Opština Bačka Topola uskoro bi trebalo da zaštiti takozvanu Pilakovu dolinu koja se nalazi u okolini Krivaje. Tim povodom, Udruženje, “Eko vest” koje okuplja novinare i novinarke koji izveštavaju o životnoj sredini juče su obišli Bačku Topolu, Bajšu, Krivaju i na terenu se upoznali sa predivnom florom i faunom vojvođanske stepe. Master biološkinja i ekološka aktivistkinja Edita Suturović objasnila je značaj livadsko pašnjačke vegetacije.
“Zbog svojih prirodnih vrednosti i kvaliteta Pilakova dolina je predložena da bude stavljena pod zaštitu, tu je i vlažnija vegetacija..
Bačkotopolsko jezero
Ono što Opština Bačke Topole obuhvata, oko 90 odsto su oranice i poljoprivredno zemljište i malo je ostataka ovakvih izvornih staništa, izvornih ekosistema kakvi su nekada bili. Biljke koje su izvorne na ovim livadama su osetljive na pesticide i veoma lako ih je istisnuti. Nastojimo da to speči i zaustavi”, objasnila je aktivistkinja Edita Suturović.
Pored retkih biljnih vrsta, ovo područje je poznato i po izuzetnom retkim vrstama paukova. Natalija Mihajlović Pece, master biološkinja objašnjava da je magistrirala na temu paukova u ovim područjima lesnih dolina.
“Bilo je zanimljivo istraživati ovo područje lesnih dolina zato što su jedinstvene u državi. U Mađarskoj ih ima malo više i drugačijeg su sastava, zato što ove lesne doline nisu čist les, nego i doline vodenih tokova, kao što je reka Krivaja. Sa tim imamo i delove vlažnih livada i zbog toga je fauna i flora malo bogatija nego što je to u ovakvim lesnim dolinama u Mađarskoj gde je skroz suv teren. Tako da ovde možemo naći dosta vrsta biljaka koje se nalaze na crvenoj listi flore Srbije, svi vodozemci i gmizavci, kao i sisari su zaštićeni. Ono što je najmanje istraženo je fauna insekata, odnosno ovih paukova i mehušaca, jer se ovim temama malo ljudi bavi. Ima oko 200 vrsta paukova i veći deo je u Evropi zaštićen, ali kod nas nisu jer nema dovoljno podataka i istraživanja na ovu temu”, istakla je Natalija Mihajlović Pece.
Članice Udruženja Eko vest
Inače, Pilakova dolina je jedna od najvećih lesnih dolina pored Krivaje i najsuvlja.
Grupu novinara primio je predsednik Opštine Bačka Topola Gabor Kišlinder koji je istakao da u poslednje vreme sve više poklanjaju pažnju zaštiti životne sredine. Polako se rešavaju ekološki problemi, poput otpadnih voda, zagađenja Krivaje i zaštite dela Pilakove doline. Pored toga, istakako je, da treba da se odredi i upravljač jezera.
“Znamo da su u toku koalicioni dogovori i ne zna se ko će gde biti. Ja sam u ovom mandatu, ali i kao odbornik zalagaću se za ekološke projekte koje smo započeli. Priznajemo da postoji ekološki problem i naterali smo zagađivače i građane koji ispuštaju otpadnu vodu u Krivaju da se u dogledno vreme smanji zagađenje. Moram istaći da smo za čišćenje Krivaje izdvojili preko dva miliona dinara, i od Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja dobili smo 10 miliona dinara za izradu projekata za gradnju Prečistača. Konačno smo se dogovorili o veličini prečistača. Ranije nismo mogli da postignemo dogovor , jer je prvobitno bilo planirano 45000 jedinica, što bi zadovoljio sve potrebe, ali to je prekupo. Tako da idemo sa 15000, koji obuvata Bačku Topolu i Bajšu. Problem je što klanica i industrija treba da ugradi male prečistače u svojim fabrikama i tako prečišćena voda da stigne do našeg prečistača. Profesori sa tehničkih fakulteta izrađuju projekte i građane smo upoznali sa idejom. Prvo ćemo uraditi za 5000 jedinica i povezati sa kanalizacijom i onda tako dalje postupno. Nadamo se da će industrija prihvati da urade svoj deo posla”, istakao je predsednik Opštine Bačka Topola, Gabor Kišlinder.
Obilazak Bačke Topole, Bajše i Krivaje deo je projekta koji je podržao Pokrajinski sekreterijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.