Penzioneri sve češće postaju honorarci

Iako ne postoji evidencija o radno angažovanim penzionerima u Srbiji, procena je da više od 30.000 njih aktivno radi.

Njihov rad u našoj zemlji je legitiman, ali postoje kategorije i zakoni koji uređuju ovu oblast.

U Fondu PIO objašnjavaju da postoje tri kategorije penzionera. To su oni koji su bili zaposleni, u okviru kojih su i vojni penzioneri, zatim oni koji su radili u samostalnim delatnostima i poljoprivredni penzioneri. Svaka od ovih kategorija ima tri vrste prava: u slučaju starosti starosnu i prevremenu penzija, za slučaj invalidnosti invalidsku penziju i u slučaju smrti porodičnu penziju.

– Korisnik starosne ili prevremene starosne penzije može bez ograničenja da se zaposli, da obavlja samostalnu delatnost ili da se radno angažuje po ugovoru o delu, autorskom ugovoru, da obavlja privremeno povremene poslove i da istovremeno prima penziju – kaže Snežana Marić, direktorka Filijale PIO u Subotici.

Korisnici invalidske penzije mogu da obavljaju povremene poslove ili mogu biti angažovani po ugovoru o delu, dok korisnici porodične penzije mogu da budu radno angažovani samo po ugovoru o delu i po autorskom ugovoru pod uslovom da naknada za rad mesečno ne prelazi iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih.

– Ukoliko se dogodi da je ugovorena naknada viša od iznosa najniže osnovice osiguranja, isplata porodične penzije se obustavlja – objašnjava Snežana Marić.

Nakon odlaska u penziju, građani nisu dužni da obaveste PIO o radu i sticanju svojstva osiguranika. Ukoliko poslodavac radno angažuje penzionera po bilo kom osnovu, on ima obavezu da podnese prijavu na osiguranje i da mu uplaćuje doprinose za penzijsko i invalidsko, kao što čini za ostale zaposlene.

– Doprinose za zdravstveno osiguranje za penzionere uplaćuje RF PIO, što znači da to nije obaveza poslodavaca koji je angažovao penzionera – kaže Snežana Marić.

Prema Zakonu o PIO, korisnik starosne i prevremene starosne penzije koji se zaposli ili obavlja samostalnu delatnost po osnovu po kojem je osiguran u Srbiji ima pravo po prestanku tog zaposlenja ili samostalne delatnosti na ponovno određivanje penzije ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana.

– Fond je dužan da korisniku prava utvrdi povoljniji iznos penzije – objašnjava Marić.

Penzioner Radivoj Belančić (66) iz Martonoša vodi firmu u kojoj je bio direktor.

Radivoj Belančić

– Suvlasnik sam firme, zapravo akcionar. Direktor sam sa, može se reći, posebnim nadležnostima i zahtevima prema zakonu. Postoje uslovi za ovo radno mesto pošto se radi sa hartijama od vrednosti i ja ih sve ispunjavam – kaže Belančić. On savetuje penzionere koji imaju tu mogućnost da nastave da rade.

Penzioneri su angažovani bukvalno svuda, kao obezbeđenje, knjigovođe, u ugostiteljstvu, zdravstvu, na komercijalnim poslovima.

Od penzije koju je stekao kao policajac Joso Poljaković ne bi mogao da izvede na put dvoje dece.

Joso Poljaković

– Otišao sam 1992. u prevremenu starosnu penziju, a sve do 2017. sam bio angažovan kao novinar. Radio sam po ugovoru o autorskom delu. To volim i znam i finansijski mi je mnogo značilo – kaže Poljaković.

Trenutno volontira u Udruženju penzionera.

– Svaki penzioner koji može treba da radi, to je dobro za psihu, da se oseti korisnim članom društva. Volontiram kao sekretar Udruženja za svoju dušu, prijaju mi obaveze – zaključuje Poljaković.

Deda kaže da može da bira posao

Mogu da biram gde ću da radim jer su mladi otišli u inostranstvo.

– Moj deda je obezbeđenje u kafiću, odnosno noćni čuvar. Dugo je već u penziji i znam da ima malu penziju. Žao mi je što radi umesto da uživa pod stare dane, jer je ceo život vredno radio na građevini. Pitala sam ga zašto radi pošto moji roditelji mogu da mu pomognu, ali on uporno odbija pomoć. Rekao je da koristi situaciju što je mnogo mladih napustilo Srbiju pa je čak mogao da bira gde će da radi. Na gradilišta ne može zbog zdravlja, a pošto noću ne može da zaspi, tvrdi da je našao idealan posao sa pristojnim honorarom – kaže Bačkotopolčanka koja studira u Subotici.

BLIC