Ponovo radi WC

Rudić ulica je osvanula oblepljena papirima na kojima je ova sjajna vest. Preciznije, na drvoredu su nalepljena obaveštenja da je na polzu naroda ponovo na raspolaganju ili na raspoloženju, kako bi to nekad rekli, javni toalet.

Picture 001

Picture 002

Tu je i radno vreme, jedino ne kaže koji je to wc ali većina Subotičana zna da to može biti jedino onaj kod Gradske kuće, jer su drugi zatvoreni, sada već decenijama.

Bilo bi baš originalno da je ova značajna gradska institucija započela svoju reklamnu kampanju. Dame i gospodo, ako ste pod pritiskom, ne morate to da trpite ili da se olakšavate u mračnim haustorima. Tu smo mi u samom centru grada…

Po svemu sudeći, istina je sasvim prozaična. Javni toalet je jedno vreme bio pod katancem a kafići i butici u gradu, morali su to da osete. Mora biti da je nekome od vlasnika lokala dosadilo da svoj mokri čvor ustupa namernicima, pogotovo sada kada ponovo radi onaj javni.

 

Ispred Gradske kuće

Picture



KOMENTARI

  1. romboidi kaže:

    najviše mi se sviđa ispis.ištampan a4 nalepljen selotejpom na drvo. win!

  2. easy58 kaže:

    sta je jeftinije: popiti rakiju u bircuzu (nuzda dzaba) ili samo se olaksati bez pica.ma brate sidnem ko covik i pre i posle nuzde pa jos i podivanim snekim. to je sala ako je vest istinita i dugorocna onda je to pohvalno

  3. Kertvaros kaže:

    Genijalno uradjena stvar. Dok kandidat zapisava stablo, u isto vreme se informise o javnom WC – u i njegovom radnom vremenu.

  4. dejan01234@gmail.com kaže:

    bravo ,

  5. rax kaže:

    jako tuzno, da u gradu sa 100000 stanovnika nema vise wc, a ovaj "oglas" je za plakati, jos tuznije je da cak i novine pisu o jednom-jedinom wc u gradu. treba da nas je sramota, svih nas da smo dozvolili da nam neki ljudi kroje zivote, ljudi koji su nam uzeli dostojanstvo i pravo na normalan, civilizovan zivot, dostojan coveku u evropi u 21. veku. 

  6. Mina kaže:

    To što Subotica nema javni WC je veoma tužno, a i slika našeg grada. Da budem tačnija, javni WC, koji je primeran, "noramalan", čist, upotrebljiv i da se zna za njega da je u funkciji.

    Ovo je ozbiljno pitanje za Gradsku Upravu. 

    Mislim, da uprediti javni WC nije velika investicija, a svakako doprinosi osnovnim potrebama.

    Svi koji ste napisali komentare, u šali ili satirično-  u pravu ste. Smešna, a ujedno i tužno.

    Pitam se, da li je urednost javnog WC nebitna stvar za jedan takav grad, kao što je Subotica?

     

  7. pauk kaže:

    WC i Subotica? Neverovatno, ali istinito.. napokon jedan ''velegrad'' kao Subotica dobiva WC… I to jos medijski propraceno… ha ha ha..

  8. uuuaaa kaže:

    waaaaaooo koojaaa vest!!!!!! 21 vek!!!!!!!!

  9. sokak do sokaka kaže:

    Davno nekad najpoznatiji javni wc bio je sa željezničkoj stanici , i u to vreme nije trebalo plačati za korišćenje ,kao i u wc -u ispred gradske kuće. Kada su uveli naplatu wc -a ,pronašli su se 'alternativna ' rešenja. Najprometniji 'javni' wc postao je onaj ispod haustora i zapuštenog dvorišta nekadašnjeg Zagreb hotela na korzou.Pravo uživanje je bilo se olakšati tamo posle popijenog uvoznog piva 'Radeberger' koji se jedno vreme prodavalo se u Trgoprometu gde je sada neki spomenik pored Šusterske radnje ' Brza usluga'…

  10. Blackman kaže:

    Ponovo radi bioskop! Ovaj… WC.

  11. rax kaže:

    morala sam da se vratim, da vidim pod sta li ce ova tema wc-a biti arhivirana, mislila sam da mozda ne bude pod "investicije", ali nije nego turizam. 

  12. Kertvaros kaže:

    Interesantno bi bilo da neko ko bolje zna nabroji gde su sve bili javni WC-i u Subotici na pocetku proslog veka. Pamtim ih jos nekoliko, ali ne mogu da ih se svih setim. Bili su radjeni u Jugenstilu, otvori za ventilaciju na gornjem delu su bili zastakljeni vitrazom. Meni je u secanju najvise ostao onaj ispred Jadrana.

  13. Aleksa kaže:

    @Kertvaros

    Po mom secanju, cak i posle II.Svetskog rata u Subotici su postojala cetiri javna WC-a koje Vi spominjete. Jedan je bio kod bioskopa Jadran, drugi kraj tramvajske pruge u Strosmajerovoj ulici,treci na uglu Matije Gupca i Somborskog puta, a cetvrti ispred Gimnazije, bas na mestu (gde se nazalost) sada nalazi spomenik Dezeu Kostolanjiu.

    Posto su bili zeleno obojeni, a jedan je bio kraj tramvajske pruge, zvali smo ih Zeleni tramvaj, na madjarskom Zöldvillamos. Sa jedne strane je bio ulaz za muskarce sa pisoarima koji su bili obilato premazani katranom, a sa druge strane ulaz za zene. Za muskarce je koriscenje bilo besplatno, a zene su morale da placaju.

    I jos jedan raritet: u muskom delu je na tabli bilo ispisano: Molimo cenjenu publiku da prije napustanja WC-a dovedu u red svoju odecu.

    Nakon sto su poruseni izgradjen je WC kraj Muzicke skole, kasnije jedan u parku kod Sinagoge, te na kraju jedan u ulici Matije Gupca na bivsoj Zelenoj pijaci. Svi oni i danas postoje, a koji od njih radi pojma nemam.
     

  14. Kertvaros kaže:

    @ Aleksa

    Osvezili ste mi pamcenje. Nasi stari su znali javne toalete vrlo strateski da rasporede po gradu. Ocito su bili postavljeni tako da pokrivaju u prvom redu aktuelne ali i bivse pijace. Mislim da je onaj kod Jadrana na prvom mestu bio postavljen radi publike koja je imala posla na sudu. Pisoari su se zaista u odredjenim turnusima premazivali katranom, a za dezinfekciju je koristen "Krezol", sredstvo za dezinfekciju na koje su mirisali svi javni objekti sirom nase tadasnje domovine. Taj miris je bio svuda isti. Zeljeznicke stanice, drzavne ustanove, skole, sve je smrdelo na Krezol. Licno mislim da je razlog tome to sto su u svim javnim objektima bile postavljene posude za pljuvanje. Po pravilu u nekom cosku kako ih niko ne bi nagazio, od belog emaila sa poklopcem u obliku levka i otvorom u sredini od par cantimetara. Napunjene su bili opet krezolom da sluzi kao baktericid i naravno neminovno siri okolo svoj smradez. Za mladji svet je danas tako nesto nezamislivo. Metalne plocice obicno bele sa crnim slovima ( slicne reg. tablicama ) bile su skoro svugde postavljene i davale su na znanje gradjanstvu pravila ponasanja u kratkoj i jezgrovitoj formi – "Ne pljuj na pod". Upozorenje da se dovede odeca u red je takodje imalo svoje dublje znacenje. Prvo jer cipzari na odeci nisu jos bili cesti, odeca je sama po sebi bila dosta komplnkovano krojena i naravno bilo je svugde dugmadi "koliko ti Bog hoce". Poneki bekrija bi nakon casice – dve imao problema sa motorikom svojih prstiju i zakopcavanjem pantalona, i onda bi jednostavno izasao raskopcan i izazvao javnu sablazan i mini skandal koji bi se ne retko zavrsio i u policijskoj stanici.

  15. bane kaže:

    Uđeš, brate, mrtav-'ladan u koji bilo kafić i olakšaš se… Ili na prvi sprat Gradske kuće, u prizemlje RFZO (Socijalnog – prekoputa Gradske kuće), u hotel Galeriju. Na ta tri mesta je besplatno. A da – ima i u 'Spartaku', prekoputa Zubne Poliklinike (Petefi Šandora).

OSTAVITE KOMENTAR