Pelivani, sladoled i Balkan

Gotovo u svakom gradu u Srbiji postoji bar jedna poslastičarnica nazvana „Pelivan“.

One nisu deo istog lanca, niti imaju istog vlasnika – zajedničko im je samo ime, po persijskoj reči za rvača, borca ili junaka.

Otkud borbe, sport, junaštvo i sladoled zajedno?

„Moj čukundeda Mustafa Pelivanović je od novčane nagrade koju je dobio za zlatnu medalju u rvanju kupio prvu poslastičarnicu 1851. godine u Beogradu i nazvao je „Pelivan“, odgovara Suhaib Alšukeir, njegov potomak.

Rođaci su im vlasnici „Pelivana“ u Valjevu i Nišu, a ostali su, inspirisani beogradskom poslastičarnicom, otvarali lokale istog naziva.

„Pelivane“ uglavnom drže Goranci, pripadnici balkanskog naroda koji je sa rodne Šar planine odlazio trbuhom za kruhom, šireći legendarno znanje i poznavanje pripreme peciva i kolača.

Šta je pelivanstvo?

To je tip rvanja karakterističan za Kosovo i Severnu Makedoniju, ali se često sreće i u Sandžaku. Podseća na savremeno rvanje slobodnim stilom, navodi se na sajtu Rvačkog kluba „Radnički“.

Takmičari nastupaju goli do pojasa u posebnim kožnim čakširama zvanim kispet, namazani uljem što jača i štiti kožu, a otežava hvatanje.

Borbe se odvijaju na otvorenom travnatom terenu.

Kako je dozvoljen veliki broj hvatova i bacanja, takmičenje je naporno i može da traje veoma dugo, ponekad i dva dana.

Pojava pelivanstva na Balkanu vezuje se za dolazak Turaka.

Ko su Goranci?

Goranci ili Gorani – što u prevodu znači žitelji visokog kraja – predstavljaju južnoslovensku etničku grupu nastanjenu u trouglu između Kosova, Severne Makedonije i Albanije.

Uprkos tome što ih Srbi, Makedonci, Albanci i ostali balkanski narodi prisvajaju, Gorani vekovima uspevaju da održe jaku nacionalnu samosvest.

Specifičnost pripadnika ove zajednice, koja državu Srbiju doživljava kao „maticu“, kako se navodi na sajtu Građanske inicijative Goranaca, leži u tome što su uglavnom muslimanske veroispovesti.

Govore posebnim dijalektom, takozvanim goranskim jezikom, odnosno staroslovenskim srpskim jezikom,  piše novinar goranskog porekla Zejnel Zejneli u Politici.

Specifični su, dodaje, i po običajima – slave i Božić, Mitrovdan i Đurđevdan, ali kao muslimani slave i Bajram i Kurban-bajram i odlaze u džamiju na molitvu.

Subotica – najstariji Pelivan

Najstariji Pelivan lokal je onaj subotički, osnovan 1923. godine.

„Za dve godine će stogodišnjica i sve vreme je na istom mestu i u našoj porodici, od dede, preko mog oca i sad moji sinovi rade“, kaže vlasnik Ismail Nezirović.

Ni on po struci nije poslastičar, već je završeio Višu ekonomsku školu.

„Ja volim ovaj posao, zato ništa drugo u životu nisam ni pokušavao. S razvojem tehnologije još je i olakšan“, dodaje Nezirović.

Iako vodi poreklo sa juga Kosova, živi u najsevernijem gradu Srbije i kaže da nikad nikakve probleme zbog etničke pripadnosti nisu imali.

Svi podjednako uživaju u njihovoj slatkoj ponudi.

„Osim sladoleda, zimi, na primer, idu baklave, kesten pire, krempita, doboš torta, saher“, dodaje Nezirović.

Svi Pelivani pripremaju proizvode u skladu sa podnebljem.

Tako je, na primer, u hladnim danima specijalitet Pelivana na istoku Srbije, u Boru i Zaječaru, salep – topli slatki napitak koji se pravi od korena orhideje.

---

BBC

---

---