Prijavili Ljubu iz Tavankuta da krade struju

Ljubo je oduvek bio čovek veseljak, šalio se na tuđ ali i na svoj račun. Neki su ljudi sa oduševljenjem očekivali susret sa Ljubom jer su tako imali priliku da se slatko nasmeju njegovim dogodovštinama.

Nekima ipak nije prijalo Ljubino lakrdijanje, te su čekali pogodan trenutak da mu napakoste.

Njegovo prostrano dvorište prepuno raznoraznih domaćih životinja ličilo je na zoo-vrt. Krave, konji, koze,  raznorazna pernata živina… sve je to šetalo po dvorištu pa se ponekada znalo desiti da neka životinja uđe i u sam salaš.

Živeo je Ljubo svoj boemski život i tog dana dok je sedeo u kafani i kad je dotrčao  komšijin sinčić i rekao sav zadihan:  „Ljubo! Ajde odmah kući, došli su ti isključiti struju! „

salas

Prvo je Ljubo pomislio da je u pitanju šala, jer struju je plaćao uvek na vreme. Ipak ustao je i svojim malim motorom iz ko zna koje godine , pohitao na salaš.

I zaista, na kapiji je bio parkiran auto EPS-a, u dvorištu su ga čekala dva radnika tog preduzeća.

„Dobar dan domaćine! Došli smo jer imamo nalog da pregledamo Vaše brojilo . Nešto ne valja“.

„Dobro ljudi izvolite gledajte“ i dok je to izgovarao krajem oka je primetio da ga iza plota posmatra komšija koji nije nikada bio spreman prihvatiti šalu, ali je znao itekako da se šegači na tuđ račun do te mere da je sve prelazilo granice.

Ljubo se zamislio i shvatio da ga je taj komšija očigledno prijavio da krade struju,što on  nikada nije činio  niti mu je to bilo na pameti. No komšiji je na pameti bilo da napakosti Ljubi, jer drugačije nije znao, nego na ovakav podmukao i drzak način.

 

„Jaoooooooo!!! Ma jaoooooo“ – začulo se u dvorištu –  kad ono Ljubini  nenadani gosti trče mu po avliji  a za njima roj osa čije saće su pomerili kada su otvarali vrata od uklopnog sata. Dok su oni bežali od osa, poteri se pridružio i Klajd , Ljubin lovački pas koji nije znao šta se dešava.

 

Sve u svemu, kada se sve smirilo i kada su ljudi stali upita ih Ljubo šta je bilo.

„Ma ništa !“ viknu jedan od strujara sav od paučine i uboden na par mesta.

Naime, kasnije je Ljubo preko poznanika saznao da ga je komšija prijavio da krade struju, ali….strujari kada su došli i kada su na jedvite jade otvorili vrata uklopnog sata sve je bilo u paučini dok je negde u nekoj pukotini pored sata bio osinjak. Pošto su se ose ovde odomaćile, jer Ljubo ta vrata nije otvarao barem godinu dana, normalno je bilo da reaguju ukoliko ih neko uznemiri.

Ljubo je dobio uverenje da je brojilo ispravno, za osinjak nije mogao da odgovara jer nije bio u kućištu brojila nego pored u pukotini stare nabijanice pokrivene biber crepom. Dok mu komšija više nije u dvorište ušao, niti ijednu reč progovorio niti sa Ljubom niti sa njegovim ukućanima.



KOMENTARI

  1. Snas Geza kaže:

    Jel ovo istina?

  2. Gornjak kaže:

    Da.

OSTAVITE KOMENTAR