UVOD

Prvog maja 1886. godine u Čikagu su stotine hiljada radnika izašle na ulice zahtevajući veća prava i osmočasovni radni dan… U dugoj ljudskoj istoriji klasnih borbi, bio je to još jedan "rat svetova" – sukob između siromašnih i bogatih – u kojoj jedni nisu hteli ništa da izgube, a drugi nisu imali šta da izgube…

Tek danas, nakon "mudrih i poštenih" privatizacija koje nas kao grom iz vedra neba strefiše tokom protekle decenije, još uvek uljuljkani bajkama o lepoj i svetloj budućnosti, tek retki pojedinci uviđaju da je radnička klasa odavno izgubila rat…

Ali da se vratimo temi.
Kako je izgledala proslava Prvog maja u Subotici između dva svetska rata pisao je Lansky na temi: 1. maj i izleti oko Subotice pre rata.

Nakon završetka rata u Jugoslaviji i dolaska komunista na vlast, proslava 1. maja postaje legalna. Socijalizam se ukorenio u podsvesti običnih ljudi, uz "opušteno" druženje i roštiljanje u prirodi,  stvoren je utisak da je 1. maj najvažniji državni praznik.

Logično. Spojili su se lepo (druženje i roštiljanje) sa korisnim (plaćeni nerad).
Na ovim prostorima Prvi maj se po tradiciji slavi u prirodi (po šumama i gorama naše zemlje ponosne), a jedini izuzetak od ovog pravila je selo Đurđin. U Đurđinu se prvomajska proslava odvija na "proštenju" – seoskom vašaru u glavnoj ulici (potez od crkve sv. Josipa Radnika do O.Š. Vladimir Nazor). Kada se u kasno popodne vašar raziđe, važi "pravilo" da se obavezno prisutvuje tradicionalnim konjičkim trkama na seoskom hipodromu (kod škole).

1. maj 1946. godina

Daleke 1946. godine u Subotici je proslava počela ujutro u 6 sati "Buđenjem" od strane muzičkih kapela (što je i danas običaj). Od 8,30 je kretala organizovana povorka trasom kao na slici,  i to sledećim ulicama:

Trg maršala Tita (današnji Trg republike), Republikanskom ulicom (Korzo), Antunovićevom ulicom (Đure Đakovića), Vilsonovom ulicom (Maksima Gorkog), Zagrebačkom do Somborskog puta. Somborskim putem preko Jelačiveće ulice (Matka Vukovića) do Trga slobode.

Trasa kretanja Prvomajske kolone

Šetnja se završavala u 9 časova na Trgu slobode ispred (danas nepostojećeg) pozorišta gde je održan svečani miting na kojem su se menjali govornici pričajući bajkovite priče o lepoj i svetloj budućnosti, o bratstvu i jedinstvu (koje ćemo čuvati kao zenicu oka svoga), o fabrikama kojima će upravljati radni ljudi i kako će svako raditi u domenu svojih mogućnosti, a dobijati onoliko koliko mu pripada… zašto tako malo?

Preteče Subotičkih novina, "Hrvatska riječ", nakon praznika, u petak 3. maja, objavile su da je subotičkim ulicama prolazila "nepregledna povorka radnog naroda" i da je "ispred počasne tribine prodefilovano oko 40.000 učesnika proslave".

Naslovnica Hrvatske riječi

Te daleke 1946. godine šetnja uz vašarski nakinđurenu obalu Palićkog jezera nije postojala, mada ćete pronaći podatak da se proslava 1. maj na Paliću obeležava preko 120 godina.

Prvi Prvomajski uranak, ovakav kakav ga danas poznajemo, obeležava se tek od 1983. godine. Dudova šuma je do tada bila glavno izletničko mesto i u njoj su se okupljali izletnici. Naravno, kao i danas, građani su rado odlazili i na neke druge lokacije – okolne šume i šumarke.

U Dudovoj šumi su od ranih jutarnjih sati, pa sve do 18,30 časova, za izletnike bili organizovani različiti programi zabavnog sadržaja.

Uveče od 19 časova na Trgu slobode je održan koncert filharmonije i vojne muzike, a onda je za prisutnu svetinu, kojoj klasična muzika nije prirasla srcu, upriličeno opštenarodno veselje uz kozaračko kolo i nazaobilazne partizanske pesme…. Druže Tito mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo… I nismo!!!

Još uvek slavimo 1. maj!  … I gazimo travu…