Platili za posao, ostali bez hleba

Stotinak ljudi okupilo se ispred poslovnice „M. K. Kujundžić” smeštene u aneksu hotela „Patrija“ u centru grada tražeći odgovor gde je nestao vlasnik ove poslovnice, a sa njim i 105 evra koliko je platio svaki od njih u nadi da će dobiti bolje plaćeni posao u brodogradilištu u Đenovi. Petnaestog novembra u 15 časova trebalo je da se jave na posao u Italiji, ali se od prošlog petka niko ne javlja na telefone poslovnice „M. K. Kujudžnić“ koja je zaključana.

Sin mi je varilac i nema redovan posao, povremeno ga pozovu i radi za 150 dinara po satu, bez zaštitnog odela, bez uplaćenog staža i pomislila sam šta možemo da izgubimo. Prvo sam htela da idem za pomoćno osoblje u Dubrovnik, ali mi je rečeno da za taj posao više nema mesta. Onda se sin prijavio da ide za varioca u Đenovi, u brodogradilište, zarada od sedam do devet evra po času – priča nam Angelina Homolja, knjigovođa koja je nakon privatizacije i propasti njene firme ostala bez posla.

 

Angelina je od drugog sina koji je na brodu pozajmila 105 evra kako bi, nadala se, obezbedila posao u Italiji i za sina varioca. Đurđevka Ćorić je godinama išla u Italiju da radi sezonske poslove, brala je salatu i radila u voćnjaku.

 

Nije mi ova ponuda bila sumnjiva jer se suma od 105 evra uklapala u cenu boravišne takse koja se plaća u Italiji. Onda sam čula da je neko od onih koji su ovde sklopili ugovor o radu odneo to u policiju i da mu je rečeno da je sve u redu – priča nam Đurđevka. Njena pedesetogodišnja koleginica, koja ne želi da se predstavi, godinama u Italiji radi za četiri evra po satu na poslu za koji Italijani dobijaju oko sedam. Ovo joj je jedini izvor prihoda, obično zaradi oko 900 evra mesečno.

 

Zbog obećane zarade u Italiji, mladi čovek koji stoji ispred prazne poslovnice „M. K. Kujundžić“ napustio je posao kod privatnika, tu su i četvorica mladića koji kažu da za radnike u Bačkoj Topoli nema plate veće od 20.000 dinara, pa su se nadali da će u brodogradilištu u Đenovi moći da voze viljuškar, da rade kao bravari, bilo šta za nadnicu od sedam evra po satu. Sramota ih je, kažu, i da se žale na prevaru kada čuju kako su izigrani ljudi sa porodicama i dugovima.

Čovek koji je prevario, po svemu sudeći, nekoliko stotina ljudi iz Subotice i okoline zove se Matija Tin Kujundžić iz Rijeke sa stanom u ulici Rastočine broj 5, hrvatski je državljanin, a sve ove podatke pokazuje nam Anđelka Milić koja je sa drugaricom pokušala da nađe posao u Italiji. Ona nam priča da su prilikom uplate 105 evra dale svoje lične podatke, broj pasoša, lične karte, fotokopiju radničke knjižice.

 

Jelena Zubelić nerado izgovara svoje ime, neprijatno joj je da se na ovaj način predstavlja. Nakon što se Kujundžić nije javljao na telefon, sa svojim ugovorom i priznanicom je otišla u policiju i tužilaštvo.

 

U policiji mi ništa nisu rekli, a u tužilaštvu, na šalteru gde piše privredni kriminal, rekli su nam da se svi popišemo, da na kompjuteru izvučemo svoja imena, da priložimo svoje ugovore, pa će pogledati – kaže Zubelićeva.

 

Prevareni i oštećeni građani su u četvrtak potražili i zaštitu gradskog ombudsmana, a Anđelka Milić nam kaže da su im tamo rekli da ne mogu da im pomognu i uputili ih u tužilaštvo. Nakon toga iz tužilaštva su ih poslali u policiju da daju izjave. – U policiji kažu da ne mogu da reaguju do ponoći jer je tek danas trebalo da krenemo za Italiju – kaže Milić.

 

Pre manje od mesec dana više desetina Subotičana oglasilo se nakon što ih je prevario „First invest sistem“ po sistemu piramidalne banke. Oni su uplaćivali mesečne iznose od nekoliko hiljada dinara, a svakog meseca je navodno, po sistemu lutrije, jedan od članova dobijao kredit. Kredit nisu dobili, a broj prevarenih sabiraju policijske uprave u Subotici i Senti. Još uvek se ne zna koliko je prevarenih ovom ponudom za posao u inostranstvu, a oštećeni pominju cifru od čak 700 ljudi.

 

Politika



KOMENTARI

  1. Adrijana kaže:

    Nikada nikom u životu ne bi platila da me zaposli!

  2. Jovan kaže:

    Privredni kriminal???

    Smesno, zar oni da resavaju te slucajeve u ovoj drzavi? Pa znate li Vi gde zivite?

    To je meni rekao inspektor kojem sam otisao da prijavim prevaru u iznosu od 6.000.-eura i nastavio da me ubedjuje da se javim njegovom prijatelju advokatu, koji to jedini moze da resi?!

    Cak i na moje insistiranje nije hteo da evidentira prijavu!

    A ja sam pre toga nazvao duznika i rekao mu da cemo se videti na sudu i da idem u privredni kriminal da prijavim njih dvojicu i sve ostalo sto znam o celom slucaju…Dva puta sam ispao smesan.

     

     

  3. Zvonko kaže:

    Pa normalno kakva nam je drzava ni ne cudim se sto nas vara ko nas stigne ne bih se zacudio da su i neki lokalni mocnici umesani u sve ovo.Pa posto imamo sve podatke o doticnom gospodinu koji je pokupio pare i nestao trebalo bi da skupimo da tri hrabrija momka pa da ga potrazimo na kucnoj adresi pa kom obojci kom opanci.

     

  4. Miroslav Gremlin Snowboy Lacko kaže:

    sjajno. Zar se nisu ništa naučili od proteklih (tuđih) grešaka?
    zna se da je potrebno proveriti firmu u APR-u, kako bi se znalo da li je fejk ili nije 

  5. roditelj kaže:

    Ova firma je registrovana u APR i NBS sa kapitalom od 1000 dinara!!! Nije mi jasno da ljudi i dalje nasedaju na takve prevare, nikada se ne treba prijavljivati na takve oglase, svaki o tih konkursa treba proveriti u Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje, jer oni sa redovnim firmama imaju ugovore, ugovori  o radu za rad u inostranstvu su skroz drugaciji. Ljudi uzmite se u pamet!
     

  6. pauk kaže:

    Vise verujem italijanskim mafiozama nego ikom i icem sto dolazi od strane Subotice i Balkana jer je tu sve dirigovano od strane eu i nemacke

  7. Drobina Robert kaže:

    Prevara ima i u stabilnijim sistemima a ne u ovakvim banana republikama.U zadnje vreme su u modi prevaranti sa strane.2002-ge godine u Subotici je funkcionisala ispostava novosadske firme ,,Agava”.Našoj filijali je gazdarica bila neka žena iz Subotice.Kancelarija je bila u onoj zgradi od crvenih cigala pored zgrade ekonomskog fakulteta.Par drugara i ja smo platili članarinu u tadašnjoj vrednosti dvadesetak maraka,čekali,i ni para ni posla.Posle nekog vremena klasična priča,kancelarija zaključana,telefoni gluvi.Nazovemo Novi Sad kažu Subotičanka nestala sa parama,nije izdavala priznanice,mi verovali naivčine jer je naša i to je to,učimo se na svojoj grešci.Još smo i dobro prošli kako ljudi prolaze.Moj drug je dao nekoj ženi 500e i pasoš uz garanciju dotične da će mu naći dobar posao napolju.Posle mesec dana poštom mu je stigao pasoš,ni posla ni žene.Ode moj jaro kod advokata da odnese prijavu,na to mu advokat kaže da bi sa tim automatski digao prijavu protiv sebe jer pasoš ne smeš nikom davati,znači ćuti,dobro si prošo,mogla je i da ti pasoš ne vrati.Meni bivši prijatelj,komšija Z.C.duguje 50e koje sam mu pozajmio kao čoveku kojem sam verovao,dao sam mu jer se kunio u sina da mu treba,potrošio ih je u kafani i dan danas se kune da nema da vrati,a stalno je u kafani.Suma koju mi duguje po našim zakonima nije krivično delo tako da jedino mogu da se učim na svojoj naivnosti.Prevara je ovde trend i način života za neke i treba stvarno biti oprezan.Ovo vreme izbacuje na površinu talente za prevare,zakoni ih ne sankcionišu i koriste to maksimalno,i sitni i krupni prevaranti.Treba ih se paziti,ljubazni su,slatkorečivi,med im curi sa usta a možda u rođenom bratu ili sestri čuči prevarant.

  8. Ruza kaže:

    Ljudi se  ponadali , poverovali u bajke, slatkorecivost, bolje sutra,  inostranstvo, moze li uspeti,mozda, kao misli nije to toliko puno ako izgubim, a zalicu ako drugovi uspeju, a ja ostanem… Ni ovde kod kuce ljudi ne vide buducnost, nema se posla, ako i radi, i ovde ga vara nas covek, ne daje  mu redovno platu za koju je gorko radio.nije ujavljen, nema socijalno…Nije za osudu, ali zna se ,,Svako se na svojim greskama nauci,,

  9. dragan kaže:

    Ima jedna narodna a glasi ovako: dok ima ovaca biće i novaca. Samo neko krajnje naivan i lakoveran može nasesti na ovako nešto.

  10. Iby P. kaže:

    Nikada nisam, a najverovatnie niti cu razumeti one koji nasedaju ba kojekakve price i prazna obecanja.Veruju raznim pricama o komsijama i poznanicima koji su ovako pa onako pa ko zna nakoji nacin uspeli da dobiju privremeni posao. Mnogi teze tome da negde odu, da sebi stvore malo bolje i sigurnije sutra – ali za to nije put a ni resenje preko agencija ili advokata!!!

    Postoji legalan nacin na koji se moze obezbediti radna dozvola, a za to nije potreban posrednik. Mnoge zemlje pored mogucnosti privremenog rada imaju otvorene emigracione programe koje bi znacile dugotrajno resenje za mnoge. Oni koji zaista traze mogucnost i sansu za nov zivot ( a ne samo da zarade koji dinar) uvek mogu da pogledaju web stranice diplomatskih predstavnistva stranih zemalja, gde mogu dobiti tacne i pouzdane informacije o uslovima radne vize ili stalnog boravka.

    Meni se cini da gro ljudi ne zeli ostaviti sigurno manje dobro za nesigurno bolje. Privremeni rad je kako i sam naziv kaze privremen, i najcesce ne resava probleme.   

OSTAVITE KOMENTAR