Ideja „Pozdrav s mog prozora“ dobija nastavak i njeni tvorci pokreću kampanju za prikupljanje sredstava za objavljivanje knjige fotografija i priča koje bi bile svedočanstvo ovog vremena za buduće generacije, a deo prikupljenih sredstava će biti izdvojen u humanitarne svrhe.
Dok ograničeni ovim iznenadnim virusom, koji nam je zaustavio život na neodređeno vreme, najčešće gledamo kroz prozor maštajući o tome kako bi bilo da je sada sve kao pre, isti smo više nego ikad.
Mali, ranjivi, krhki,uplašeni, sputani…
Razlikuje nas taj pogled kroz prozor koji putem društvenih mreža šaljemo u svet kao poruku o tome gde smo se prostorno zatekli, deleći sa drugima lepotu nekog prizora i sva pomenuta osećanja.
S druge strane, ono što nas najviše razlikuje jeste ono čemu čekamo da se vratimo.
Za nekoga je to uobičajeno letovanje u ovo doba godine, za druge povratak na posao i stabilniji prihodi, za treće mogućnost da se uopšte zaposle, za neke da ozdrave, da nekoga zagrle…
Sve u svemu, sada je najviše očito da smo svi samo ljudi i da nas razlikuje jedino pogled kroz prozor u svet ili u sebe.
