Obe inspekcije koje su izvršile inspekcijsku kontrolu zbog seče Subotičke šume su nažalost samo dokaz u kakvom beznađu živimo. Gazdovanje šumama je prepušteno onima kojima šuma nije prirodni resurs bez koga se ne može kvalitetno živeti već običan proizvod koji, kako kaže i sam izvršni direktor JP Vojvodina šuma Marko Marinković, proizvodni proces koji donosi prinos.
Takva konstatacija bi možda imala smisla da su površine pod šumom bar tri, četiri puta veće od postojećih. Kada smo kao region najmanje pošumljeni deo u Evropi, tada treba da bude upaljen crveni alarm i da se gazdovanje šumama vrši na sasvim drugačiji način. Gde prioritet mora biti na sadnji i povećanju površina pod šumom a briga za starije šume podređena samo prorednoj seči i saniranjem ekscesnih situacija.
Svima nama, a pogotovo onima koji rukovode sečom šume treba da bude jasno da krše zakone koji vladaju u Republici Srbiji. Kada seku šumu uništavaju brojna staništa u ovom slučaju sasvim sigurno stanište najstrože zaštićenih vrsta gljiva. Sve te strogo zaštićene vrste gljiva se nalaze u Crvenoj knjizi Republike Srbije i ukazuju nam na neophodnost zaštite a ne uništavanja kako to radi JP Vojvodina šume.
Na prostoru Tresetišta i Kelebije imamo staništa bar tri vrste gljiva koje su među strogo zaštićenim vrstama.
Naime, u šumama na Tresetištu i Kelebijskoj šumi imamo: 1. myriostoma coliforme (Stubičasta zvezda), 2. battarrea phalloides, 3. geastrum fornicatum (gnezdasta zvezdača). Izuzetne lokacije, retkost i veliko mikološko bogatstvo srpskog gljivarstva. Ta staništa treba sačuvati, gajiti i odgovorno njima upravljati. Za gljivu battarrea phalloides još ne postoji ni izraz na srpskom jeziku, jer se smatra da je i nema na teritoriji Srbije a ona je ipak svoje stanište našla na Severu Bačke i već par puta su nađene i dokumentovane od strane građana Subotice. Ostale dve vrste gljiva ljubitelji prirode šetajući ovim šumama veoma lako mogu da nađu.
To što nadležni organi nisu imali sluha za istinsko očuvanje prirode i očuvanje biodiverziteta Subotičke šume sada bi morali da reaguju. Sada bi svojim nereagovanjem, a imajući saznanja i dokaze, od fotografija naših sugrađana do mogućnosti obilaženja staništa navedenih gljiva, bili na udaru zakona.
Seča šume sada mora stati.
Očekujemo i od izvršnog direktora JP Vojvodina šume Marka Marinkovića da radi u skladu sa zakonom jer u protivnom ako nastave seču na parcelama pod šumama, Srpski pokret Dveri će tražiti odgovornost od odgovornih u JP Vojvodina šume, podizanjem krivičnih prijava a spremni smo radi zaštite šume da alarmiramo i ostale građane na akciju u smislu sprečavanja seče šume.
Saznanje o većoj potrebi zaštite Subotičke šume i njihovim razlozima smo ovim putem obavestili sve građane putem medija a svakako da će se od strane zvaničnih organa tražiti da se poveća stepen zaštite Subotičke šume i da ona postane Zaštićeno stanište navedenih gljiva. Zvanični stručni organi iz Zavoda za zaštitu prirode treba da obiđu Subotičku šumu i da u skladu sa zakonom povećaju nivo zaštite.
Kada deo Subotičke šume bude bio proglašen za Stanište strogo zaštićenih vrsta gljiva stubičaste zvezde, gnezdaste zvezdače i battarrea phalloides, tada će morati i odnos onih koji upravljaju i gazduju šumama da bude drugačiji. Tada se više neće briga za šumom podređivati izvođačkim projektima već će morati biti veće brige za mikološki, botanički i životinjski svet u šumi.
Do tada se mora zabraniti seča svih šuma u Subotičkoj šumi. Sečenjem bi izazvali katastrofalne razmere po pitanju zaštite životne sredine i izazvali da staništa nestanu. Neke lokacije na kojima su bila staništa su već nestala zbog nebrige za očuvanjem biodiverziteta Subotičke šume.
U skladu sa ovim saopštenjem subotičkoj javnosti, Dveri u Subotici će u dogovoru sa zainteresovanim građanima , organizacijama civilnog društva i svima drugima koji žele da zaustave seču šuma preduzimati naredne korake. Šuma je važna svim građanima Subotice i okoline!
Na potezu je JP Vojvodina šume koja mora da zaustavi seču Subotičke šume!
Radenko Martić
predsednik GrO Dveri Subotica
