Kada je subotički hotel „Palić“ promenio ime u „Patria“, bilo je to iz čisto praktičnih razloga. Već od samog početka dolazilo je do zabune zbog česte i raznovrsne upotrebe imena Palić, te je kolektiv odlučio da hotelu da originalnije ime. Jedini uslov je da ono ima isto početno slovo. Naime, deo inventara je na sebi već imao monogram – pisano slovo P.
Tako je ovaj hotel, otvoren 1963. godine, već 1968. prekršten u „Patria“ (lat. otadžbina, domovina). Iako podignuta kao monolitni objekat, ova zgrada nije prestajala da se menja i dograđuje tokom narednih pola veka. Ona nije bila samo prenoćište već centar zabavnog života celog grada.
Kafana na spratu, restoran i aperitiv bar, zatim posebna prostorija za svečane prijeme i sastanke bili su najmodernije opremljeni i dekorisani umetničkim delima. Modernost je ovde ključna reč. Stari subotički hoteli koje je Patria nasledila, pripadali su jednom prošlom vremenu i nikako nisu odgovarali savramenim zahtevima. Subotičani šezdesetih godina žudeli su da i u njihov grad dođe novo doba oličeno u soliterima i visokim građevinama kakve su mogli da vide na filmu ili slikama iz velikih gradova.
Posebno privlačna bila je terasa ispred hotela. Bašta sa više stotina mesta bila je najveća u gradu. U samom centru, sa orkestrom i prostorom za ples, bila je omiljena destinacija za noćne izlaske. Preko dana, ispod suncobrana je kafu ispijao poslovni svet, društveno politički radnici i penzioneri. „Patria“ je bila mesto za važne događaje: svadbe i maturske zabave, sastanke, bankete… bilo je tu nekoliko lokala i jedna trafika koja je imala najduže vreme u gradu, tako da je hol ovog hotela predstavljao jednu malu prometnu ulicu.
Kako bude odmicalo vreme, biće sve manje onih koji će se sećati terase hotela „Patria“ a još manje njih koji će pamtiti malu baštu koja je postojala sa zadnje strane. Za razliku od velike terase sa orkestrom, ona sa druge strane zgrade bila je jedan intimniji prostor, koji je kao svoj glavni adut imao specijalitete sa roštilja. Kada se ukazala se potreba za proširenjem zgrade, dozidan je aneks sa 84 sobe. Krilo koje je dograđeno likvidiralo je malu baštu.
Urbanistička situacija proširenog hotelskog kompleksa nalagala je proširenje parking prostora. Plan je bio da se cela strana Nušićeve ulice koja gleda na „Patriju“ poruši i pretvori u parking, ne samo za goste hotela već i za motorizovane posetioce centra grada. Sve je to bilo skopčano sa uređenjem zadnjih fasada palata sa korzoa, koje bi tada postale vidljive. Na sreću ili na žalost, ovaj plan nije ostvaren.
Nekadašnja bašta iza hotela
Odbojkaška reprezentacija Nemačke Demokratske Republike, šezdesetih godina, ispred hotela
Osamdesete
Dve decenije u životu ovakvog hotela nije puno. Međutim, u hotelskom biznisu mnogo toga se promeni za dvadeset godina. Tako je i Patrija polovinom osamdesetih bila zrela za veliko preuređenje. Agilna uprava tada je unela novi život u ovo zdanje. Osim pokrivanja ravnog krova zbog prokišnjavanja ali i novih kvadrata, i podrum je postao koristan prostor. Dotadašnje atomsko sklonište, s obzirom da se hladni rat bližio kraju, preuređeno je da postane diskoteka „AS“.
Vitraž sala
Poslastičarnica „Mimoza“
Noćni klub
Diskoteka „AS“
Nekadašnjem aperitiv baru potpuno je promenjen enterijer i karakter. Fina poslastičarnica „Mimoza“ bila je odgovor na nove trendove u ugostiteljstvu – kafiće, koji su tih godina nicali kao pečurke.
Prvi put posle Drugog svetskog rata grad je dobio klub kabaretskog tipa. Na prvom spratu hotela vrata je otvorio „Night club 56“. Enterijer se držao tradicionalne forme: mala bina i amfiteatralno gledalište prema njoj, okrugli stolovi i lampe sa crvenim abažurima kao jedino osvetljenje. Na programu: striptizete, plesačice, mađioničar i drugi artisti.
Sve ovo vreme, ako ne računamo one na Paliću, Patria je bila jedini hotel u gradu. Tu su odsedali mnogi važni gosti, estradne zvezde i sportske reprezentacije. Najvažniji gost bio je svakako „najveći sin“ naših naroda – Josip Broz Tito, sa suprugom Jovankom. Te 1969. godine posetili su Suboticu i ručali upravo u hotelu „Patria“.
Poslednja decenija dvadesetog veka donela je mnoge promene. Društvena preduzeća počela su da uzmiču pred privatnim kapitalom što je važilo i za turističku privrednu granu. Velika terasa ispred hotela srušena je 1992. godine i to je bio znak da se zabava preselila negde drugde. Nije to bio kraj za Patriju već početak nečeg drugog. Drugačijeg od vremena u kojem je nastala i bila jedno značajno gradsko čvorište.
Rušenje terase 1992. godine
Lansky
Koliko sam noći proveo na terasi ovog hotela i na foteljama ispred trafike kada sam bio „švorc“. Da bi ste vikendom imali mesto na terasi morali ste ga zauzeti najkasnije do 18-19 sati. Zbog toga smo moje društvo i ja (a bilo nas je desetak) svakog vikenda određivali dežurnog koji je bio u obavezi da dođe ranije i da „rezerviše“ mesta. Predivna sećanja. Bilo mi je mnogo mnogo teško kada je terasa srušena. Na njoj smo sedeći moja buduća supruga i ja jedne prilike upoznali divnu grčku porodicu i njihovog sina kovrdžavog živahnog plavušana te poželeli da jednog dana imamo baš takvog sina. Želja nam se ispunila.
Nikada nisam voleo disko „AS“, ali je drustvo islo tamo, pa kud’ Turci tu i Mujo. Samo se, odjednom, desilo da sam otisao u disko „Kolo“ (Bunjevacko Kolo) i zatekao nekoliko tipova koji skacu uz muziku u osvetljenom prostoru. Dobio sam informaciju da je otvoren novi disko kod „Patrije“. Poceo sam da ga trazim od strane beogradskog puta i na kraju sam obisao okolo. „AS“ mi je bio bas bezveze i laknulo mi je kada smo posle par meseci presli u kombinaciju prvo „Stara picerija“, pa (posle „vreme je za promene“) u „Largo“. P.S. Moram da napomenem da me drustvo nije izneverilo promenom mesta izlazenja, nego tada nisam imao telefon. Nisam se mogao dogovoriti ni sa kim, a stanovao sam na drugom kraju grada posle preseljenja.
Pitanje za poznavaoce istorije Subotice i ljudi koji su je činili, a vidim da je na ovom sajtu veći broj takvih. Koliko se vas seća Steve Fajfera dizajnera i kontroverzne ličnosti? Ubijen je sredinom osamdesetih…
Nismo bas svi poznavaoci niti dela, niti citave istorije Subotice, niti sam ikada cuo za Stevu Fajfera, ali zato volim da citam ovaj sajt koji mi pruza mogucnost da mnogo toga saznam iz zivotnih iskustava drugih ljudi koji su spremni i voljni da deo svog zivota podele sa nama ostalima. Ali iz tvog pitanja nisam nista saznao, dzabe si pisao. Jedino ako se tog Steve neko seti i nesto napise o njemu, bicemo malo pametniji.
@Zoki
Ako se ne varam to je ubistvo iz 84. ili 85. Stevu Fajfera je ubilo neko vojno lice. Iz dužnog poštovanja prema pokojniku ne bih više o detaljima. Mislim da se je sve desilo u ul. Petefi Šandora preko puta gimnazije neposredno pored direkcije Peščare.
Okolo Partije i na terasi puno mladih i starijih. Muzika sa terase je odjekivala na sve strane. Niko se nije bunio zbog glasne muzike, cike i vike. Živelo se punim plućima i Subotica je imala perspektivu da bude moderniji i privlačniji turistički i privredni grad od Novog Sada.Šta se to desilo, ko to zna. Tišina i praznina zauzela mesto gradskoj vrevi.
@Trovach
Izgleda da smo bili u isto vreme na istim mestima. Sećam se kako je „AS“ ugasio „Kolo“. Meni se sviđao AS to prvo leto zato što je to bilo ono divno leto kada maturiraš i slobodan si do vojske (septembar 1986.). Cela generacija je bila tamo u ASu i ispred. Svi su pili slovenačko pivo u limenci. Kada je prošla ta godina i za 1.januar Largo otvorio svoj novi deo, došlo je do migracije i AS više nije bio ništa posebno. To se poklapa sa vremenom kada je Joška izbacio flipere iz „Stare“ i kada su tamo počele gužve. Naravno, do 1 sat posle ponoći kada Joška objavi „vreme za promene“.
@dule
Tako sam i ja čuo a razumem i onaj deo da ne bih da pišeš o nekim stvarima. Hteo sam da proverim da li još neko pamti tog čoveka, ja se nisam ni rodio kada je ubijen .
Jbt, LAAAADNO vidim moju Alfu na poslednjoj fotki.
Eh, lepa vremena, kada sam bio glodur Radio Palića.
Gledam sliku dolaska Tita,onaj levo visoki kao nas novi Tito,isti drug Vucic.
Hoćemo opet gole žene!
Kakve bele klupice na Palicu dajte striptiz klub to će dovesti mlade na Palić
Ja se ne bih bas zakleo, proslo je pola stoleca od dogadjaja, ali mi se onako po licnom secanju cini da je „onaj levo visoki“ nas sugradjanin Blasko Kopilovic, tadasnji predsednik omladinslog komiteta Subotice.