Prava stareška pijaca

Samo stariji pamte staru buvlju (bolha) pijacu, ili starešku, kako se zvala zbog starih stvari koje su se tu prodavale. Sada smo blizu pola veka od kada je počela na to mesto da pristiže roba prošvercovana iz Italije, kada je suština imena Buvljak počela da bledi.

 

Prodaja starih, korištenih stvari  je potpuno nestala, kada su pijacu preplavili Poljaci sa jeftinom ponudom novih ili vrlo malo uživanih stvari (Uživano – korišteno, na poljskom).

 

Nekada


Tek devedesetih se oko mlečne pijace vratila institucija i običaj da se staro i nepotrebno iznese i prodaje. Vrlo brzo su se u tom poslu našli i posrednici, oni koji će za određenu proviziju da drugima prodaju robu. Tada su to bili  penzioneri koji nisu kalkulisali puno i zato je tada bilo moguće naići na zanimljive stvari, dobre knjige i stripove ili kolekcionarske vrednosti.

 

Zlatno doba je završeno kada su pijacu počeli da češljaju antikvari i trgovci sa svojom filozofijom „ tuđe obezvredi – svoje preceni“.

 

Danas je stareška pijaca na Buvljaku, na otvorenom, gde je već više godina. Vremena su se promenila pa je roba široke potrošnje drastično jeftinija, naravno kod Kineza. Nekada su nova garderoba, obuća, tehnika, igračke i ostalo, bili mnogo skuplji. Bili su verovatno i kvalitetniji ali za kupce „uživane“ robe, cena je na prvom mestu.

 

Stoga čudi izbor robe na današnjoj stareškoj pijaci. Za dobar deo se može reći da su iskopine sa deponije ili sa kontejnera. Neverovatna je upornost onih koji dan za danom iznose nešto što se bez preterivanja može nazvati đubretom. Ili možda ipak postoji kupac za pokvarene kasetofone i mobilne telefone sa početka veka, ili stare nasnimane audio kasete, bušne cipele i garderobu sa zemlje. Prodavci uporno čekaju da istorija krene u krug pa je u ponudi literatura iz marksizma ili uputstvo za korištenje računara tipa Komodor.

Ima tu i onih koji preprodaju predmete koje uslovno možemo nazvati antikvitetima. Oni po ugledu na prave staretinare, precenjuju svoje stvari i drže cene kao da su u antikvarnici na Korzou a ne u prašini Buvljaka.

 

I pored svega navedenog, tu uvek ima sveta. Nešto se vrti, petlja…Možda su nekima  društvo i izlazak značajniji od nekakve zarade koja je nemoguća. Iskreno rečeno, može se smatrati podvigom prodati neki od većine tih predmeta jer su oni tu stigli pravo iz đubreta.



KOMENTARI

  1. stormwatch kaže:

    Sta reci nego strasno. Ja se dobro secam kao klinac pravih stareskih pijaca ali ovo danas ljudi nisu stareske nego prezivljavacke pijace, nekada su ljudi na ovakvim mestima prodavali ono sto im nije potrebno zato sto su imali previse stvari po tavanima, garazama i podrumima a danas jadan narod prodaje samo da bi preziveo, nista drugo. A takva kupo-prodaja ne moze imati car.

  2. Svedok kaže:

    Kad se setim one atmosfere i današnjeg stanja vidim surovi obrt:

    u ono vreme bilo je mnogo mladih ljudi koji su imali petlju da ignorišu socijalističke društvene i moralne norme i da traže uhlebljenje u sivoj zoni šverca i za tezgom na buvljaku. Sporadično su istrošenu ili amortizovanu robu iznosili i ljudi srednje ili starije generacije. Naravno roba iz “istočnog lagera” je stizala u talasima i to je bilo u vezi sa sezonom odmora.

    Danas je mnogo nove robe ali dominiraju istrošeni, amortizovani ljudi. Pojele su ih reforme, tranzicija, čekanje “da bude bolje”, a na njima se vidi po licu, po rukama, po odeći, po raspoloženju, po opštoj elegičnoj i depresivnoj atmosferi da nada u to “bolje” – umire.

  3. natarabi kaže:

    ovde ja svaki vikenda cunjam i trazim starudiju i stare foto aparate 😉  ovo bi trebalo negde pod nadstresicu prebaciti bilo bi kulturnije.

  4. neznam ja nista kaže:

    svaka cast 🙂

  5. deda kaže:

    Lansky, imas li jos fotografija ali stvarno starog buvljaka?

OSTAVITE KOMENTAR