Oduvek je Subotica imala po nekog ko bi živeo u „hotelu sa hiljadu zvezdica“ odnosno na njenim klupama i parkovima ili najveći deo vremena provodio u njima. Neki bi ih prosto nazvali klošarima a neki pak gradskim fenomenima. Po neki od njih su svojom pojavom zauvek zauzeli sebi mesto na slici subotičkog pejzaža koji pamtimo iz prošlosti.
Osamdesete je obeležio ludi Marjan sa gitarom, kojem je u neko doba počela da „preskače ploča“ pa je na kraju pevao samo „Talimi banana“. On i njemu slični, platili su danak takvom stilu života i brzo se selili u večna lovišta.
Najdugovečniji od svih stanara na adresi „Trg Slobode BB“ je Stipan – Stiven Braun
Iako ga poznaju skoro svi Subotičani, malo ko zna njegovu zlu sudbinu. Rođen je 1960. godine. Bez majke Irene ostao je kad je imao samo šest godina. Usvojili su ga Antun i Cila Francišković iz Tavankuta kraj Subotice. Stiven je dugo živeo kao njihov pastorak, pod imenom Stipan Francišković.
– Tek pred smrt Cila mi je priznala da sam usvojen. Bio sam u šoku! Kad su mi pomajka i očuh umrli, ostavili su mi kuću. Početkom devedesetih imao sam problema sa živcima, najteže mi je bilo 1990. i 1991. godine. A onda se u meni nešto promenilo. Zahvaljujući jednom čoveku kupio sam Bibliju i počeo da je čitam. Čitanje je preraslo u izučavanje. Mislim da me je tada đavo iskušavao. Imao sam tikove, fobije i druge smetnje, ali isplivao sam. Hristos kaže: „Ko izgubi dušu svoju zbog mene, naći će je“. Zahvaljujući Hristosu ja sam se vratio u život, iako ne pripadam nijednoj crkvi – priča Stiven Braun.
Kad je napunio 33 godine, slučajno ili ne to su godine života u kojima je Hristos stradao i vaskrsao, Stiven (tada još Stipan) prodao je imanje u Tavankutu, a novac spiskao na provod i prijatelje.
– Od tada, evo 17 godina, živim na ulici. Ime sam promenio 1994. godine, uzevši majčino prezime i novo ime. Od Stipana postao sam Stiven. Imam malu invalidsku penziju, stečenu u Veterinarskom zavodu, ali nije mi dovoljna, pa živim od danas do sutra. Otkako sam na ulici, čarape skoro i da nisam nosio. Nekako me nerviraju, a i teško se održavaju! Za odeću se dovijam – kaže i nastavlja svoju ispovest:
– Žene su me uvek interesovale, ali nikad ih nisam jurio preterano. Dok sam bio mlad, radio sam mnogo, previše. Mučio sam se na selu. Prijatelji na koje sam potrošio nasledstvo prolaze. Neki se jave, a neki, priznajem, ne – priča Stiven Braun.
Marjan se prezivao Delić. Pohađao je OŠ "Jovan Mikić" od petog razreda. Bio je štićenik Doma u Šantićevoj ulici. U Suboticu je došao iz Rijeke a otac mu je navodno bio brodski oficir. Privlačio ga je hipi pokret i bio je vrlo osećajan. Na nesreću alkohol pa i neke druge druge stimulativne supstance odvele su ga sa ovog sveta prerano. Mnogi ga se još sećaju iz "Mikića".Nažalost, pri kraju života više nije bio onaj Marjan koga smo upoznali u školi. Sedamdesetih godina skoro je svako veče priređivao mali jam session na majmun placu. Dugo mu je "zaštitni znak" pored stare gitare bila i njegova bordo crvena košulja. Omiljena "mesta za izlazak" bile su mu birtije tipa Tri šešira, Dva jelena, Pipacs , Dve krigle. Ovi "ugledni" ugostiteljski objekti više ne postoje kao ni Marjan.
Stiven nazalost nije potrosio pare na prijatelje nego ih je prokockao na kartama.Medjutim nije napomenuto da je Stiven iako beskucnik i dalje covek sa odredjenim stilom.On nece prihvatiti cigaretu ispod nivoa laki strajka,nedaj boze da mu neko ponudi neku domacu krdzu.Isto tako domace pivo nedolazi u obzir najmanje kajzer,kao i espreso sa mlekom,turska kafa ga neinteresuje.Stiven jeste prosijak ali sa stilom.
Zelim da se zahvalim Lanskom na izvestajima koji me podsecaju na detinjstvo.Verzije napisane su sastavljene u najboljem i relativno tacnim saznanjima,medjutim mutacije se pojavljuju misljenjima drugih ljudi kao i nesuglasice oko tacnosti. Sustina pisanja koje Lanski iznosi jeste samo secanje nekih ljudi koji su boravili na tom prostoru i smatram da ne bismo trebali biti bas toliko kriticni. O tome kakav je Marjan bio i njegove karakteristike su bile njemu poznate a nama posmatracima iz nekog ugla na drugaciji nacin vidljivi.Hvala Lanskom na podset i suboticke uspomene.
Cvrle iz Australije