Ko bi rekao da će doći dan da pekare i poslastičarnice budu te koje će da prednjače u uređenju enterijera, čistoći i spoljnom izgledu.
Ove zanatlije koje su nekada dolazile sa juga, kao i u starom kraju tako ni tu, nisu davali pet para za opšti izgled. Njihovi lokali su najčešće bili ti za koje je najbolji opis sažet u reči – prčvarnica.
A vidi ih danas, utrkuju se čija će pekara bolje da izgleda. Čini se da je stasala jedna nova generacija koja će visoko da podigne lestvicu onima koji ulaze u ovaj biznis.
U Maksima Gorkog
Zmaj Jovina
a hrana ni za k…..
Pa normalno da će oni da uređuju kad dobijaju na ruke gotovinu, nikoga oni ne čekaju mesecima da im plati hleb ili burek! Agornji komentar sve govori – hrana je od najlošijeg brašna puna aditiva! Ziveli
U današnje vreme jedino pekare mogu da opstanu i da se razvijaju, ulepšavaju se i doteruju.
To je zbog toga što je jedino još osnovna hrana ostala nešto, bez čega se ne može živeti.
Ostalih se stvari ljudi odriču, u zavisnosti od svog ekonomskog stanja.
Neko se odriče ili drastično smanjuje potrošnju slatkiša, neko se odriče mesa, mesnih prerađevina, mleka, mlečnih proizvoda, neko od higijenskih potrepština, neko od nove odeće i obuće.
Mnogi kupuju hranu slabijeg kvaliteta, ali samo da je jeftino, često trujući polako sebe i članove svoje porodice, jer je jeftina hrana obično nešto što se proizvodi od jestivih „otpadaka“, nafilovanih svakojakim aditivima i hemikalijama.
Ali od hleba se ne može odreći.
Bez hleba i krompira nastaje glad.
Peciva i burek su roba koja iziskuje više rada da bi se proizveli, ali donose extraprofit.
Zarade na pecivima i bureku su ogromne i višestruke, i pekari iskorištavaju ovo doba krize, kada je još uvek najjeftinije zadovoljstvo pojesti jedan burek.
Hleb i krompir su nekada bile namirnice socijalnog karaktera, i najsiromašniji je mogao toliko da kupi sebi, da ne ostane gladan.
Međutim, ukoliko ovako nastavimo, i hleb i krompir će postati luksuzna roba.
Bitno da je jedna pekara u Zmaj Jovinoj normalno radila tokom renoviranja. Po kojim sanitarnim propisima je dozvoljeno proizvoditi/prodavati prehrambene proizvode u objektu na kojem se izvode (unutrašnji) građevinski radovi?! Isto važi i za sigurnosne uslove za radnike. Tipična bahatost domaćeg vlasnika/privatnika i korumpiranost inspektora koji se „prodaju“ za tepsiju bureka i dve kifle.
Upotreba aditiva i kvalitet artikala nije tema ovog članka pa ne bih u to zalazio.A što se tiče enterijera zanatlije sa juga je jako teško pratiti i njihove pekare i poslastičarnice ( i još par elitnih mesta u strogom centru ) su uglavnom posećene.
O kojoj god temi da pričamo, kvalitet, aditivi i ostalo „pumpanje“ treba da se pomene. Uzgred, jedno osrednje pecivo osrednjeg kvaliteta košta 60-70 dinara. Pa, to je van svake pameti. Drsko, bezobrezno i bezobzirno. A, plaćaju rednice 18000 dinara.
I još nešto! Od kada to niko u Subotici ne zna da ispeče mekiku, nego „specijalci“ iste prodaju za 150(!?) dinara u centru!?
I tako… dok Subotičani budu gledali svoja posla, ostali će da se bogate i napreduju.
Samo da su komunisticke pekare bile ciste, bistre i kvalitetne. Secam se 1988. kada sam video kako u RK Beograd iznose jedno 70 vekni hleba na kolicima i lepo se „udarnik“ malo dublje zacesao po nosu dok je gurao kolica i slum…pola vekni popadalo po neociscenom podu…posto je to videlo jedno dvadesetak kupaca…tip ladno kao pokupio hlebove (i to onako leno samoupravno) i kao vraca ih nazad u magacin. Posle 10 minuta isti ti hlebovi zavrsili na policama…eto sta ste jeli u komunizmu.
Svi da trazimo racune i neka prijave svakog radnika i neka se provere aditivi i nacin skladistenja repro materiala i sanitarne knjizice radnika!I neka pekari koji peku u pozadini neka dobiju kurs ovdasnjeg jezika!
@stormwatch
Ovaj put sam ti udario jedan dislike, ja sam bio taj zločesti.
Ali samo zbog toga što ta pojava koju si video i opisao, uopšte nema ama baš nikakve veze sa komunizmom.
I u sadašnjim pekarama i minimarketima se ponekad dešava da prodavačici nešto ispadne iz ruke, kifla ili perec, bilo šta.
Naravno da ti to neće upakovati i prodati, to će skloniti, a tebi dati drugu robu sa police.
Ali budi uveren u to, da ono što je ispalo na pod, neće baciti u kantu za smeće, jer bi to išlo iz prodavačicinog džepa.
Čim se gužva raziđe, pomeriće robu koja je bila na podu ponovo na policu za prodaju.
Provereno, više puta, sigurno znam.
Jeste malo odvratno, ali tako je.
A da tema nema veze ni sa našom zemljom, i u to sam se uverio.
U Francuskoj sam video sličnu scenu u ranim jutarnjim satima, prilikom dostave peciva iz vozila u prodavnicu.
Gajba sa pecivom ispala iz ruke dostavljača, mladog momka, peciva se kotrljala ulicom na sve strane kao teniske lopte.
Tip koji je robu isporučivao, se sagnuo, pokupio peciva u gajbu iz koje su ispale i zamisli uneo u prodavnicu.
Uostalom, i red je da se to pokupi, a ne da se ostavi na ulici.
Ni trepnuo nije, ulica u ranu zoru prazna, jedino ja kroz prozor video.
Šta je posle bilo sa pecivima, ne znam, niti hoću nešto da tvrdim, ali sumnjam da su robu poslali na reciklažu, pre bih rekao da su završile na polici.
Ali ne znam.
No, činjenica je da se na higijenu tamo puno više pazi, a nadam se da je i u Srbiji na daleko višljem nivou održavanje istog, nego što je to bilo u doba komunizma.
Evo ja sam ti dao plus.
@Stormwatch
Hvala na plusu. 😀
cena psenice je 16 dinara a oni prodaju kiflu za 25 dinara. Zarada je miminum 1000 posto….
ako je cena psenice 16 dinara a prodaju za 25 a zarada je 1000 posto,otvori i ti pekaru pa zaradi,jednostavno i lako
ma svi s****e trebate jednu noc radit u pekaru pa cete videti
Pa braco racunzjije otvorite po jednu i bogatite se do mile volje.Ali verujte, pokajacete se vec prve noci i prokleti svaku paru.Vas pekar.
Lako lupati bezveze