jako lošem stanju , decenije nemara i neulaganja u izgled grada daju vidljive rezultate.
Mister No,
ne bih se u potpunosti složio sa vama da se ne ulaže. Svake godine se obnovi nekoliko fasada, grad nudi 50 odsto troškova vlasnicima ako žele da srede staru zgradu, radi se puno i na promociji, naštampalo se knjiga, brošura, slika i tekstova. Mi smo, kao, grad secesije mada kad odem u Segedin, vidim da smo za klasu niže u rangu.
Ono što mnogo kvari sliku, to je odnos pojedinaca, vlasnika ili korisnika tih starih zgrada prema onome što je vredno. Švrljotine, otpadnuti malter, probušeni oluci i drugo, sve to ne košta puno para i truda da se sredi. Možemo videti naše stare sugrađane koji žive na periferiji u starim kućama od naboja, a ipak te kućice drže uredno, sređuju bašticu pod konac. Valjda majku mu onda može i neka ustanova ili banka ili stambena zgrada da izdvoje koji dinar za malo maltera ili farbe ili šta već treba. Isto važi i za okolinu, dakle ulicu. Da li se poštuje komunalni red? Nismo imali komunalnu policiju, sad je imamo. Da li se nešto promenilo na bolje od kad imamo tu službu?
@ De la Croix
U pravu Ste,nisam se precizno izrazio. Nekoliko godina unazad, u održavanje grada se ulaže vidno više nego ranije.