Pomozi Bože

Joso, e Joso je bijo čovik velik ku od briga odvaljen. I lip čovik. Bijo je iz dobrodržeće familije, imo je ženu i dicu al kad je vrag u njeg ušo i bijo je što je svit kazo jedno obaško veliko đubre. Bijo je prgav i volijo je zakečkavat svakog, pa i ženi i dici nije davo mira, posebno noćom kad je dolazijo iz mijane sa svircima i sa kojkakim njegovim banda lolama pa je znavo na zoru el koje doba noći budit ženu da sprema kojkaka ila. Žena ku žena, bojala ga se i mor’la je tako kako Joso kaže.

Nije jedared iz čistog mira plenijo čovika, a o kojkakim zapcivanjima da se ni ne divani –zato ga niko ama baš niko nije volijo a ni poštovo ni koliko je crno pod noktom.

„Baš me briga . Šta mi ko mož??? Ako me i tuži kogod lanac dva zemlje i advokat će sve srediti u moju korist pa će ti mišovi, kako je zvao svit, bit dužni meni što mi kaljaju ugled a ne ja njima netribašima jednim.“

tavankut crkva

Jedared je bijo na misi na šest nedilja, kad mu je umro brat od strica. Dok je popo držo misu on se ciriko al niko nije obraćo pažnju na njega , no kad je izlaz’jo napolje iz Crkve popo ga zaustavijo.

„Josipe faljnis“

„Amen popo“

Popo se nije obaziro na njegovo podsmijavanje nego ga je lipo pito jel on želi da se ispovidi, pošto ima sve sakramente jedino se zdravo davno ispovido, još digod kad se vinčo, el kad su mu dica krštena el malo posli tog-sve u svemu vrime je bilo.

„Popo, pa šta tebi fali? Ja da se tebi ispovidam? Ne pada mi napamet. „

„Ne meni Josipe nego Bogu ispovidi svoje grije i spasi dušu svoju pa kršćanin si i red je red“

„Ma ni u bunilu! I z’Bogom !“

Očo je kući i s’vrata plenijo ženu i počo se smijati žena je pogledala za njim i nije ništa kazala, nije smila neg je samo sebi u bradu kazla -„Bog će ti suditi“.

On je čuo da je promrmljala i naglo se okrenijo zamanijo je da je počme tuć, al kako se okrenijo tako je zavrnijo nogu i pao da nevolja bude veća kako je pao tako je probijo glavu na ćošu od dolafa.

Krvi svudak, on u nesvisti žena se ustrčala viče pomoć al neće niko u pomoć. I šta Bog dobri da u tom naiđe mali Ivica miništrant i kad je vidijo šta je otrče kod pope i kaže šta se desilo.

Popo je došo oma s’kolima i takog krvavog ga metnijo kojkako u kola i odno u bolnicu. Povrida nije bila ni malo bezazlena, što je najgore bijo je i pijan kad mu se nevolja trevila pa je sve se zakomplikovalo.

Silni Joso je ležo pod aparatima. Žena ga je obalazila redovno i donosila šta je mogla, popo se isto angažovo kod doktora i Joso je napokon došo sebi, al posledice su ostale take da je trajno osto bandžav na jedno oko.

Jedan dan mu je došo popo i s’vrata mu kaže.

„Faljen Isus Joso! Pa kako smo danas? Jel Bolje? „

Nije popo povirovo ušima svojim kad je Joso kazo.

„Bogu dragom fala jeste, bolje mi je, i ako Bog da biće i bolje“

„Dašta neg će biti samo se triba moliti“- veli popo.

„Molim se svaki dan otkad sam došo sebi i sad molim vas oprostite mi , a kad izađem iz bolnice ucigurno ću otić na ispovid a i što je bilo bilo je, odsele Joso više neće živit ku što je živijo“

Sestrica iza leđa što je stala i namišćala infuziju samo je kratko al jasno i glasno kazala.

„I najjači i najsilniji bezbožnici kad – tad kleknu i kažu: pomozi Bože“



KOMENTARI

  1. Mirna kaže:

    Prelijepo.

  2. Sandra kaže:

    Hvala ti Bože što se proslavljaš u svom narodu ! Budi u vijeke hvaljen i slavljen ! Amen ! Aleluja ! 🙂

  3. Ana kaže:

    Prelijepo

  4. Ivan Podvez kaže:

    Poučno…! Amen!!

  5. Anonimni kaže:

    A jel ti idjes u crkvu beno benasta

OSTAVITE KOMENTAR

6 + 4 =