Praistorija navijačkog pokreta u Subotici

Od kada je fudbala, publika nikad nije bila ravnodušna. Zabeleženo je da je na prapočecima fudbalske igre u Subotici, bilo slučajeva da gledaoci utrče na teren i šutiraju loptu u nameri da pomognu svojim ljubimcima. Bila je to radnička zabava za koju će organizator palićke Olimpijade, plemeniti Mihalj Vermeš reći: ”Voleću fudbal kad njih hiljadu bude igralo a njih jedanaest gledalo.”

 

Odlazak na Bačku 1926. god.


Navijanje kakvo danas znamo, nije postojalo već se svodilo na neartikulisano urlanje i psovanje do mile volje.Ono će nastati šezdesetih u Engleskoj i u Italiji početkom sedamdesetih godina.
Subotičku publiku su ponekad optuživali da je “pozorišna” ali je istina ta da je temperatura na tribinama bila odraz događanja na terenu. Ona bi se dizala srazmerno takmičarskim dometima.

Javi se Zapad !


Pedesetih godina kada je Spartak bio standardni prvoligaš, morali su da sagrade žičani tunel od terena do svlačionice zbog divljanja ljubitelja sporta.


Kada se Spartak vratio u prvu ligu 1972. godine, pojavile su se prve konfekcijske, štancovane zastave i kape, a prodavale su se svuda po gradu.

 

Sedamdesete


Osamdesetu su Golubovi dočekali u drugoj ligi-zapad. Na tribinama se na motkama vijore zastave ručne izrade, zavijaju sirene za uzbunu , čegrtaljke štekću ,bacaju se iseckane novine… Bije se bitka za vrh, prosek gledalaca 5- 6000 a na derbijima 10 do 12000 . Tu se mogu sresti baće sa sela u crnim nedeljnim odelima sa šeširom (bela zakopčana košulja) isto kao i radnici sa plavim kapama koji dovode decu, nose cegere sa hlebom i slaninom . Čak se mogao videti  i BALON sa rakijom ili vinom! Željeznica organizuje besplatne navijačke vozove  po Vojvodini i istočnoj Hrvatskoj.

Osamdesete

Na hokeju


1981. godine , grupa srednjoškolaca iz MESŠCa, okupiće oko sebe momke koji su već bili grobarska ili ciganska firma i uspeće da složi grla i dlanove te tako prenese na Spartak deo atmosfere velikih stadiona.  Na kraju sezone, Plavima izmiče prvo mesto za gol razliku i narednih par sezona sve se rasplinjava u prosečnosti.

1986. godine,Spartak osvaja prvo mesto.  Njegovi najveći tifozi su zaljubljeni u njega ali i u piće.  Crvenih noseva, slabo organizovanog navijanja i vrlo čudnih pesama:
“Palićka je topla voda-uzećemo oba boda, Spartakovci ne boje se sexa-oni jebu bez komplexa” i tako to i tome slično. Nedeljom uveče si ih mogao prepoznati u gradu, zavijene u zastave i razvaljene od jeftinog pića.  Poseban cirkus je proslava prvog mesta. Hiljade šarolikih navijača slilo se na trg,  sve je u dimu ali ne od pirotehnike već se na trgu peče VO, navijači neumorno trube i zvone zvonima, neki su doterali belog konja, do pola ofarbanog u plavo…A da sve bude van pameti, sa bine im svira čuvena čikaška filharmonija. Amerikanci gude ali se jedva čuju od pijane rulje koja ih ne zarezuje. Muziku im je naručio Ljubiša Ristić, direktor pozorišta,  u želji da uveliča slavlje.

Na početku prvoligaške sezone, navijači iz kafane Pipacs, prići će jednoj maloj ali kultivisanoj grupi fanova, uglavnom maturanata. Subotička milicija, još nenaviknuta na toliku organizovanu grupu, posle utakmice Spartak – Vardar, privodi nekolicinu navijača i piše prijavu da su “naveli 15 000 gledalaca da viče SUDIJA LOPOVE!”  Ekipa se razišla na fakultete, u vojsku ili razočarana igrama.
Tu sezonu Spartak je završio poslednji ali se već naredne vraća u Prvu ligu. Na odlučujuću utakmicu u Vinkovce ide 3 000 Subotičana. Tu je već nukleus buduće navijačke skupine koja se formira po tadašnjim navijačkim trendovima. Gotovo u isto vreme u celoj Jugoslaviji niču grupe koje daju sebi različita imena. Navijanje postaje subkultura.

Sa voza na Trg

Vidi temu : Otkud ime \"Plavi golubovi\" i BLUE MARINES

 

* Kafana Royal, kasnije Bela lađa 

 



KOMENTARI

  1. vule024 kaže:

    Sjajna prica …….

  2. Navijašenje kaže:

    Lanski, lepo podsećaš ljude na nekadašnje doba, samo znaš, ima to jednu manu. Ti si zaštićeni svedok koji  svaki dan iz neke lepe fijoke  vadi dokaze da je nekada bilo lepše nego danas. Nije problem što je nekada bilo lepo sami  ne valja što dans mnogo ne valja.
    Inače, nastavi tako !!! Samo, strašno je što će  možda nekome ova nikakva sadašnjost da bude lepa prošlost. Mnogo je to strašno. Vidim , imaš pristup nekoj lepo sortiranoj fijoci, a i šef ti nije strog. Možda i jeste ali pametan čovek pa ti omogućava da ovo lepo radiš. Nema više tih nudrih šefova, ovi novi sadašnji nose crna odela i i na pijacu kad idu.
    Inače, to navijašenje za tzv Spartak nema nikakvog smisla. Sporta tamo nema.potopljen je veštačkim alkoholom i onim lošim vinom jer je to “spartakovanje”  samo jedan od poslova koji se rade bočno uz one alkoholno-vinske dilove. Ako ne idemo subotom ili nedeljom da vrištimo pred kapijom neke fabrike i da navijamo  da im uspe posao zašto bi bilo ko išao na tzv gradski stadion da vrišti i kida živce zbog one nekolicine koja je to pretvorila u svoj biznis koji je  uzgred, potpuno društveno neodgovoran. Odlaskom na stadion podržava se taj vid novotalasnog tajkunskog egoizma. Zašto???
    U redu, sve je biznis ali mora biti uređen, društveno odgovoran i korektan i oporezovan!!!

    Ko je, koliko, kada i kome platio porez za onog fudbalera što je izvezen zimus u Poljsku? Priznali su cena je bila 600.000 evra. To je ekvivalent za izvoz oko 1.500 teladi. Ko sme da izveze 1.500 teladi a da ne plati porez na taj pazar???
    Dakle, gde je taj porez, da to vidimo pa idemo da gledamo kako trči njihov biznis i da navijamo i da plačemo i pevamo ali prvo bilans na sto. i da se ta rakija i to vino prave od kruške, šljive, breskve i grožđa.
    I još nešto: išao sam ja tamo sredinom osamdesetih da gledam Spartakove utakmice. Bio sam malo i naivan, malo sam bio i radoznao i Spartak je igrao fino, malo prva, malo druga liga, gore dole, nije bilo loše. Međutim!!!
    Vidim ja Spartak da gol a Tole se nervira. Ja malo bolje pogledam a Ambrozije se pokrio ušima ne sme da pogleda u svog Tola. I batalio sam da idem da gledam to. Pa imam ja i kod kuće oko čega da se nerviram.

  3. Anonimni kaže:

    puna istina,e tada je bila prava tolerancija medju suboticanima a ne kao sada kad pokusavaju da je nametnu. sve je besmisleno po pitanju navijackog pokreta u subotici dok se nerese semafor, reflektori, tribine. ali posto je predsednik fss iz tasmanije, gruzije ili tadzikistana a ne iz subotice, to se nikada nece dogoditi

  4. Lansky kaže:

    Drago mi je da vam se dopadaju priče i slike, biće ih još a vi slobodno dopišite vaša sećanja.
    Kad pomenuste Ambrozija, on je još u subotičkom fudbalu. Neuništiv je kao i istoimena biljka.

  5. mevetovic kaže:

    koliko znam a i video  sam  ga prilikom posete u bolnici u danima kada je hospitalizovan Cibor- Ambrozije je teško bolestan od posledica moždanog udara.neznam kako je sada trenutno,načuo sam od Slavka Paraća da je malo bolje i da je na rehabilitaciji…tada se borio za život..želim mu ozdravljenje..veliki Bačkista

  6. Zoltan kaže:

    Najviše me dirnula slika o “Népkőr”. Imao sam kartu, i bio sam u dvorani. Ne sjećem se kada, ali negdje u to doba bio i “pingpong u Pozorištu”. Igrali najbolji igrači iz Japana. Ima li slike o tom događaju? 

OSTAVITE KOMENTAR