Tri četvrtine nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji nemaju osnovne uslove za rad. To je jedan od zaključaka sa sastanka Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji je juče održan u Subotici. Predstavnici nacionalnih saveta su pored toga razgovarali i o izradi akcionog plana za nacionalne manjine.
Izvor: RTV (Kristijan Takač)
Za ostvarivanje zakonom propisanih ovlašćenja u obrazovanju, kulturi, informisanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, Nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Srbiji potrebno je obezbediti stabilno finansiranje. Većina nacionalnih saveta nema osnovne, odnosno minimalne uslove za rad, a četiri nacionalna saveta nemaju čak nijednu profesionalno uposlenu osobu.
„Jako teško nacionalni saveti mogu sa ovim budžetom, republičkim i vojvođanskim budžetom da se izbore, da cele godine mogu da finansiraju stalne troškove“, kaže Valentin Ardeljan, predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine.
„Mi već šestu godinu nemamo ni jednog stalno zaposlenog, samim tim nam je na neki način otežano funkcionisanje i svakodnevno obavljanje kako redovnih aktivnosti tako i aktivnosti koje se tiču realizacije projekata“, ističe mr Mihael Plac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine.
„Od 24 nacionalna veća koja su registrovana u Republici Srbiji, sedam njih je registrovano po mestu svog rada van AP Vojvodine i mi zbog toga ne možemo u svom radu da računamo na sredstva na koja ostala nacionalna veća mogu da računaju iz budžeta AP Vojvodine“, objašnjava Mirza Hajdinović, sekretar Bošnjačkog nacionalnog saveta.
„Nemamo dovoljno sredstava kako bi ostvarili sve ono što je praktično zakonom definisano u radu nacionalnih saveta i nemamo ni jednog uposlenog“, napominje Novica Janošević, predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine.
„Kazaću da su sredstva deset godina ista. Lane smo imali povećanje od 17 odsto, da bi ove godine imali smanjenje od 12 posto. Dakle vratili smo se opet tamo gde smo bili pre deset godina“, dodaje dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevačke nacionalne manjine.
Za funkcionisanje nacionalnih saveta veoma važan dokument predstavlja i Akcioni plan. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ne nedavno sazvalo radnu grupu da se novi akcioni plan završi i privede kraju.
„U njemu baš i nisu bile navedene sve potrebe nacionalnih manjina. Mi smo doznačavali, ali se u radnoj verziji nisu našle stvari poput zaštite i očuvanja naše materijalne baštine ili proširenja mreže naših škola ili demokratske participacije ili čak finansiranje i rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina“, objašnjava Jasna Vojnić, predsednica Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine.
Na sastanku Koordinacije nacionalnih saveta nacionalnih manjina, čiji je domaćin bio Hrvatski nacionalni savet, prisustvovali su predstavnici šesnaest od ukupno 24 nacionalna saveta nacionalnih manjina u Srbiji.
Izvor: RTV (Kristijan Takač)
