Vriska i cika ispred hotela Patria! Nastala je gužva oko ulaza, izgleda da se na vratima pojavio neko ko je izazvao ovu reakciju. Na veliko iznenađenje onih koji su se tu zatekli slučajno, predmet obožavanja bila je Kasandra. Ova južnoamerička glumica ima svoje kršteno ime ali će je kod nas do sudnjeg dana pamtiti kao Kasandru. Isto veče organizovano je takmičenje za izbor njene dvojnice, na kome su se sve devojke pojavile u ciganskoj nošnji iako to nije posebno propisano. Stoga je bilo pomalo razočaravajuće što se i sama Kasandra nije pojavila kao čergarka. Kada je otišla u Beograd, kupila je šajkaču, do kraja se trudeći da dokaže da je ona stvarna LIČNOST, ali taj deo priče nikog nije zanimao te 1997. godine.
Ostala je za nas zauvek Kasandra, poslednja zvezda jednog cirkusa iako su i ona i njen Randu, bacač noževa, imaginarni likovi.
Na Radijalcu početkom šezdesetih
Cirkusi još dolaze u naš grad, ali su davno prošli dani kada su artisti i klovnovi bili zvezde. Deca sedamdesetih su volela žonglera sa fudbalskim loptama iz mađarskog cirkusa Apolo koji se vraćao svake godine na hipodrom. Bila je to i misterija, zašto za njega nema mesta na velikoj fudbalskoj sceni. Po dečačkom shvatanju to je bila nepravda, jer takve bravure niko nije proizvodio na stadionima.
Prava slava ovih ljudi, prošla je sa nekim davnim vremenima kada su sa svojim cirkusom donosili u grad ne samo zabavu, već i egzotiku nekih dalekih krajeva. Bilo je to vreme kada se o drugim zemljama eventualno čitalo i slušalo od retkih koji su “videli sveta”.
Čuveni akrobata Dragoljub Aleksić upravo se u Subotici priključio cirkusu i otpočeo svoju karijeru. Ali, nisu svi hvatali taj voz u želji da postanu cirkusanti. Bilo je i onih koji su bežali od kuće ili u toj trupi našli nekog svog Randua.
Ekvilibrista Čihali Džani
„Subotički glasnik“ 1925. godine piše o jednom takvom događaju u našem gradu. Naša policija je dobila dopis od zagrebačke, da je petnaestogodišnja devojčica odbegla od kuće i da se sumnja da je zaposlena u cirkusu Kludski koji je u Subotici. Policija u Subotici nije mogla pronaći odbeglo devojče, međutim, kada se cirkus spakovao u voz da krene za Sombor, izvršen je pretres vagona i cura je nađena.
Pored toga, pojavio se i železnički činovnik sa računom za podvoz i još nekim dugom koji su napravili na stanici u Ljubljani. Vođa trupe se pravdao da nema novca pa je ponudio jednog slona kao zalog i iz svega je nastala predstava. Poslednja predstava cirkusa Kludski.
Možda najzanimljivije bekstvo opisuje subotički advokat i pisac Milivoj Prćić u „Starom zidu“ (Ili kako je apsolutna zastara jača od pravde) – (izdavač NIP Subotičke novine, 1992.g). Mlada supruga građevinskog preduzimača iz Šandora, ćerka vlasnika jedne ciglane, nestala je da niko za nju nije znao narednih pola veka. Bilo je to početkom dvadesetog stoleća kada je u gradu gostovao cirkus pukovnika Williama Codyja, zvanog Buffalo Bill. Da je pobegla u Ameriku sa ovom trupom bio je i zvaničan zaključak policije. Međutim, jedan slučajni događaj mnogo godina kasnije, otkrio je mračnu tajnu.
Dakle, građevinski preduzimač Đuro, ostao je sam nakon odlaska cirkusa „Wild west show“, te mu nije preostalo drugo nego da sebi nađe novu ženu. Dobili su sina i nastavili život pod istim krovom. Pedeset godina kasnije neka dečica su istrčala na put i vozač šlepera je skrenuo teško vozilo na kuću sa secesijskom fasadom. Deo zida se se srušio sa treskom a na opšti užas iz njega je ispala mumificirana prva žena Đurina, za koju se verovalo da je davno pobegla sa cirkusom. Sve vreme je bila tu u zidu, odmah do Đurinog kreveta i malo dalje od stola za ručavanje. Odlična opeka i izolacija, iznenađujuće dobro je sačuvala telo pokojnice.
Malo ko se tada sećao događaja s početka veka. Komšije su bili neki mlađi ljudi koji su govorili da se starac uvek kulturno javljao i pristojno izgledao, što je kod nas dovoljno da ga smatraju za normalnog i bezopasnog. Đuro je uhapšen ali ubrzo i pušten iz zatvora. Saopšteno je da norme krivičnog zakonodavstva ne predviđaju društvenu represiju nad čovekom koji je pre pedeset godina usmrtio suprugu. Bio je to klasičan slučaj zastare predviđen Krivičnim zakonikom.
Bácska legerősebb embere
Lansky
Cirkus Adria je bio svojevremeno najveci cirkus u jugoistocnoj Evropi. Sa svoja cetiri centralna stupa i ogromnom satrom vec po sebi je bio svojevrsna atrakcija. Pedesetih godina je gostovao u Subotici svake godine. Obicno se zadrzavao dve nedelje, prve nedelje jedan program a naredne drugi program. Cirkus je bio postavljen par godina u parku koji se nalazio na mestu gde je sada parkiraliste kod Robne kuce Centar, nakon toga na mestu gde se sada nalazi zgrada Vojvodjanske banke, za Radijalac se ne secam a i sam izgled na slici mi je sumnjiv. Verovatno je to bio cirkus Avala, koji je bio u sastavu cirkusa Adria.
Cirkus za nas mlade je bio jedna od najvecih atrakcija, a biti prvog dana na premijernoj predstavi je bilo pitanje prestiza. Cak smo se snalazili da bilo kako prikupimo novac kako bi sedeli u lozi, odmah pokraj cirkuske arene.
I jos jedna zanimljivost. U cirkusu Adria su svirali mnogi suboticki muzicari, jedan od njih, Dusko Stoparic, je u jednom intervjuu na jednoj subotickoj televiziji obelezio taj deo svoga zivota kao veliku avanturu i iskustvo.
Sada vise nema cirkusa Adria, ali ima drugog „cirkusa“, nazalost.