Praznične gužve na Buvljaku

Pred velike praznike, možda više nego u drugim danima, Subotica postaje svesna svog pograničnog položaja. Kolone vozila u kojima se čekalo i do šest časova blokirale su ulazak u zemlju na graničnom prelazima Horgoš i Kelebija, a svi oni koji su čekali da u Srbiju uđu preko ovog potonjeg prelaza morali su proći kroz grad kako bi došli do autoputa za Beograd.

 

Kolone su se formirale i u subotu i u nedelju pre podne i na putu za Buvljak u Malom Bajmoku. Saobraćajna gužva kakva odavno nije viđena kao da je potvrda da nijedan popust u prodavnicama ne može da konkuriše kupovini na buvljaku.

 

Iako se prodavci na ovoj robnoj pijaci „Mali Bajmok“, što je „formalni“ naziv buvljaka, već dugo žale da je teško opstati zbog male kupovne moći stanovništva, kao i zbog visokih dažbina koje opterećuju njihovu prodaju, malo je onih koji ostavljaju tezgu.

 

Predbožićni vikend, po gregorijanskom kalendaru, doneo je gužve kakve se odavno ne pamte. Prodavac hrane za kućne ljubimce i kućne hemije na štandu na samom ulasku u pijacu kaže da je ovo gužva kao što su nekada bile. – Ovakva dva dana već odavno ne pamtim. Mnogo je i ljudi, a i dosta se kupuje – kaže nam dok usput uslužuje.

 

Međutim, njegov optimizam ne dele svi. U hali jedan, koja važi za mesto prodaje kvalitetnije robe, prodavci su uglavnom nezadovoljni. Među kupcima većinom je domaće stanovništvo, ali dosta ih je i iz Mađarske. Došli su da ovde kupe jeftiniju hranu i tekstilnu robu.

 

Već je uobičajeno da Mađari kupuju praktično „svoju“ robu, šunke i sredstva za higijenu koja se donosi iz Mađarske. Jer, našim prodavcima se vraća porez na granici, pa oni ovu robu prodaju jeftinije nego što je u prodavnicama severnog suseda.

 

Đole, koji već godinama ima tezgu na buvljaku, kaže da nije tačno da je vikend bio isplativ, i da prodaja nije bila bolja. Slično kaže i njegov komšija koji prodaje trenerke, sve „brendirane“.

 

– Moje trenerke koštaju od 4.000 do 7.000 dinara i uglavnom ih kupuju Subotičani. Ljudi obiđu prodavnice i vide na kraju da je ovo isplativo, dok kod mene Mađari malo kupuju jer je oni kupuju jeftiniju robu – tvrdi ovaj prodavac sportske garderobe.

 

U drugim halama kao da je moguće dobiti iskrenije odgovore. U radnji igračaka čak i u ponedeljak, kada je buvljak obično gotovo pust, prava gužva. Deca su uvek najbolji „kupci“, a vlasnica radnje iz kutija vadi tek prispele kompozicije vozova, kamione, bebi igračke.

 

– Ma, neće ljudi da kažu, i vi novinari ste već dosadili, ali baš je bila i gužva i dobra prodaja. Pa ja zapošljavam šestoro ljudi u mojim radnjama, ne bih to mogla da prodaja ne ide dobro – jedina je spremna da „otvori dušu“ vlasnica koja sa naramkom kutija sa igračkama popunjava rafove.

 

Da je proteklog vikenda bila gužva ne spori ni Rada, prodavac sa stažom od dvadesetak godina na buvljaku. Dok se greje uz šolju čaja, kaže da je sve teže ugoditi kupcu, da više niko ne kupuje na veliko, nego samo ono što se mora, a i to se pre toga sto puta „proturi“ preko ruke.

 

– Sve je manje veselja u nama pred praznik. Nekada je ovde bilo mnogo više i ljudi, i prodaje, i elana za rad. Sada svi gledamo u sat i čekamo da idemo kući. Narod nema novca, kupuje se minimalno, za praznike pokloni su malo pomorandži i voća. Volim ljude i nije mi teško sa svakim da popričam, ali ponekad je baš teško udovoljiti mušteriji jer svi bi da plate što jeftinije – kaže Rada.

 

Prodavci na buvljaku nadaju se još jednom ako ne dobrom, a ono bar malo boljem vikendu pred novogodišnje i još jedne božićne praznike. Nakon toga, kažu, nastupa „mrtva sezona“ za njih, sve do Svetog Valentina. Ukoliko u besparici bude dovoljno mušterija raspoloženih za romantiku.

 

A. Isakov

Politika



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR