Legenda kaže da je baš na prostoru naše zemlje sahranjen čuveni Atila Bič Božiji
Prva pomisao o tragačima za blagom podseti na neki avanturistički film. Ipak, nešto slično zbilja se dešava u Srbiji, i to već neko vreme. I možda se mnogo ne govori javno o tome, čini se da svetski lovci na blago među sobom i te kako šuškaju o lokaciji u Srbiji. Legenda kaže da je baš na prostoru naše zemlje sahranjen čuveni Atila Bič Božiji, ali i da je sa sobom u grob odneo ogromno blago. To blago je bilo toliko da i danas privlači avanturiste i one koji bi da, baš kao u filmu, život promene spektakularnim pronalaskom.
Sahranjen je, navodno, u tri kovčega: zlatnom, srebrnom i gvozdenom. Onda je sa velikim blagom koje je oteo u osvajanjima spušten u reku Tisu. O tačnoj lokaciji i dalje se polemiše.
„Naime, kada je umro 453. godine, sledstveno tim, kako bi se reklo, pravilima turskih naroda o sahranjivanju, on je, kako izvori svedoče, bio sahranjen između dva rukavca Tise. Možemo napraviti paralelu sa mongolskim narodima kada je, recimo, Džingis Kan sahranjen, pa su preko njegovog groba trčali konji da se ne zna gde je. I eto, navodno sa njim je sahranjeno nekakvo blago. Arheoloških nalaza je malo“, kaže Subotičanin prof. dr Boris Stojkovski, istoričar, za rtv.rs.
„Grobno mesto Atilino se ne zna, pretpostavke su trougao Subotica-Senta-Segedin, sve nekih 45-50 kilometara između svih tih mesta, dakle neka vrsta jednakostraničnog trougla u kome počiva. Priča da se radi o dva rukavca Tise takođe postoji. Zbog toga mnogi uzimaju Titel kao neki primer.“
Godinama su brojni arheolozi i istoričari pokušali da utvrde tačno mesto Atilinog groba, ali bez uspeha.
Naime, prema svojim običajima, Huni su pregradili korito Tise i sahranili Atilu. Brana je potom srušena, a Tisa sakrila tragove. Cilj je bio da niko ne dođe do groba da ga oskrnavi. Pronalaženje tačnog mesta otežala je vojvođanska ravnica po kojoj je Tisa od tada više puta menjala tok. Ali i dan-danas lovci na blago naoružani detektorima metala tumaraju ovim predelima.
