Priča o dve table

Onaj koji traga za ostacima prošlosti u Subotici, svedok je nemilosrdnog uništenja materijalnog nasleđa, posebno onog koje ne spada u ahitekturu i umetnost, ali priča priču o prošlim vremenima i daje šarm određenom prostoru.

To pomalo čudi, jer u isto vreme su veoma popularne replike starih predmeta ili onih koji podsećaju na prošle epohe.

Recimo, u „Gift šopovima“ su veoma  tražene retro reklame stranih proizvoda. Od onih koji su čuveni, kao Coca cola, pa do nekih nama nepoznatih, čije su reklamne table likovno dopadljive.

Ipak, najveću vrednost ima ono što je domaće, pre svega zato što toga ima vrlo malo. To najbolje znaju kolekcionari ili oni koji su sačuvali po nešto, i to drže daleko od očiju javnosti. Tek po neki zanatlija ili ugostitelj iskoristi ove predmete u javnom prostoru, za šta su i stvoreni. Jedna mala kolekcija starih emajliranih tabli nalazi se u bašti Stare pizzerije:

Već deset godina svoj drugi život živi jedna stara „firma“ u Štrosmajerovoj. Pre toga je trideset godina bila sklonjena.

Berbernica u Štrosmajerovoj ulici otvorena je 1939. godine. Stari berberin Bruno je radio sve do svoje 85. godine, a kada se povukao, za njim je ostala tabla na kojoj je natpis Muški frizer (Férfi fodrász) i slika elegantnog muškarca sa urednom frizurom. U dnu je i potpis autora (Horvath), kakav je bio manir  firmopisaca nekad.

Bila je godina 1982. kada je berbersku praksu tu nastavio Josip Ćakić. Može biti da ovakve frizure više nisu bile moderne osamdesetih, pa je on tablu odneo kući i okačio na zid u stanu. Trideset dve godine kasnije (2014), ipak je vratio ovu staru tablu ispred svog lokala. Ona je i danas na mestu, kao i majstor Josip.

Elvis is back!

Bilo je to polovinom 90-ih kada je ispod Malog stadiona svoju berbernicu doselio Šandor Šebek. Ovaj zanat je započeo još šezdesetih godina. Radio je u gradu i na Paliću, a onda je uredio lokal ispod betonske tribine i postavio „firmu“. Na tabli je kao zaštitni znak bila glava kralja rock’n’rolla – Elvisa Prislija. Nije što je Elvis kralj nego što je njegova kosa uvek bila uredna, očešljana…

Međutim, nije puno prošlo a kralj je nestao. Preciznije, nestala je tabla koja je visila iznad berbernice. Verovatno da uzrok tome nije bio stari dobri Elvis, već ono zbog čega su ključari (izrađivači ključeva) još davnih dana stavljali ekser da viri iz reklamne table. Kada mladići idu kasno kući iz grada, ponekad moraju nešto da tresnu, da razvale, prevrnu…onako, iz dobrog raspoloženja. To se u literaturi zove mladalačka agresija.

Tako je verovatno prošao i Elvis. Neko je u prolazu tresnuo i oborio tablu, a zatim je odneo kući kao suvenir.

Prođe od tada dve decenije, dovoljno dugo da jedan mlad čovek postane zreliji, a da neki drugi dođu na red da prave belaj, švrljaju po zidovima i ruše klupe. Onda čovek vidi kako sve to ipak nije u redu, pa mu pomalo bude i žao sve štete koju je napravio tih ludih godina.

To je zasigurno razlog zbog čega je jednog jutra 2017. godine berberin Šanjika na pragu svoje radnje, posle toliko godina zatekao svoju tablu. Onaj koji ju je nekada davno odneo, vratio je tamo odakle je uzeo.

Mogao je taj suvenir da završi u đubretu kao i druge nepotrebne stvari, ali je sigurno prevagnula potreba da se na simboličan način nešto kaže. Na primer:

Šanji bácsi – izvinite !

Lansky