Plavi orkestar – trideset godina kasnije

Stereovizija – tako se zvala emisija zagrebačke televizije koja je pokrivala termin na JRT koji je imao i beogradski „Hit meseca“. Svake nedelje muzička emisija iz nekog od republičkih centara. Početkom 1985. godine mlada ekipa Stereovizije je krenula sa predstavljanjem „demo“ bendova sa idejom da svakog meseca prikaže po nekoliko neafirmisanih grupa, a pred leto proglasi najbolju, koju su izabrali gledaoci.

Tog januara jugoslovenski auditorijum je prvi put video grupu dvadesetogodišnjaka koja sebe zove Plavi orkestar. Predlog – pesma „Suada“, bila je najbolja za prvi mesec. Vreme od januara do juna prošlo je brzo, a kada je trebalo proglasiti najbolji neafirmisani mladi bend, to nije bilo moguće. Najviše glasova osvojio je Plavi orkestar a oni su za tih pet meseci već postali više nego afirmisani. Postali su pop – rok senzacija. Album koji su snimili tog proleća dostigao je rekordan tiraž za „zabavnjake“ (narodnjaci su i tada bili ubedljivo najprodavaniji).

Kako je muzika ovog orkestra uspela da se razlikuje od drugih, mnogi su probali da daju odgovor. Iako jednostavnih tekstova i melodija koje, čas „namiguju“ narodnoj, čas Bitlsima, ove pesme otpevane melaholičnim glasom Saše Lošića zarazile su tinejdžere cele zemlje.

Izgleda da je trebalo biti ispod 20, da je leto 1985. i da se zemlja zove Jugoslavija. Nikad i nigde drugde to ne bi bilo to.

Foto:Kamenko Pajić 1985 Beograd

Tog juna 85′ Plavi orkestar je krenuo na svoju prvu turneju upravo sa Malog stadiona u Subotici.

I evo nas opet na istom mestu trideset godina kasnije. Proživeli smo u međuvremenu tri života, promenili tri države, niko više nije isti, samo je muzika…

Dve hiljade grla i još duplo toliko dlanova pokazali su da su u najboljim godinama, da ih nisu potrošile decenije. Da nije bilo publike 30 + i 40 +, malo ko bi pevao sa Lošom ovo junsko veče.

Veče za pamćenje, za još 30 godina.