Plan realizacije Kolektora II

Veliki broj građana u Petom kvartu i Peščari nije priključen na javnu vodovodnu mrežu, te je snabdevanje vode rešeno iskopom plitkih bunara do 40 m dubine, kapaciteta 1,5 litara u sekundi. Takođe u nedostatku kanalizacione mreže, odvođenje upotrebljenih voda rešeno je izgradnjom septičkih jama. U slučaju velikih padavina dešava se da dođe do izlivanja septičkih jama, podizanja nivoa podzemnih voda, te zagađenja plitkih bunara. Takođe gde nema kanalizacione mreže, usled podizanja nivoa podzemnih voda, dolazi do sleganja, a time i oštećenja i rušenja kuća. Ovakve elementarne nepogode prouzrokuju velike štete u gradu i za njihovu sanaciju potrebno je uložiti značajna finansijska sredstva.

.

Rešenje pomenute situacije leži u izgradnji kanalizacione mreže u ovom naselju. Kao preduslov izgradnje sekundarne mreže, nameće se pitanje izgradnje glavnog voda kroz ova naselja poznatijeg kao Kolektor II, koji bi otpadne vode preko Kolektora III odveo na centralni gradski prečistač.

 .

Kolektor II je jedan od deset primarnih kolektora grada Subotice, i pretposlednji je po stepenu izgrađenosti kanalizacione mreže. Postojeća kanalizaciona mreža sliva II pokriva oko 25 ha, što čini 3,7 % ukupne slivne površine, sa oko 82 priključaka, ili 350 stanovnika koji koriste usluge odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Ukupna dužina izgrađene kanalizacije je svega 1.2 km.

 .

Izgradnjom kolekotrsake mreže u dužini od 3,95 km omogućuje se izgradnja kanalizacione mreže nižeg ranga, sekundarnih i tercijalnih kolektora, na površini oko 95 ha. Izgradnja je planirana da krene u ulici Matije Gupca od raskrsnice sa glavnim putem do ulice Matka Vukovića. Kasnije bi se nastavila izgradnja duž Tgra Žrtava fašizma, Šandora Petefija, Bajskog puta sve do Trga Veselina Maslaša. Pored ovog kraka, planirana je izgradnja i sporednih krakova u ulicama Stevana Mokranjca, Vareškoj, Stevana Filipovića i Avgusta Cesarca.

 .

Plavom bojom je označena planirana trasa Kolekotra II.

Kolektor II je samo jedna od investicija JKP “Vodovod i kanalizacija” za koje će grad iduće godine uzeti sredstva od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. Realizacija će teći u više faza, počevši od raskrsnice Matije Gupca i Maksima Gorkog.



KOMENTARI

  1. milah kaže:

    Treba povezati tj spojiti vodovod sa kanalizacijom uz kostantno dodavanje azota. Mislim da se nece puno razlikovati od sadasnjeg kvaliteta ali onako bi kvalitet bio kostantan, a imali bi i razlog za poskupljenje!!!

  2. ljoobica kaže:

    Neverovatnio da je neko neposredno pre izbora pomenuo i ovu temu!!
    Posto zivim u pomenutom kvartu bez kanalizacije, bas me zanima da li ce da bude nesto od ovog plana, jer je prava sramota da u 21. veku nemamo kanalizaciju, vec septicke jame na sred dvorista! Pored svih investicija, tipa bazencic za brckanje na Prozivci, i ostalih kojekakvih gluposti, ostaje da vidimo da li ce doci do realizacije, ili makar da se nadamo, jer ipak nada poslednja umire… 🙂 a za sledeci problem, asfaltiranja ulica, kojih takodje u pomenutom kvartu ima jako puno, verovatno treba da sacekamo do nekih sledecih  izbora!

  3. dasHHa kaže:

    @Djomla

    Kakvo je stanje na terenu sa realizavijom ovih projekata? Tenderi su zavrseni? Imas kakve sveze informacije?

     

OSTAVITE KOMENTAR