Kada je umro naučnik Džon Dalton, na njegovoj sahrani bilo je 40 000 ljudi! Na onaj svet ispratili su istaknutog fizičara, hemičara i meteorologa, pionira u razvoju moderne atomske teorije.
Svakog dana iz medija saznajemo koliki je vazdušni (barometarski) pritisak. Zna se da zavisi od vremenskih uslova i lokacije merenja, ali manje je poznato da je vazdušni pritisak zbir parcijalnih pritisaka gasova koji čine vazduh i koji zavisi od udela tih gasova u smesi vazduha. To saznanje dugujemo pomenutom Džonu Daltonu (1766 – 1844), koga znamo iz još jedne, poznatije priče.
Barometar, Fotooptika Deutsch Izidor, Subotica
Njegove oči imale su jednu genetsku anomaliju koju danas zovemo Daltonizam, upravo po ovom čoveku. Postavši svestan toga, napisao je naučni rad u kome je dao svoje tumačenje ove pojave (doduše pogrešno). Svoje oči zaveštao je nauci. Vek i po stojale su u tegli dok nije došao dan kada će se njima poslužiti moderna nauka da DNK analizom pronađe mutaciju gena.
Bide
Ako bi pogađali od kada se u kupatilo postavlja i bide, većina nas bi taj patent pozicionirala u neke sedamdesete godine i moderne stanove koji su tada opremani po savremenim standardima. Sigurno da je neki inovator još mnogo ranije konstruisao nešto slično, međutim, u Subotici pre 70-ih još puno dvorišta krase poljski klozeti, tako da u sećanjima na to vreme dominira taj prizor. Ipak, ne treba se oslanjati samo na svoje uspomene. U jednom katalogu subotičkog preduzeća “Goldner”, koje se bavi izradom rashladnih ormara, vidimo i ponudu opreme za kupatila. Česme, tuševi, kade….kakvi i danas mogu da se nađu u prodaji, a pored toga u ponudi je i bide.
Reč je o katalogu iz 1930. godine, kada još nije bilo gradskog vodovoda ali su bogatije kuće imale svoje sisteme koji su im obezbeđivali vodu pod pritiskom. Sve to govori da su neki Subotičani još tada uživali u blagodetima žuboreće vode dok su im se komšije brisale čutkama.
Kašičice
U trci za najpopularniji suvenir pobedili su magneti za frižider. Ove sitnice koje na kreativan način predstavljaju grad u kom su nastale, imaju taj kolekcionarski potencijal, a uz to i izložbeno mesto koje ima svaki dom – to su vrata i stranice frižidera.
Gotovo je sasvim palo u zaborav da su ovu ulogu nekad imale kašike! Nisu to bile makarkakve kašike već suvenir-kašike koje su, kao danas magneti, nosile obeležje mesta iz kojeg dolaze. Ovaj trend, koji je nastao u Sjedinjenim Državama krajem 19. veka, ubrzo je došao i u naš kraj.
Suvenir kašičica Olimpijski savez Jugoslavije, „Aurometal“ Subotica
Pošto su na turistička putovanja mogli da putuju uglavnom imućniji, iz tog vremena su ostale dragocene i ozbiljno sređene zbirke kašikica. Aleks Lifka je prikupio lepu kolekciju, a i Gradski muzej čuva u svojoj riznici brojne primerke iz sveta. Nije ova strast potpuno nestala, niti su prestale da se proizvode, jedino su se povukle pod navalom raznih drangulija i pred neprikosnovenim magnetima.
Kolonjska voda
U vreme kada je kolonjska voda ušla u naše živote, mogla je da dobije i ime Kelnska voda. Moguće da je Eau de Cologne zvučalo otmenije nego Kölnisch Wasser. Nemačke reči smo uzimali za mašine i alat a kada je u pitanju moda, tu se pitaju Francuzi.
Kolonjska voda i sapun, „Slavica“ Subotica
Mirisna vodica jeste da spada u svet sapuna i šampona, ali su jednog dana modni kreatori poželeli da uz krpice svojim imenom nazovu i neki miris. Kažu da njihova proizvodnja nije skupa već im cenu diže upravo ime marke. Ipak, to nije ni blizu one cene koju je tražio prvi proizvođač kolonjske vode, početkom 18. veka. Kažu da je bočica koštala pola godišnje plate jednog službenika. Bilo je to u Kelnu (francuski Cologne), gde je jedan italijanski proizvođač mirisa patentirao ovu čudesnu vodu i u čast tog grada nazvao je Eau de Cologne.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Dokumentarne emisije o nekadašnjem životu plemstva u francuskim dvorcima spominju slabu ličnu higijenu i loše rešeno pitanje toaleta u njima.
Da bi zavarali, prikrili neprijatne mirise koji su tamo bili prisutni, obilato su se koristile razne mirišljave vodice.
Verovatno je Francuska upravo iz ovih razloga postala jedna od vodećih država u proizvodnji mirišljavih vodica i raznih parfema.
Colonia Claudia Ara Agrippinensium je anticki naziv sadasnjeg grada Kelna, nastalog oko Rimskog utvrdjenja na Rajni po imenu Oppidum Ubiorum. Grad je poznat po celom svetu po Kolonjskoj vodi nastaloj po recepturi Italijanskog parfimera po imenu Mario Farina koji je u 18 veku tamo ziveo. Njegov originalni recept iz raznih biljnih esencija nastao 1742 godine se i danas proizvodi po njegovoj originalnoj recepturi i time je jedan od nastarijih kozmetickih produkata koji se jos uvek proizvode.
Na Francuskom dvoru i uopste u aristokratskim stalezima sirom Evrope u vreme prosvecenog apsolutizma, vladalo je misljenje da se kupanjem u toploj vodi prosiruju pore na kozi i time otvara ulaz raznim bolestima u ljudsko telo – sto je delimicno tacno. Logican zakljucak – ako zelis biti zdrav – nemoj da se kupas ( u toploj vodi) Sirotinja se prala kao i uvek u potoku ili na bunaru hladnom vodom. Mi danas mislimo da aristokratski krugovi nisu vodili racuna o licnoj higijeni. To naravno nije tacno. Svoje higijenske potrebe su obavljali tako sto bi svakodnevno celo telo istrljali pomocu sundjera ili frotirnih peskira natopljenih alkoholom (spiritus) kome su dodavani razni mirisi odnosno esencije. Mi danas imamo cesto savremenike koji na svoj vec prilicno antikvirani znoj i prljavstinu nanose dezodorans i misle da su time neutrasili smradez koji sire oko sebe. Puni autobusi i zatvorene prostorije, narocito u letnjem periodu svedoce o tome.
Prvi zaceci turizma poticu iz doba kada se odlazilo u druge gradove na verska hodocasca i kao dokaz da se je tamo stvarno bilo, donosili bi se odgovarajuci suveniri koju su obavezno imali neki religiozni karakter. Kasnije se medju dobrostojecim aristokratskim i gradjanskim slojevima putovanja sire i na zdravstveni (banjski) turizam. Mi danas moramo uzeti u obzir da u to vreme niko nije mogao cak ni sam sebi da prizna da putuje samo da mu „dupe vidi puta“ nego je uvek morao pronaci neki ubedljiv razlog. Religijja i i zdravlje su bili idealni za takvo nesto. Otici nekuda samo da se nesto vidi i bez narocitog posla i potrebe, smatralo za obicnu skitnju i vagabundiranje. Odatle nam i dolazi izraz „probisvet“ Price o svemu sto se je na putu i u drugim krajevima videlo potkrepile su se suvenirima i suvenirskim poklonima kao dokaz ne samo boravka nego i da se je i u dalekom svetu mislilo na svoje mile i drage kod kuce. Predanje kaze da su putnici rado odnosili (krali) iz hotela obicno srebrne kasike za desert kao uspomenu. Neko se je dosetio da proizvodi lepo dekorisane male kasike sa grbom grada u kome se boravilo, kakvim kratkim natpisom ili slicnim. To je imalo i ma jos uvek veliku rezonancu i postoji vrlo razgranato kolekcionarstvo iskljucivo suvenirskih kasicica. (Moj pokojni otac naprimer)
U gradjanskim i boljestojecim Subotickim familijama su imali tekucu vodu vec pocetkom 20 veka, pomocu vlastitog hidrofora i time kuhinje i kupatila sa tekucom vodom. Voda u kazanima koja je koristena za kupanje se je morala zagrevati cvrstim gorivom i to je trajalo prilicno dugo dok se ta kolicina vode ugreje na odgovarajucu temperaturu i kupanje je bilo u najboljem slucaju jednom nedeljno – po pravilu Subotom. Bide je bio poznat od ranije, ali ko nema tekucu vodu tesko da mu treba bide. Ovaj na slici iz kataloga je manje-vise isti kao i savremeni, sa tom razlikom sto je pored njega ugradjena i aparatura za klistiranje jer su tadasnji stanovnici zbog nacina ishrane imali ceste probleme sa varenjem, imali neretko tvrdu stolicu i patili od zatvora. Obican Suboticki narod je problem kupatila resavao pomocu lavora za svakodnevnu higijenu. Kupanje (onako porodicno) bi se obavljalo u pocinkovanim kadama za sedenje kakve se jos mogu videti u starim Western – filmovima. Kade za sedenje su bile iz ekonomskih razloga uobicajene jer su zahtevale manje tople vode nego one izduzene. Zagrevanje vode se vrsilo na stednjacima i to je zahtevalo prilicnu kolicinu (skupog) ogreva. Iz prakticnih razloga kupanje kako u kadi tako i pranje i umivanje u lavoru su obavljani u kuhinju. Uzgred stalke za postavljanje drzanje lavora proizvodila je Suboticka „Metalija“ i prodavali su se sirom nekadasnje nam domovine.
Predivno, podsecanje na prošla vremena. Za mlade, ako ovo čitaju štivo za nauk a bogami i edukativno. Minimalno podsecanje kako su se neke stvari proizvodile a naša Subotica je tih vremena bila respektabilan industrijski grad.
@Kertvaros,bog Vas poziveo.Svako dobro.
@ loshMi
Hvala najlepse, isto zelim i vama. Drago mi je kada se nekome dopadne moje pisanje na istorijske teme. Ovaj put sam zaboravio da pomenem da je Claudia Agripina koja je osnovala grad Keln (Köln) bila rodjena majka Rimskog cara Nerona. Ovim to ispravljam.
Pisete o WC u iz 1930
Mozete sici u toalet kod gradske kuce o gradskom budžetu za 50 din- aktuelnosti