Pozivaju se vlasnici bicikala u Subotici, koji su već registrovali svoje bicikle, a nisu platili državnu i gradsku taksu za bicikle, da to uplate najkasnije do 28. avgusta u Gradskoj kući (soba br 107 na II spratu). Državna taksa iznosi 25 dinara a gradska taksa takođe 25 dinara. Ima vlasnika bicikla koji su prilikom podnošenja pismene prijave uplatili samo državnu taksu.
Prilikom prošle registracije biciklova vlasnici su delom prijavili svoje bicikle samo usmeno, pa su na temelju stare saobraćajne legitimacije dobili novu. Ovi takođe treba da se jave.
Avgusta 28. počinje milicija izdavati tablice za bicikle. Ove tablice izdavaće se na Zrinjskom trgu br 1.
„Slobodna Vojvodina“ 22. avgust 1945. godine.
Emajlirane registarske tablice za bicikl iz 1933.godine sa područja grada Subotice
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Registracija i taksa na bicikle nije nista novo i poznata je bila sirom Evrope. Pre svega bicikle su bile najbrojnije prevozno sredstvo i kao takvo ucesnick u saobracaju i prema tome i korisnik saobracajne infrastrukture, pa je prema tome bilo sasvim logicno da biciklisti i finansijski participiraju u njenom odrzavanju i koristenju. Sa druge strane su bicikle registracijom i odgovarajucom tablicom bile bolje zasticene od kradje. Valja nam se prisetiti da je jedna bicikla bila nesto prilicno skupo. Sa druge strane omogucavala je ljudima veci i bolji mobilitet i brze bi stizali tamo kuda su naumili. Moglo se poneti i nesto vise tereta nego u ruci i to je takodje bila jedna velika prednost. Cena je varirala u zavisnosti od privrednih okolnosti ali se je manje vise uvek kretala u rasponu od 1-3 mesecne plate KV radnika.pretezno su se kupovale na kredit. Vec zbog fabrike bicikla, u Subotici je njihovo koristenje bilo tradicionalno i brojno. Zaposleni u FBP su imali fabricki popust koji je i svaki zaposleni najverovatnije i koristio.
Slika ispred zeljeznicke stanice nam prica o nekadasnjoj Subotici. Na slici su pre svega troje muskaraca, solidno odeveni po gradjanskoj modi. Fotografija je nastala verovatno u prolece jednog ranog popodneva. To se vidi po nesto duzim senkama prisutnih, koje dolaze sa jugozapada. Gospodin sa leve strane, sa kacketom na glavi odeven u sportski „Knickebocker“ je po svemu sudeci i vlasnik sportske bicikle na desnoj strani fotografije. Posto je dosao biciklom na stanicu, najverovatnije je docekao onu drugu dvojicu takodje solidno odevenu u gradjansku odecu, pogotovu se to moze reci za osobu sa „Borsalino“ sesirom na glavi. Sa desne strane su trojica ucenika neke skole sto se lepo vidi po djackim kapama, a koje su se morale nositi pod obavezno na javnom mestu. Na djackoj kapi je bio i obavezan rimski broj iz koga se videlo koji razred ucenik pohadja. Posto su djaci kod zeljeznicke stanice, ocito je da su to djaci – putnici koji se vracaju vozom svojim kucama u neko od obliznjih mesta. To govori takodje u prilog ranog popodneva kada se zavrsava skola. Gospodin sa kacketom je najverovatnije onog ucenika u sredini zamolio da mu pridrzi biciku i tako su sva tri ucenika nasla u fotokadru Krajnje levo je dete takodje ucenik sa obligatornom kapom, ali i jednom decjom biciklom. Dakle ne pripada trojici djaka – putnika. Najverovatnije je sin bicikliste koji je sa ocem dosao na stanicu. Decje bicikle su izradjivane u manjim serijama i samo dobrostojeci ljudi su mogli priustiti svojoj deci jedan takav luksuz. Jos jedna fotografija koja nam prica svoju pricu i docarava atmosferu i ambijent iz proslosti naseg grada.
Jao, ne objavljujte ovakve članke, samo ćete dati ideju državnoj administraciji kako da nas „ošišaju“ za lovu.
Koja je danas adresa ta Zrinjski trg 1?
Da li je to bila policijska stanica?
To je sad nešto po novom sto mora da se regulise do 28 avgusta? Ili je ovo neki stari članak iz 1933 zbunjen sam… Molim pojasnite.
Treba uvesti registraciju a i polaganje jer pola biciklista ne zna znakove da cita ni da postuje saobraćaj. Treba policija jos vise da ih kaznjava.
Treba kažnjavati i te što voze bicikle sa slušalicama u ušima,pa posle vozač auta je kriv.
i danas ima toga jos u evropi, ali to ne sprecava kradju bicikla, niti olaksava pronalazak istih.
ja se izvinjavam, nema je vise od 2012. sluzila je kao osiguranje prilikom nesrecnog slucaja.
Verovatno mnogima nije poznato da su i konji imali registraciju. Registracioni broj im je bio utisnut u vrat.
@ Aleksa,
Koliko sam ja upucen, konji su imali registraciju koja im je utisnuta na vrat, manje zbog saobracaja a vise zbog vojne evidencije. Naime u to vreme su konji i zaprege bili „rezervisti“ i po potrebi su se morali odazivati na vojne vezbe, a u slucaju rata bi bili mobilisani isto kao i ljudi. Zaprezna kola su takodje imala svoje posebne registarske tablice bez kojh nisu imala pristup javnim putevima ili ulazak u grad. Aleksa vi to znate, ja to znam, ali je dobro da se potsetimo na prosla vremena, i upoznamo mladje sa nasom lokalnom prosloscu. Bez proslosti nema ni buducnosti.
I.S.
Zrinjski trg je današnja Jakaba i Komore, u prošlosti bila i Seta ter, Magyar ter, Szečseny ter, Zrinjski trg, Trg oktobarske revolucije…
Ove podatke imam zahvaljujući piscu ovog teksta kojem se zahvaljujem.
Želeo bi saznati više o toj emailiranoj tablici. Meni se ne uklapa oblik slova „S“, jer se u to vreme za tablice koristi drugačija slova. I sam sam nabavio takvu tablicu. Poznat mi je zakon o tablicama za bicikle ali je oblik prepušten banovinama i prije toga Magistratima ( za vreme AO) u manjim jedinicama (dežele). Sa 1926 je zakonom barem za Dravsku banovinu donešen oblik (oval i kasnije elipsa). Da li vam je poznat zakon o emajliranim tablicama. Subotica je, koliko znam bila sastavni dio Ugarske i kasnije Dunavske banovine. Možda postoji u vašoj kolekciji koja fotografija bicikle sa tim tablicama?
Iz arhive Đule Ditriha (Subotica)
