SUBOTICA – Počela je i nova vinska godina. Obeležavanjem Dana Svetog Vinka, vinari u brojnim vinogradima naše zemlje obeležavaju dan njihovog sveca – zaštitnika, prvom rezidbom procenjuju stanje vinove loze, a neki od njih idu i korak dalje tako što su od obeležavanja ovog sveca i folklora koji ga prati načinili turistički proizvod. I privukli goste, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. U pitanju je Laslo Boni, vinar iz Subotice koji je povodom Svetog Vinka danas ugostio desetine turista.
Jedan od najiskusnijih subotičkih vinara Ferenc Šinka na osnovu prve ovogodišnje rezidbe u vinogradu Lasla Bonija uverio je prisutne da je vinova loza dobro prezimila. Lastari i okca su zdravi. Izmrzavanja nije bilo, kao ni velikih minusa.
Izvor: RTV (Boris Šuman)
„Sve je zeleno, vegetacija još nije krenula. U ovom momentu vidimo da su ove vinove loze jako lepo prezimile. A kasnije kako će biti, šta će biti, to ne znamo“- rekao je Šinka.
Prvog ulaska u vinograd u novoj godini među poštovaocima Svetog Vinka nema bez molitve za dobar rod loze i dobro zdravlje vinara i vinogradara. Još jednom dokazujući neraskidivu vezu između vere i vina.
„U Starom zavetu možemo čitati o tome da se vino koristilo i za prinošenje žrtava, a isto tako da se malo razvesele, a u Novom zavetu nam je Isus ostavio kao deo svete večere simbol njegove krvi. I vino je neizbežno, mislim na pravo vino, a ne ono što možemo iz tablete napraviti, ali ono vino koje se slavi, to vino ne samo daje radost nego daje i zdravlje. Pogledajte neke narode koji u kulturi imaju da svaki dan popiju čašu vina, mnogo su zdraviji nego mi“- naglašava episkop Reformatske hrišćanske crkve Elemir Botoš.
Među poštovaocima na Dan Svetog vinka bili su vitezovi vina iz više viteških redova u Srbiji, ali i vitezovi iz Mađarske i Hrvatske, okupljeni ispred vinske prese stare tačno 202 godine. U svojim karakterističnim odorama, ovi vitezovi su svojevrsni misionari vinske kulture. Pogotovo u očuvanju domaćih, autohtonih sorti vina, kao i u povezivanju domaćih proizvođača vina i enologa.
“Polako se rešavamo nekih sorti koje nam jednostavno na našem terenu nisu potrebne, imamo naših boljih, uspešnijih. To je dobro, to znači da su ljudi došli do znanja koja su im neophodna da bi bili dobri proizvođači vina. Nije samo problem biti dobar vinogradar, problem je biti i dobar vinar. Tu bez dobrih enologa, teško da se može napredovati. Sreća, ide se napred. Svake godine, sve više imamo vinograda, polako, stidljivo. A vinski redovi su, u stvari, mislionari. Vitezovi naši, raznih profila, su na terenu stalno, među ljudima. Kako ovi sade nove vinograde, tako im oni preporučuju sorte koji trebaju da su u tim vinogradima. Mislim da je to dobar spoj, moramo biti strpljivi, ne ide brzo, ali – ide u dobrom pravcu”- ističe prvi Prokonzul Reda vinskih vitezova Evrope u Srbiji Miroslav Mrnuštik.
U tom pravcu ide i Laslo Boni, domaćin brojnim posetiocima iz Subotice, Vojvodine, ali i susedne Mađarske, koji su organizovano došli da se upoznaju sa domaćim vinskim folklorom, reprezentativnom selekcijom vina iz vinograda koji su posetili, ali i domaćom kuhinjom, odnosno starim jelima pripremljenim na davnašnji način.
“Mi smo još u “dečijim cipelicama” što se tiče vinskog turizma, i u Vojvodini, i u Srbiji, to je nedovoljno. Nedovoljno pažnje se obraća na to i ne mogu očekivati od nas da sve mi vinari finansiramo. Nama je to izuzetno teško i samo vinarstvo jako je skup hobi ili profesija. Bez pomoći, to ne ide. Ne ide zbog toga jer u celom svetu vinari dobijaju ogromne subvencije od svojih država, u Evropi recimo od Evropske unije, a mi skoro ništa. To su mrvice. Ne možemo mi da se takmičimo sa celim svetom i sa cenama i sa kvalitetom iz sopstvenog džepa. To ne ide”- naglašava Boni.
Da uređen sistem daje dobre rezultate, možda najbolje pokazuje primer susedne Mađarske, gde vinske festivale posećuju na desetine, a vinska sela, koja nemaju ništa osim razvijenog sistema “od čokota do kreveta” i po stotine hiljada vinskih turista godišnje.
RTV
