Svako u Subotici zna za „drvenu ambulantu“. Druge kvartovske ambulante imaju svoj broj, raspoznajemo ih, ili po njima, ili po adresi na kojoj se nalaze, jedino je ta drvena bila toponim za sebe. Iako je na tom mestu sada nova stambena zgrada, još uvek se Subotičani orijentišu prema „drvenoj ambulanti“. Biće tako još neko vreme, dok bude onih koji je pamte. Nije ona bila mesto za koje nas vežu prijatne uspomene, niti je bila građevina vredna pažnje, već je verovatno presudno to što je bila pretežno od materijala od kojega se grade kolibe, a ne kuće, bar u našem kraju.
Otkuda ona tamo i šta je bilo pre na tom mestu?
Pogled iz tramvaja na početku Somborskog puta
Jedan stari projekat koji je sačuvan u Istorijskom arhivu, otkriva neke podatke. Početkom 1943. godine, investitor Franja Vidaković tražio je građevinsku dozvolu od Tehničkog odeljenja, da na Somborskom putu izgradi stambenu zgradu. U zahtevu se navodi da je na placu trenutno stara kuća sa trščanim krovom, koja se urušila.
Ulica se tih godina zvala Rakoci. Tuda je prolazio tramvaj, u njoj su se već nizale bogatije građanske kuće tako da je ova ruševina bila verovatno jedna od poslednjih koja je došla na red da prepusti mesto solidnijoj gradnji.
Parcela o kojoj je reč, jeste ona na kojoj je petnaestak godina kasnije postavljen drveni montažni objekat za potrebe zdravstvene stanice. Te 1943. Vidaković je podneo projektnu dokumentaciju za spratnu zgradu koja bi imala četiri trosobna stana. Dva u prizemlju i dva na spratu, koji bi imali sve ono što se tada smatralo za pristojan komfor (svaki stan kupatilo, struja, voda…)
Na Somborskom putu
Moderna zgrada čija spoljašnjost ima izvesne ukrase koji bi podsećali na trendove iz 20-ih godina. Međutim, fasadne dekoracije su već tada bile prošlost. Za istog investitora je projektovana i realizovana zgrada u ulici Cara Lazara br 22, koja je sasvim u duhu tog vremena, što je značilo kockaste forme i po koji okrugli prozor – “okulus”.
Cara Lazara 22
Ono što je zamišljeno na Somborskom putu nije izgrađeno zbog razvoja ratne situacije. Pedesetih godina je na tom placu postavljen privremeni montažni objekat – „drvena ambulanta“. Kako to kod nas biva, privremeno je potrajalo pola veka.
Hotel u ulici Đure Đakovića
Tih dana, u Tehničko odeljenje gradske uprave stigao je nacrt i opis budućeg hotela na adresi Mikloša Hortija 10 (danas Đure Đakovića 15).
Zgradu koju bi danas opisali kao „funkcionalistički modernizam“, planirala je udovica Dragić Bele. Žena se u dokumentaciji vodi pod imenom svog pokojnog supruga, što je bio manir prošlih vremena, koji je prestao dolaskom komunističkog poretka.
U arhitektonskom nasleđu Subotice postoji rupa kada je reč o periodu 1940 – 1955. Ova zgrada bi mogla da bude jedan od primera „šta bi bilo da je bilo“. Šetnja Segedinom otkrila bi posmatraču brojne slične primere iz tog vremena, kada kod nas nije bilo gradnje.
Szeged
U periodu 1936 – 1941. u tom susednom gradu zidale su se takve najamne kuće koje su imale tradicionalnu osnovu i prostorni raspored, dok su fasade bile “puritanske”, odnosno ravne i bez ukrasnih elemenata.
Hotel udovice Dragić Bele, sa suterenom, prizemljem i jednim spratom imao bi dvadeset soba. Deset u prizemlju i isto toliko na spratu. Sprat i prizemlje bi na raspolaganju imali po jedno zajedničko kupatilo i po dva toaleta, dok je suteren bio rezervisan za sklonište od bombardovanja, vešernicu, kotlarnicu…
Ubrzo je došlo vreme kada je opasnost od bombardovanja iz vazduha postala realna pretnja i svi planovi su odloženi u fijoku, pa tako i ovaj. Kuća koja je trebala da bude srušena da bi ustupila prostor novom hotelu, preživela je i opstala još preko šezdeset godina.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Mnogi od nas se sećaju drvene ambulante pored koje su prolazili, a u koju nikada nisu ušli. Možda bi bivši zaposleni ili pacijenti napisali koliko je ona bila funkcionalna kad je toliko godina opstala.
Mozda je bila dotrajala ali su ipak trebali da je renoviraju ili naprave montaznu a ne sto nas seca na Suboticu i sto je bilo nekog znacaja da ruse. Mi Suboticani nikada necemo zaboraviti ni cuveni Majmun plac gde smo se okupljali, gde smo se upounavali, zaljubljivali….
Jos jednom hvala Lansky za svako nedeljno jutro sa divnim podsecanjima na prijasnju Suboticu.
Naravno da ce naziv „Drvena ambulanta“ ziveti dok budu zivi oni koji je se secaju. Mene nesto drugo cudi. Na mestu „Bele ladje“ je nekoliko godina postojala prodavnica „Da Ugo“ i danas taj objekat skoro svi zovu po toj prodavnici kratkog veka. Ja namerno koristim ime Bela ladja po restoranu mnogo duzeg veka i sa nekom tradicijom. Mozda bi se i o njoj moglo nesto napisati. P.S. Cak sam upoznao, kada sam bio klinac, jednog coveka kome je nadimak bio Bela ladja. Verovatno je bio stalni gost, sto bi se reklo „deo inventara“.
Nije ambulanta opstala zbog svoje funkcionalnosti, nego zato sto nije bilo nikakve druge alternative.
Ono što verovatno ne znate jeste da je tzv „drvena ambulanta“ stigla u Suboticu kao poklon Republike Slovenije iz nekih ideoloških razloga, da je zato bila drvena (građa njihova), a to možete proveriti u štampi iz vremena kada je podignuta. Bila je privremena, nekvalitetna, nefunkcionalna, neprimerena ambijentu, ali šta se moglo – poklonu se u zube ne gleda, naročito kada je od Slovenaca!
Trovach – a kako bi bilo da je zovemo „Rojal“, po ekskluzivnoj kafani koja je pre WW2 bila u tom prostoru, za razliku od smrdljive „Bele lađe“, koju se očigledno trudimo, makar podsvesno, da zaboravimo? Ima nas koji se od pre sto i nešto godina odlično sećamo „Rojala“ (!) kao da je juče bilo.
Ako uveličate prvu fotografiju, ono što je interesantno primetiti je da se metalna bandera za nošenje žica električne struje nalazi u profilu kolovoza, ne na sredini puta kao recimo neko pešačko ostrvo, ali onako na 1/3 širine puta.
Doduše, dobro je obeležena da se već iz daljine vidi da se tu nešto čudno nalazi.
Nekog jakog saobraćaja u to vreme verovatno nije bilo, ali i pored toga mi bandera deluje malo tu i tamo izudarano. 🙂
A onaj prvi automobil je marke BMW, neverovatno koliko su se automobili od tada promenili.
Hitno postaviti semafor za pešake na somborskom putu…nije moguće preći taj put!