Plan realizacije Kolektora II

Veliki broj građana u Petom kvartu i Peščari nije priključen na javnu vodovodnu mrežu, te je snabdevanje vode rešeno iskopom plitkih bunara do 40 m dubine, kapaciteta 1,5 litara u sekundi. Takođe u nedostatku kanalizacione mreže, odvođenje upotrebljenih voda rešeno je izgradnjom septičkih jama. U slučaju velikih padavina dešava se da dođe do izlivanja septičkih jama, podizanja nivoa podzemnih voda, te zagađenja plitkih bunara. Takođe gde nema kanalizacione mreže, usled podizanja nivoa podzemnih voda, dolazi do sleganja, a time i oštećenja i rušenja kuća. Ovakve elementarne nepogode prouzrokuju velike štete u gradu i za njihovu sanaciju potrebno je uložiti značajna finansijska sredstva.

.

Rešenje pomenute situacije leži u izgradnji kanalizacione mreže u ovom naselju. Kao preduslov izgradnje sekundarne mreže, nameće se pitanje izgradnje glavnog voda kroz ova naselja poznatijeg kao Kolektor II, koji bi otpadne vode preko Kolektora III odveo na centralni gradski prečistač.

 .

Kolektor II je jedan od deset primarnih kolektora grada Subotice, i pretposlednji je po stepenu izgrađenosti kanalizacione mreže. Postojeća kanalizaciona mreža sliva II pokriva oko 25 ha, što čini 3,7 % ukupne slivne površine, sa oko 82 priključaka, ili 350 stanovnika koji koriste usluge odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda. Ukupna dužina izgrađene kanalizacije je svega 1.2 km.

 .

Izgradnjom kolekotrsake mreže u dužini od 3,95 km omogućuje se izgradnja kanalizacione mreže nižeg ranga, sekundarnih i tercijalnih kolektora, na površini oko 95 ha. Izgradnja je planirana da krene u ulici Matije Gupca od raskrsnice sa glavnim putem do ulice Matka Vukovića. Kasnije bi se nastavila izgradnja duž Tgra Žrtava fašizma, Šandora Petefija, Bajskog puta sve do Trga Veselina Maslaša. Pored ovog kraka, planirana je izgradnja i sporednih krakova u ulicama Stevana Mokranjca, Vareškoj, Stevana Filipovića i Avgusta Cesarca.

 .

Plavom bojom je označena planirana trasa Kolekotra II.

Kolektor II je samo jedna od investicija JKP „Vodovod i kanalizacija“ za koje će grad iduće godine uzeti sredstva od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. Realizacija će teći u više faza, počevši od raskrsnice Matije Gupca i Maksima Gorkog.