U Subotici sam ušao u žutu zgradu stanice, moje stanice, kao stranac. Vazduh je bio zagušljiv, tipično zimski. Putnici su se gubili negde u snegu, blagajnice su zevale – niko od znanih železničara nije bio tu. Izašao sam napolje, hteo sam da dodirnem grad, zidove i ulice, da nađem tragove koje su Subotičani ostavili dok me tu nije bilo.
U Lenjinovom parku, koji meni neće nikad biti Park Ferenca Rajhla, našao sam nečije tragove u blatu, prazne klupe i omiljenu reklamu kod legendarne kafane Tri jelena: „Kokta osvežuje“.
(Isečak iz priče “Šaputanje u vazduhu” Maria Liguoria 2009.g)
Zaustavimo kadar na ovom mestu Liguorijeve priče, odnosno njegovog sna koji on sanja u dalekoj Švedskoj. Mario prolazi dobro poznatim ulicama dok ga zapljuskuju talasi uspomena, u koje ga uvode poznate subotičke kuće i lokali, a za njima mirisi i neki sasvim sporedni detalji koji su deo najintimnije istorije svakog čoveka. Kada je Mario upoznao Suboticu, reklama Cockta kod železničke stanice je već pripadala vremenu koje je nepovratno prošlo. Kokta je još tu ali ona više ne osvežuje nego osvežava.
Kad čovek malo bolje pogleda, to je jedna od poslednjih reklamnih Cockta tabli a nekada je stajala ispred svake bogovetne prodavnice ili kafane.
Ulica Dimitrija Tucovića
Ulica Matka Vukovića
Štrosmajerova
Na Paliću
I Kokta i Jupika punili su se tu na Paliću pa su nekako doživljavani kao naše piće, iako su ih izmislili Slovenci. Koktu još 1953. godine.
Kokta bila je jedna od prvih domaćih robnih marki koja je imala snagu da stane pored stranih, što se pokazalo kasnije, jer u početku drugih nije ni bilo. Mada deluje da je imenom i bojom Kokta trebala da podseća na Koka kolu, ona je bila nešto sasvim drugo. Ime je izvedeno od Koktel (Cocktail), receptura je sasvim originalna (lekovite biljke, limun i šipak) a i izgled je vrlo pažljivo dizajnirala grupa mladih ljudi.
Prvi reklamni plakati
Šibice
U to doba, prošla vremena nisu bila “dobra stara vremena”, pa ta vrsta sentimentalnosti nije korištena u marketinške svrhe sve do osamdesetih. Polovinom te decenije Cockta je postala prva jugoslovenska retro-vintage pop ikona. Reklamni slogan “Piće vaše i naše mladosti”, vrlo je brzo je onim mlađima poslužilo da etiketiraju one matorije svojom verzijom: “Piće VAŠE mladosti”. Osamdesete su bile godine “Neo romantizma” kada su modni i drugi trendovi, motive počeli da traže u starim ormarima. U našim šifonjerima nije bilo puno toga, a Kokta je bila jedna od retkih stvari koja je bila tu i pre nego što smo se rodili.
Autentična ručno rađena pozivnica na jedan subotički žur 1986. godine
Koliki je tradicija marketinški kapital, najbolje se pokazalo kada se Kokta vratila na naše tržište. U prodavnicama su zagospodarili Sprajtovi, Fante i slični, ali je mesto za pijaču vaše in naše mladosti ostalo sačuvano. Proizvođač je opet zaigrao na kartu nostalgije, ali ne preko mere. Razne retromanije, Yu nostalgije i uzdisanja za dobrim starim vremenima, najpre zanimljiva, počela su vremenom da imaju laksativno dejstvo. Vrhunac preterivanja je bio, nažalost neuspešni TV “Show svih vremena”.
Loša kopija iz 1999. godine
Reklami za Koktu sada ima raznih ali ovih starih više ne. U Keru kod kružnog toka, mijana “Kod Šokca” (sada Vojvođanka) ima pored ulaza jednu Koka kolu i jedan Šveps. I ona ispred Tri jelena verovatno broji poslednje dane. U lokal koji je zatvoren gotovo tri decenije, ušli su radnici i počeli sređivanje prostora za novu prodavnicu.
Velika terasa, šezdesetih
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Stari Dom JNA, početkom šezdesetih
Kokta jeste pice necije mladosti. Moje sigurno nije. Kokta i ja se poznajemo samo "iz vidjenja". Medjutim mene zanima da li neko pamti vreme kada se jos nisu pojavili Kokta, Sila-sok, ili Jupy & co, nego smo u Subotici imali – Kabezu. Bio je to jedan gazirani vestacki napitak, narandzasto-crene boje sa navodnim ukusom pomorandze. Prodavao se u flasicama od dva deci i proizvodio se u Subotickoj sodari.
Ja sam voleo coctu kad sam bio klinac. Medjutim ovo sada sto se prodaje nema veze sa nekadasnjom coctom. dovoljno je pogledati sastav tog pica pa videti koliko ima raznih aditivia i gluposti i totalno je ukus drugaciji. Lici malo ali daleko je to od one stare kokte….
Sto se tice yu cole, secam se za vreme bombardovanja da sam je tamanio kao lud. Ono nije bilo lose pice….Posle se pojavila i gazirana jabuka iz Podruma palica i isto je bilo dobro pice…Medjutim onda krece luda privatizacija…prvo je Tole kupio Podrum Palic, pa je onda preprodao Vojinu Djordjevicu…pa je onda na kraju ovaj to prodo svom bratu…..Sve u svemu jos se secam legendarnih nastupa Voje Djordjevica na subotickoj televiziji pocetkom dvehiljaditih kada je molio male akcionare odnosno radnike da ne prodaju akcije Toletu njegu iskljucivo njemu. Tole ga je naravno dobro navukao jer mu je prepreodao Podrum Palic po mnogo vecoj ceni nego sto je on kupio….SVe u svemu, Podruma Palica vise nema…a nekad je bila ekstra firma. I dalje mi nije jasno kako su to mogli da uniste????
JA POCEO SAM da radim ko majstor na punjenje kokta jupi jako fino ukusno bilo adanas ima isada slican ukus jai danas volim da pijem i ako ima mozda mala razlika alijako malo ,,,, pozdrav svima
molim dan danas isto fino kakta i jupi sajako malom razlikom ne primecuje se ,,