Smrt miliona je statistika – smrt jednog čoveka je tragedija.
Smrt čoveka nije samo njegov gubitak. Za njim ostaju neodigrane uloge i u životima drugih. Šta znači nečija smrt, najbolje znaju oni koji su nekog izgubili. Sin, brat, prijatelj, muž, roditelj…sve to može biti samo jedan čovek.
Isto tako i ljubav može biti samo jedna. Ona velika, jaka, za koju se živi ali i mre.
Neki kažu da je život predug samo za jednu ljubav ali ako život traje suviše kratko i za tu jednu, i smrt prekine to uzvišeno stanje kada ono daje jedini smisao bitisanju, onda je to tragedija.
Jedna davna subotička, uklesana je u kamenu. Sin jedinac Gabor Regenyi, otišao je 1914. godine u Veliki rat. Još je bio mlad kada je poginuo. Otišao je u rat da se vrati ovenčan slavom a pao kao jedna od prvih žrtava.
Mladog husara volela je jedna devojka. Suđeni jedno drugom, čekali su taj čas da budu ponovo zajedno. Nakon njegove smrti ni za nju nije bilo života. Ubrzo je umrla od tuge za njim.
Devojka je bila iz bogate i ugledne porodice i njeni roditelji su za nju podigli raskošnu grobnicu. Gaborova večna kuća i spomenik, postavljeni su tačno naspram nje, da i u smrti budu jednu do drugog.
U njenu kriptu se moglo ući na lepa vrata koja se nalaze na zadnjoj strani grobnice a unutra, naspram vrata, stojala je njena slika u dugoj plavoj balskoj haljini, ulje na platnu. Kako vrata imaju otvore, kada bi sunce sijalo na tu stranu, slika se mogla videti savršeno i mnogi su dolazili da zavire i da je vide, znajući za sudbinu ove ljubavi koja je izvajana u kamenu i naslikana na platnu .
Više od pola veka kasnije, njena porodica se iselila u Ameriku a grobnicu je prodala doktoru Vinku Perčiću koji je ovu grobnicu namenio sebi kada završi ovozemaljski život. Kao veliki kolekcionar umetničkih slika „Devojku u plavoj haljini“ pridružio je svojoj kolekciji.
Lansky
Je l’ ima neko tu sliku… Devojka u plavoj haljini?
Spomenik je podignut Dr. Regényi Gábor-u (1879-1914) ko je bio član Upravnog odbora“Magyar huskiviteli reszvenytársoság”-a (“Mađarsko deoničko društvo za izvoz mesa”) i sin Regényi Lajos-a (?1854. -?) advokata, bankara i preduzimaca iz Subotice. Majka Dr. Regenjija je bila clan nadzornog odbora subotičkih obdaništa izmedju 1915-1918. Grobnica Regenji je dobro pod prethodnom zaštitom Zavoda za zastitu spomenika.
Lansky – Savrseno kao i uvek 🙂
Na osnovu poslednje informacije koju imam je u zagrebu u ostavstini Dr. Percic-a. Provera je u toku. Isto tako pokusavam da dodjem do informacija u vezi njenog identiteta.
Pola kolekcije dr Vinka Perčića ostalo je u Zagrebu a polovina je u subotičkoj zadužbini. Ko joj prvi uđe u trag, vodim ga na piće.
Hvala Iby, nadam se da postoji negde u elektronskoj forima.
Ima takodje jos jedna legenda vezana za ovo dvoje mladih. Naime moj deda i par nasih starih sugradjana su mi pricali da se nekad nocu dok su ulazi u groblje ostajali i nocu otkljucani i kada se moglo proci kroz gorblje i nocu, moglo videti ovo dvoje mladih kako se draze za ruke ili sede na na njegovom spomeniku i drzese za ruke, placu ili su oslonjeni celom jedno o drugo.
Vladimir Becić, ulje na platnu , 1295 x 1003 mm
Navodno ovo platno je dobilo naziv „Grčka princeza“ u periodu kada je postalo vlasnistvo Dr. Percic-a.
Moja tetka (80+ godina stara) koja je od detinjstva mnogo puta videla ovo ulje na platnu, (njena porodica je oduvek zivela i zivi u blizini Bajskog Groblja) kaze da je to ovo platno. Svi su je zvali devojka u plavom – i uskoro dolazim i sa njenim imenom 🙂
Tek sa ovom slikom, priča biva upotpunjena.
Veliki like od mene…
Sjajan članak, kao uvek. Svaka čast
Ovo je portret Kraljice Marije Karadjordjevic (1900 – 1961)
Znate kako ce te najlakse saznati njeno ime. Otidjite u Harambasicevu ulicu u zupni ured Svete Tereze. Tamo imaju knjige o vlasnistvu grobnica, mislim da pocinju negde od 1920 i trazite da vam kazu ime vlasnika.Iako je sad drugi vlasnik grobnice, ime i prezime originalnog vlasnika grobnice sigurno pise mozda ima cak i kupovni ugovor kao i lica koja su tamo sahranjena. To bi po mojoj proceni trebalo biti 2 polje, drugi red I ili II grobnica.
Da bi upotpunili pricu – Grobnica Regényi je porodicna grobnica. Dr. Regényi Gábor-a ne pociva u toj grobnici, kao ni mnogih koji su poginuli u I. Svetskom ratu. Mladi su bili vereni (navodno veridba je objavljena i u lokalnim novinama???!!). Gaborovi roditelji su podigli spomenik sinu da ne bi pao u zaborav i bar simbolicno bio sa njima, da bi ga mogli posecivati. “ Devojka u plavom “ je bila kcerka jedinica ugledne suboticke porodice. Nakon njene smrti su podigli grobnicu naspram Regényi-a ( Navodno su obe parcele pored Regényi-a bile zauzete kada je devojka preminula) da ako vec ne mogu da pocivaju jedno pored drugog, da bi se „mladi par video svakodnevno video. Grobnica je dolikovala njoj i statusu porodice. Roditelji devojke su veoma tesko podneli njen gubitak, i nisu nalazili svoj mir te su ubrzo nakon njene smrti emigrirali u Ameriku.
(Podatke u vezi porodice “ Devojke u plavom“ cu imati krajem nedelje)
Postovani Ivane,
Portret Kraljice Marije Karadjordjevic je delo Paje Jovanovica (on je inace napravio vise portreta za porodicu Dundjerski) i nastalo je negde izmedju 1925-1930. Slicnosti ima, ali prema mojim informacijama gore pomenuto platno nije Kraljica Marija.
Naravno, mogucnost uvek postoji da ni moje informacije nisu 100% tacne!!
Postoje još legende koje su vezane za Bajsko groblje, da se ispravim možda će neko misliti da se groblje nalazi u Baji. Ili senćansko groblje koje se ne nalazi u Senti već tamo iza Bajnata. Pravilno bi bilo da se kaže Groblje pored Bajskog
puta, isto i za Groblje pored Senćanskog puta. Iste terminologija važi i na mađarskom jeziku.
Legenda – pošto sam vrlo blizu i to na međi popovskog i sada već gradskog dela B. groblja – prepričava se i kamena statua, puna dukata koja je bila postavljena na kriptu a lik je bila divojarac – KŐKECSKE. Niko za to nije znao nakon desetak, možda sto godina slučajno se razbilo i naravno sadržaj nekoga je usrećio.
Druga priča negde u dubini i na pravcu do hipodroma postojao je izvor, lokacija je više severni deo današnjeg Fornetija. Kada je bilo problema u porodici muškarci su dolazili na ovaj izvor okoupali se, ili se samo oprali i jedno vreme bilo je mira u porodici, žena je bila zadovoljna. Sve sam ja ovo čuo, iz priča gde je možda i dodano-oduzeto. Tako su stvorene mnoge legende.
draga IBI ,P tacne su vase informacije ,ja vam se divim !:)
Postovana Iby P. Tisztelt Iby P. Mivel nem nem vagyok nagyon otthon a számítógép világában, de a téma nagyon érdekel. Kérem, ha lehet írjon egy pár sort a családokról. Tiszteletem Pósa Lajos.
Most látom, hogy ez a téma még 2012- ben volt aktuális.