Pogledaj poštansku marku, da vidiš u kakvoj državi živiš.
Devedesetih godina, sa svih poštanskih maraka su nestale sličice. Sve marke su bile sive boje sa odštampanim slovom, više nalik nekakvim bonovima.
Ako znamo da su serije maraka štampane i za vreme nemačke okupacije, da je čak i izbeglička vlada u Londonu štampala nekolike markice, jasno je da se radi o jednom od simbola državnog suvereniteta kroz kontinuitet institucija, kao što je Pošta.
Poslednja godina u SFRJ
Subotica se u XX veku nalazila u Austro – Ugarskoj, Kraljevini Jugoslaviji, Hortijevoj Mađarskoj, Titovoj Jugoslaviji i skraćenoj SR Jugoslaviji. U fikciji, našla se i na mapi velike Hrvatske.
Svaki režim je imao svoja obeležja a na poštanskim markama se uvek očituje karakter tog režima. Ako su na markama vladari ili snažna nacionalna obeležja, tada imamo diktaturu. Ako je režim blaži, tada ima prostora i za druge motive.
Kraljević Petar na dopisnici sa Palića 1939. god.
Kraljević Petar na dopisnici sa Palića 1939. god.
Horti Mikloš 1941 – 44.
Edicija poštanskih maraka „Lijepa naša“
Evo jedne prigodne dopisnice, izdate 1941. godine, povodom praznika mađarskog hleba. Na njoj su naznačene godine, kojim redom su povraćeni : Severni krajevi (Slovačka), Prikarpatje (tada Poljska, danas Ukrajina), Erdelj (Rumunija) i Južni krajevi, koje vidimo na mapi. Najtamnije je obeležena Bačka, Baranja i slovenačko Prekomurje. Iako je na mapi obeležen i Banat, on nije dopao Mađarskoj već je ostao pod upravom Nemaca.
Pod krunom sent Ištvana
Filatelisti ispred Žute kuće 1936. godine
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Ovi tektstovi su izuzetni, i kvalitetni. Nesto sto do sada nisam mogao da procitam. Sve pohvale i nastavite tako.
Istorija pripada narodu, jer ju je isti i stvorio! Zato je ne treba saktivati.
Ona se zasniva i na pisanom dokumenatu, materijalnom dokazu, ali i na pričama, legendi ili ličnom iskustvu. Ovde na sajtu smo imali prilike da čitamo i lična zapažanja onih koji su bili očevici nekih dešavanja, što daje poseban kvalitet svakoj od priča.
Zgrada poste 2 najverovatnije nece uci u anale svetske arhitekture.To je objekat koji je izgradjen da sluzi prvenstveno svojoj svrsi i nameni.Razumno placiran u kompleks zeljeznicke stanice, sto blize postanskim vagonima u kojima je dolazilo sve ono sto je ljudima sluzilo za medjusobno komunikaciju ,mnogo pre nego sto se pojavio SMS ili E-Mail. Na slici se lepo vidi i da je zgrada sveze renovirana.Pre toga je imala uzasnu crno-sivu fasadu.Preko puta poste je zgrada tadasnjeg SUP-a (koja se ne vidi) ali zato se lepo vidi Americki dzip Willys parkiran ispred zgrade i dvojica ljudi u dugackim Montogomeri mantilima.Tu je fotograf verovatno potpuno nesvesno u delicu jedne jedine sekunde ovekovecio jedno doba i njegove tipicne simbole vlasti.
Za kraj, da malo parafraziram Francuskog istoricara Jeana Jauresa (1859-1914) – Istorija (tradicija) nije cuvanje pepela vec prenosenje plamena na nove generacije.
Subotička sinagoga na holandskoj poštanskoj marki
Evo još jedne razglednice iz smutnih vremena – mislim da je veoma jasno kojim povodom je izdata … Poznavaoci kažu da nije jako retka i da nema neku veću vrednost, ali je svakako dokument o jednom istorijskom periodu Subotice!
Zanimljivo … Ne znam holandski, a Google Translate mi prevodi „Subotica Sinagoga u Mađarskoj“!? Da li oni znaju nešto što mi ne znamo!? Interesantno je kako ovo nezapaženo prolazi! 😯