Plaćeni zatvorenik

Sudski zapisnici – ta stroga forma koja je obavezni deo svakog sudskog procesa, prepuni su pravničkog žargona ali i najsirovijih opisa i psovki, uvreda i jezika polusveta kojim oni iznose svoje viđenje nemilog događaja, a što mora od reči do reči biti zapisano. Ko ima priliku da baci pogled na sudsku arhivu, vrlo brzo shvati da je javnost pošteđena saznanja o većini krivičnih dela koja su počinjena u našem gradu. Privid da je javnost o tome obaveštena, daju povremena saopštenja ili vesti u novinama koje su samo nasumično ili možda i ne, odabrane da budu objavljene. A kada je nedelo obelodanjeno i kada je javnost saznala kakva je presuda donesena, građani žele da znaju i da li je sankcija izvršena. Da li je osuđeni kaznu odslužio do kraja, da li je pomilovan, kada je izašao na slobodu…To je deo pravde o kome najmanje znamo. Ko nije bio „s one strane roštilja“, taj može samo da nagađa kakav je život tamo, mada je bilo dana u vojsci, na poslu ili drugde, kada smo smatrali da bi na robiji sigurno bilo bolje. Ima i onih koji bi dobrovoljno otišli u zatvor ne bi li izbegli troškove preko zime ili su spremni da robijaju za drugog ako bi im taj platio. To naravno nije moguće. U stvari, jednom Subotičaninu je to pošlo za rukom.

os ivan goran kovacic

Subotičanin Laslo Šandrik bio je osuđen na kaznu strogog zatvora u trajanju od 15 meseci. Ono što će ga upisati u sudske anale, jeste njegov plan da neko drugi odsluži njegovu robiju. U tome je i uspeo ali …

Osuđeni Laslo je od ranije znao Josipa Kremzera. Kremzer je dugo bio bez zaposlenja. Radio je tu i tamo kod privatnika, uglavnom zidara i molera, zarađivao po neku crkavicu, međutim, sve je to bilo nedovoljno za život. Zato se Šandrik pogodio sa svojim sugrađaninom Josipom Kremzerom da ovaj umesto njega izdrži zatvorsku kaznu. Dogovorena suma je bila 15 000 dinara (te 1976. godine Fića je koštao 36 000). Plan je bio da se iskoristi podobnost da lica osuđena na manje vremenske kazne, po pozivu sama odlaze na izdržavanje. I, jednog dana, sa falsifikovanom ličnom kartom i generalijama Lasla Šandrika koje je znao napamet, Kremzer se javio u Sremsku Mitrovicu. Plan je uspeo!

Niko dodatno nije proveravao zatvorenika koji se uz to i dobro ponašao te tako stekao pravo na skraćenje kazne. Devet meseci je prošlo kada su prihvatili Kremzerovu molbu za raniji otpust.

Nikad javnost ne bi saznala za ovu kombinaciju, i ne bi o njoj pisala “Politika ekspres”, da se Laslo Šandrik držao dogovora a pre svega zakona i reda. Vrlo brzo je ponovo prekršio zakon i dopao Sremske Mitrovice gde su u zatvoru odmah ustanovili da to nije onaj koji je ovde nedavno boravio.  A siroti Kremzer? Nije dobio obećani novac već samo deo, a za to što je dobrovoljno služio tuđu kaznu – dobio je i odslužio još jednu.

sud

sencanski put



KOMENTARI

  1. Adlatus kaže:

    Nekad u davna vremena kada je dnevni list “Politika” imao dignitet i bio stampani medij od ranga i ugleda, kako u zemlji tako i u inostranstvu, jednom nedeljno je imao kolumnu iz sudnice. Sudski reporer, Mislim da se zvao Milos Gojkovic, izvestavao bi njemu jednim specificnim stilom i jezikom o dogadjima iz provincijalnih sudnica bivse nam domovine. Nisu to bila nikakva spektakularna sudjenja, jednostavno reportaze iz ponora duse malih ljudi i njihovog shvatanja zivota, sveta i pre svega pravde. Sitne lazi, zlobe, inacenja i upropascavanja sebe i drugih – samo za inat i u inat svima. Moto svih tih sudjenja se svodio u glavnom na maksimu – “Pokazacu ja tebi…”
    Odsluziti zatvorsku kaznu za drugoga nije bas svakodnevna pojava ali ni retkost koja se ne desava. Pojava je poznata svugde, i postoji i u drugim zemljama i ponekad bude otkrivena. Tamna brojka neotkrivenih slucajeva ostaje i dalje u mraku i samo potvrdjuje pravilo. To su obicno kazne od par maseci pa do godinu ili cak dve. Bilo je tu i pojava profesionalnih zamenika za robiju koji su se svim dobro ispraksirali i kojima je posebno tesko bilo uci u trag i otkriti ih. Najcesce se to desavalo pukom slucajnoscu kao u pomenutom slucaju.
    Osim zamenika za robiju postojo je i fenomen zamenika za sluzenje vojske. Ta pojava je bila dosta rasprostranjena na Kosovu kod tamosnjih Albanaca koji su ne retko ziveli u patrijarhalnim zadrugama, pa bi onda jedan brat sluzio vojni rok za svoju bracu. Bilo je slucajeva da je jedna osoba sluzila i po tri puta vojni rok. U Nemackoj je jednom prilikom mladi vlasnik diskoteke dobio poziv da odsluzi vojni rok. Nije mu se islo i on nadje vrsnjaka Turcina koji je pristao da sluzi umesto njega. Platio mu je pola dogovorene sume s time da drugu polovinu novca dobije po povratku iz vojske. Snabdeo ga sa svim potrebnim dokumentima i Turcin osvane jednog dana u kasarni sa dokumentima rodjenog Nemca i sve je bilo u najboljem redu osim sto rodjeni Nemac iz Nemacke nije znao nemacki jezik.

  2. jimmy kaže:

    U našem selu su se mnogi lečili na jednu zdravstvenu knjižicu. Moram da priznam da je to bilo baš komično, svi su to znali, ali su se pravili kako neznaju.

  3. Mister No kaže:

    Život ,, s one strane roštilja ” veze nema s igranim filmovima ,i romantizovanim baladama o kriminalcima koje je društvo i život pogrešno usmerilo na stranputicu. Iz mene govori gorko iskustvo . Proveo sam nekoliko meseci ,, s one strane roštilja ”. Tamo sam ,,zalutao”, zahvaljujući svojoj nepromišljenosti. Opekao sam se i od onda pazim na pešačkom prelazu, da ne pređem na crveno. Bio sam u prostoriji s psihopatama raznih vrsta, užas. Shvatio sam gorko iskustvo kao Božju opomenu, izbegavam ološ razne vrste i danas. Ne rodi se svako kao ,,mangup”. Bio sam u ćeliji s bogatim momkom , koji je iz besa i dokonosti ukrao automobil. Proveo je u ćeliji svega 24 sata, ali nije prestajao da plače dok ga tatica nije izvukao na slobodu. Dokoni novinar je namerno prekršio zakon da bi proverio da li je zatvor kao u filmovima. Jedva je čekao da prođe 48 sati, da izađe na svež vazduh. Prekršajci ( saobraćajke, neplaćene kazne ) su druga kategorija, naravno.

OSTAVITE KOMENTAR