Pisma iz Tavankuta: Divlja ili javna? Deponija svakako

Donji Tavankut. Onim putem koji je prvi desno na ulasku u Tavankut iz pravca Ljutova, i samo pravo  bez skretanja, na nekih kilometar i po nalazi se tavankutska deponija, mnogima znana kao tavankutski „ free shop“. Ovo „Free shop“ i nije tako besmisleno, jer deponija nije tako daleko ni od državne granice sa Republikom Mađarskom, a  tu, odmah malo dalje je i naša šuma, ali i kuće i ljudi koji ovde žive.

Cela priča oko deponije u Tavankutu počinje osamdesetih kada je tadašnja firma „MEDOPRODUKT“, imala nekakvo pravo da baš tu na tom mestu odlaže svoj otpad. Kasnije su se pridruživali i ostali, kako pojedinci tako i firme. Bacao je ko je šta imao viška, do te mere da su okolni putevi  trenutno zakrčeni  jer se svakojaki otpad odlaže i na prilazima deponiji.

Jedno vreme se nekako izlazilo na kraj sa onima koji su donosili smeće, jer je tu bio prisutan poljočuvar, no i njega Tavankut više nema.

Mnogobrojni meštani se bune zbog deponije. To su oni  koji kupuju namenske vreće koje po određenim prodavnicama distribuira  JKP “Čistoća i zelenilo“. Dobar deo Tavankućana kupuje te vreće i svakog drugog četvrtka u mesecu iste iznosi na ulicu da bi ih radnici „ČISTOĆE“  pokupili svojim vozilom i poneli na gradsku deponiju na dalji tretman.

Ipak, ima i onih koji ne razmišljaju o svemu, pa ni o tome koliko je divlja deponija veliki i krajnje opasan problem pre svega za zdravlje svih meštana. Sav svoj otpad nose i dalje na deponiju i istresaju gde ko stigne , čak i na privatne posede koji su u neposrednoj blizini.  Privatna firma iz Subotice, koja sa svojim zelenim i narandžastim kamionom vrši ispumpavanje septičkih rupa po samom Tavankutu i okolnim selima, sav sadržaj istresa direktno na deponiju. Čovek iz Male Bosne svojim traktorom „VLADIMIREC“ redovno donosi smeće iz Male Bosne.

U sklopu prolećnih i jesenjih akcija čišćenja grada i okoline „ČISTOĆA i ZELENILO“ donosi kontejnere na zadate lokacije u trajanju od dva dana, što je nedovoljno, dok sa druge strane meštani ne vode računa o tome šta bacaju. Na primer, jedan „ugledni građanin“ Tavankuta doneo je celu prikolicu korova iz svog voćnjaka i sve bacio u kontejner tako da meštani nisu imali više gde da bacaju ono zbog čega je donet kontejner  i  što naravno nije trava nego kućni otpad.

Po svemu sudeći, svi peru ruke i niko nije kriv. Po mišljenju većine stanovnika ovo treba zaustaviti bodljikavom žicom, video nadzorom i danonoćnom čuvarskom službom bez mogućnosti daljnjeg odlaganja dok se deponija ne sanira. Saniranje nije potrebno vršiti odvoženjem, jer su u pitanju ogromne  količine „svega i svačega“ i već samim tim postoji mogućnost malverzacija oko samog odvoza, a tu su ljudi u pravu jer sam pomen odvoženja asocira Tavankućane na odvoz peska kojom prilikom im je uništeno više asfalta nego što je u zadnjih pedeset godina izasfaltirano.

Stav većine je krajnje ekološki  i  razuman, a to je da se: sve poravna i posadi šuma, da ljudi kupuju namenske vreće za smeće, da se prekršioci kažnjavaju, da se u narednom periodu intenzivira odvoženje smeća kontejnerima  „ČISTOĆE i ZELENILA“.

Na potezu je MZ „Tavankut“ i sve ostale nadležne institucije. Do tada apel svima: kupujte namenske vreće, odvajajte kućni otpad od organskog, i znanja radi – sav ambalažni otpad se reciklira, samim tim se i otkupljuje te donosi novčanu dobit od koje se može priuštiti i koja žuta vreća za smeće. Treba voditi računa i o javnoj higijeni isto kao o svom telu i svom dvorištu i svojoj spavaćoj sobi.

I kada ljudi shvate  da „što činimo sebi činimo“, tada će, najiskrenije se nadamo svi  mi koji ekološki razmišljamo, biti puno lakše svima i niko se neće plašiti za svoje zdravlje.