„Često razmišljam o Piroški“, naslov je nemačkog dugometražnog filma iz 1955. godine. Radnja ove romantične komedije dešava se u Mađarskoj polovinom 20-ih godina, i ne bi bila tema ove rubrike da nam neki kadrovi nisu toliko poznati. Troje mladih odlazi na jezero Balaton, ali mi znamo da su oni u stvari na obali Palića.
Danas nije tajna da zbog političke situacije autori filma nisu mogli da snimaju na originalnim lokacijama pa je „Ich denke oft an Piroschka“ nastao u Jugoslaviji. Snimljen u kolor tehnici, u vreme kada je to još bilo retko (odnosno skupo) nama je u nasleđe ostavio dragocen dokumet – najstariji snimak Palića u boji.
Iako se pejzaž na Paliću nije puno menjao poslednjih sto godina, poznavaoci detalja odmah će primetiti bujno zelenilo koje izlazi na samu obalu. Dvostruki drvored pratio je šetalište, ali se čini da je i u zaleđu bilo nešto više stabala.
Piroška, čiju ulogu tumači zvezda nemačkog filma Liselotte Pulver, živi u selu Hódmezővásárhelykutasipuszta. Njen otac je otpravnik na maloj stanici romantičnog izgleda, koja i danas postoji na pruzi Subotica – Senta.
Nažalost, ona nije sačuvala izgled iz pedesetih godina, mada bi i takva kakva je sada, bila zanimljiva scenografija za neki film. Danas, okružena kokošinjcima i siromašnim stanarima stanične zgrade, podseća na dolazak Roberta Redforda i Pola Njumena u Boliviju (u filmu Buč Kasidi i Sandans Kid).
Meštani Gornjeg brega, ponosni na ovu filmsku epizodu, nedavno su dobrovoljnim radom uredili čekaonicu svoje male stanice, koja danas, zahvaljujući youtube-u može da se pogleda u ulozi Hódmezővásárhelykutasipuszta.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
U to vreme sam imala 8 godina i bila sam statista. Od velike terase sam trčala terajući crveni drveni kotur i morala sam imati crvenu haljinu. U filmu je to trajalo mozda 1-2 minuta a na snimanju znatno više. Osim toga bila sam statista i na željeznickoj stanici na Paliću gde sam bila medju putnicima koji su čekali voz. Tu sam provela na snimanju mnogo više vremena ali tu scenu na filmu nisam videla.
Jao, suze su mi krenule na oči kada sam video jezersku vodu, već iz daljine se vidi koliko je voda bila čista i nezagađena, a jezero je bilo pogodno za kupanje.
Svaki dan bismo mogli ići leti na jezero na kupanje i plivanje, da je i sada voda toliko čista.
Šta uradiše nestručni ljudi?
Napisao sam par recenica na danasnju temu i dobio odgovor Bye bye spambot. Zaboravio sa na dodatnu „matematiku“ Nemam volje da sve ponovo pisem.
Kako je lep bio drvored.
Uz samu obalu jezera.
Hladovina na šetalištu.
Baš lepo.
Lansky možda ima bolje podatke, ali kako ja znam snimanje filma je bilo na željezničkoj stanici Nački Vinogradi ili Hajdukovo. Deo enterijera je snimljen u vili Conen na Paliću. U filmu se čula i poznata mađarska narodna pesma „Ég a kunyhó, ropog a nád“ što je naročito privlačilo gledaoce.
Poštovani Lansky Vaši tekstovi su prepoznatljivi i bez da čitalac pogleda ime autora..U ovom tekstu Vas je „odao“ deo teksta.
„Njen otac je otpravnik na maloj stanici romantičnog izgleda, koja i danas postoji na pruzi Subotica – Senta.“
Nastavite ovim Vašim tempom jer zaista umete itekako uvesti čitaoca u priču svojim besprekornim stilom pisanja.
@avet
Da li slučajno ili namerno zaboravljate da se sve sra. e sliva u jezero. U to vreme većina kuća u Subotici je imala sopstvenu septičku jamu.
Palićko jezero je nažalost osuđeno na to.
Subotica je jedan od retkih gradova koji nema pored sebe neku tekuću vodu u koju bi mogle da se ispuste kanalizacije.
A sta sve vucete u kanalizaciju, govori Vam slika ove pumpe otpadne vode…
@Oki…Ta sranja mogu i moraju da se preciste pre pustanja u jezero. Nije to nemoguca misija.
Sta smo imali i sta uradise politicari! Pa dodje mi da ih vezem za auto i da ih vucem tako do palica
@Oki
Slažem se sa činjenicom da je Subotica stvarno jedan od vrlo retkih gradova koja ne leži ni na jednoj reci.
Ne želim nijednu vlast po ovom pitanju u Subotici da izdvojim, svi redom unazad pedeset godina su omanuli.
Ovakav veliki problem sa otpadnom vodom se sistematski rešava na duge staze. Projekat koji bi rešio ovaj problem bi bio dugoročan i ne bi bi bio jeftin, trebalo bi zalaganje svih političkih faktora ujedinjenim snagama i sa zajedničkim ciljem da se problem konačno i definitivno reši na zadovoljstvo građana. Mandati su četvorogodišnji, ko god dođe na vlast, samo gleda šta će sebi da strpa u džep, ofucana je ovo priča. Kada bi neko započeo neki projekat, a ne uspe da ga završi za vreme svog mandata, obaveza bi bila da sledeći nastavi isti projekat.
Šta se dešava kod nas? Uglavnom, novi proglase da je projekat bio promašaj, pa se počinje opet nešto drugo, naravno, pare se troše i troše uzalud.
Otpadna voda koja ne odgovara određenoj čistoći ne bi smela da se uopšte pušta u jezero.
Rešenja ima, nisu jeftina, ali bi barem imali čisto i lepo jezero.
Iluzija je da bi voda bila kao u Bledskom Jezeru, svima je jasno da su ravničarska jezera mutna, ali to ne mora da znači da je nešto što je mutno da je i zagađeno.
Kako je prelep taj drvored uz jezero i setaliste… Predlog za sajt da zapocnete neku peticiju da se opet posadi drvece us setaliste!