Preko MESŠCa do milanske Skale

Da li može da bude, da dugokosi hevi metalac iz MESŠCa postane slavni operski pevač? Taj film još nisu snimili ali u životu se desilo. To je životna priča Željka Lučića (1968.), za koga novine pišu :

 

“To je pevač divnog glasa, vrlo muzikalan, dobre tehnike i glume, a pored toga i atraktivnog izgleda. To su elementi koje moraju da imaju najveći pevači. Željko Lučić je već ranije ostvario veliki uspeh u njujorškom Metropolitenu, pa u Kovent garden operi u Londonu, u teatrima u Parizu, Beču i drugim, a sad je ovim svojim nastupom u Skali potvrdio da poseduje sve te elemente i za njega se može reći da je danas prvi bariton u svetu.”

 

 

 

A sve je počelo u njegovom rodnom Zrenjaninu. Pevao je u amaterskom horu : “Odmah su me prozvali Metalac, jer sam uvek na sebi nosio uske farmerke sa pertlom mesto rajsferšlusa i teksas jaknu bez rukava. Duga masna kosa i kožna narukvica su bili moj zaštitni znak. ” – kaže Željko

 

“Divno je pjevati u zboru” rekao bi Jura Stublić ali kada je došlo vreme za životno opredeljenje, otac ga je upisao u subotički MESŠC, smer – otpravnik vozova.

„Otpravnik vozova je gospodin čovek sa pištaljkom, elegantnim odelom i kancelarijom“, govorio je otac. Potom je usledila vojska, pa služba otpravnika u selu Tomaševac. Tu je pronašao svoju životnu saputnicu,predavao raport o stanju vagona, otpravljao vozove i ponekad prodavao vozne karte.

Međutim, vođa hora u kom je pevao, insistirao je da Željko ode na audiciju za solo pevača. Najpre kod muzičkog pedagoga Dorotee Spasić , u Beograd.

“Ona me je zapravo i nagovorila da se počnem baviti solo pevanjem. Ustvari to i nisu bili neki nagovori, više splet okolnosti i malo sreće, ali objasnila mi je da imam dobar glas i da bih se trebao pevati solo. Onda je na jedan naš otvoreni čas došla profesorica Biserka Cvejić i doslovno rekla ‘ja ovoga uzimam’…. Tako sam postao njen đak na Akademiji u Novom Sadu, a već na drugoj godini sam se zaposlio u novosadskom Narodnom pozorištu. Tamo sam bio 2 godine i zatim prešao u beogradsko Narodno pozorište u kojem sam ostao od ’95 do ’98.”

Usledili su nastupi u  Njujorku, Amsterdamu, Beču, Baltimoru,Firenci, Londonu…

 

Željko Kralju

Da je pohađao subotičku Muzičku školu, već danas bi tamo imao tablu : Ovde se školovao najveći svetski bariton…

Ali, i u MESŠCu mogu o tome da razmisle.



KOMENTARI

  1. Aladar kaže:

    Jbg… To je Subotica :))))) inace neznam jeste li znali, ali lekar koji je spasao ljude prezivele sa broda Titanik je bio iz Subotice 😉 he,he,he…

  2. ADKERSU kaže:

    Lekar se prezivao Munk, bio je na brodu “Karpatia” koji je prvi stigao do preživelih. Sahranjen je na bajskom groblju.

  3. Max kaže:

    Istina je međutim treba dodati da se on samo zatekao na tom brodu. Nije služio na tom brodu kao lekar ali je bio u “loše vreme na dobrom mestu”. Inače imao je stvarno interesantan život sa puno doživljaja. Npr. imao je priiku (među poslednjima) da vidi Ruskog Cara Nikolaja pre njegove pogibije. Koga interesuje njegov život neka pročita njegovu autobiografijsku knjigu. Valjda ga ima u biblioteci.

OSTAVITE KOMENTAR