Posle visemesečnih nagađanja šta će se učiniti da se uvede red na tržištu mleka i mlečnih proizvoda, kako bi se pre svih, pomoglo primarnim proizvođačima mleka, Vlada Srbije je na poslednjoj sednici uvela prelevmane (uvozne takse) za mleko u iznosu od 10 do 20 dinara i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara.
Intervencija države bila je neophodna iz razloga zaštite domaće proizvodnje jer je Evropska unija za svoje proizvođače ukinula kvote na proizvodnju mleka od 1. januara ove godine i time je stvorena mogućnost da se više proizvedenog mleka, pa i mlečni proizvodi nađu na srpskom tržištu.
Mora se reći da odluka naše Vlade o uvođenju uvoznih taksi nije doneta bez ozbiljne višemesečne, vrlo temeljne analize tržišta i položaja u kom se nalazi srpski mlekarski sektor, navodi se u izveštaju Privredne komore Subotice. Uočeni poremećaji na tržištu mlečnih proizvoda imali su, dakle, za posledicu uvođenje ove privremene mere. U obrazloženju Vlade, za koje se nadamo da će imati razumevanja u EU, jer je uvođenje prelevmana u skladu sa članom 32. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, stoji da država na taj način želi da zaštiti, koliko god je to moguće, domaće proizvođače, koji su u odnosu na evropske farmere u znatno težem položaju, jer oni dobijaju značajnu finansijsku podršku. Sve ovo su dodatni pokušaji da se zaštiti srpsko selo i srpski agrar kako bi se što bolje pripremili za otvorenu tržišnu utakmicu koja nas očekuje u EU.
Prema podacima Uprave carina, u prvih pet meseci ove godine iz EU je u Srbiju uvezeno skoro 3,5 puta više mleka u odnosu na isti period prošle godine, a taj podatak je samo jedan od pokazatelja kojim se Vlada rukovodila pri odlučivanju o uvođenju prelevmana.
Ipak, u celoj ovoj problematici mora se poći od činjenice da Evropa zaista proizvodi, posle ukidanja kvota na proizvodnju mleka, mnogo više mleka nego što su zacrtane potrebe Unije. Sve viškove mleka koje se evidentiraju, evropski farmeri neće prosipati nego će pokušati pronaći tržište izvan Unije. Srpsko tržište je gotovo idealno za ovakve aranžmane, a moramo reći i potpisani sporazumi oko liberalizacije našeg tržišta ne idu nam na ruku.
Farmeri iz Unije će i po cenu uvođenja uvoznih taksi u Srbiji pri uvozu navedenih proizvoda pokušavati da prodaju iste na našem tržištu. Da bi to uspeli, moguće je da smanje prodajne cene za određeni iznos koje bi uz dodavanje prelevmana koji su u dinarskim iznosima bili konkurentni na našem tržištu. O ovome je potrebno isto tako razmišljati i donositi vrlo operativne odluke kako bi se zaista zaštitila domaća proizvodnja. Nadamo se da će Evropska komisija koja nadgleda ovakve i slične zaštitne mere imati razumevanja za srpski agrar.
Privredna komora Subotica
