U periodu oporavka stanogradnje u Subotici koji je značajno pokrenut 2005. godine, najatraktivnije lokacije bile su u okolini Radijalca. Nicale su prve zgrade u Arsenija Čarnojevića, Kumanovskoj, Ivana Zdovca, Bore Stankovića, Miloša Obilića, Sterijinoj itd.
Glavni razlog je bio taj što je Radijalac bio na dobrom glasu za razliku od geta, Prozivke, koja je sa sobom nosila breme svega lošeg iz perioda socijalizma (mada je i sam Radijalac izgrađen u tom periodu).
Međutim kako je vreme odmicalo, sve atraktivnije je bilo graditi na i oko Prozivke i na potezu između Prozivke i centra grada, poznatijem kao MZ Centar 3. Svaki investitor je našao neko svoje mesto, pa su postojali oni koji su gradili sa "ove" i sa "one" strane. Inkomerc i Merit-sistem su isključivo gradili oko Radijalca, Cenzar, DG i Razvoj Janic na suprotnoj strani. Bilo je i "preletača" poput Profita koji je gradio prvo u Nikole Kujundžića a potom u Matije Gupca ili Džardin koji je iz Arsenija Čarnojevića prešao na Teslino naselje a potom i u Mirka Bogovića (kod škole Žarko Zrenjanin).
Označene lokacije gde su izgrađene ili se grade zgrade, poslovni ili obrazovni objekti na potezu između Maksima Gorkog i Bajnatske.
Iduću, 2015. godinu dočekaćemo bez ijednog gradilišta u okolini Radijalca i praktično svim gradilištima na potezu centar-Prozivka.
Već je pisano da je Inkomerc svoju novu lokaciju u Marka Oreškovića pripremio za početak gradnje a to upravo čini i "Cenzar" u Ivana Broza.
U Braće Radić
Zgrada na Senćanskom putu je dobila fasadu.
U Plitvičkoj se rade završni radovi na uređenju okoline
U Banijskoj se nastavlja sa izgradnjom
Završen je posao oko ispune i pregrađivanja na zgradi u Celovačkoj. Razvoj Janić trenutno malteriše i ugrađuje stolariju.
Na uglu Matije Gupca i Kumičićeve "SuProspect" zida treći sprat. Paralelno sa zidanjem se polažu i instalacije a uskoro se očekuje i ugradnja stolarije u prizemlju i prvom spratu. Cilj je da se zgrada završi do septembra iduće godine.
Par slika sa objekta
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Broj stanovnika nam opada.
KOME trebaju ovi stambeni objekti?
@STeve Kako ukratko da vam odgovorim na ovo pitanje?
Svima onima koji bi želeli da imaju kanalizaciju (pošto je pola grada nema).
Svima onima koji bi želeli da imaju koliko toliko asfaltirani put (posto ga dobar deo grada nema).
Svima onima koji su svesni da je rečenica "biće uskoro i kod nas" ustvari laž (jer će biti kad mu život prođe).
Svima onima koji nemaju para da kupe kuću u Novom gradu ili Kertvarošu.
Svima onima kojima je daleko Aleksandrovo, Mali i Veliki Radanovac (urbanizovana i sređena naselja sa pristupačnijim cenama).
Svima onima kojima je bitno da im dete može peške u osnovnu školu (apropo Čordaškog puta i nekakvih naselja koja zalaze u šume i vinograde) ili srednju školu (apropo svih naselja sa periferije).
Svima onima kojima je bitno ko mu je komšija (apropo Mali Bajmok i Novo selo).
Svima onima kojima je bitno da dete u kolicima gura po nekom šetalištu, širokoj stazi, parku a ne po pesku ili blatu. (Dudova šuma, Radijalac, Centar, Braće Radić, Prozivka)
Svima onima koji bi peške do apoteke koja radi 24h.
I jos milion drugih razloga.
Da se više pažnje vodi o urbanizmu samih naselja, o broju parking mesta, širini ulica i kvalitetu gradnje, trend kupovine stana sa pogledom na gradsku kuću bi bio znatno izraženiji. Investitorima pričam da budu svesni prednosti lokacije na kojima grade, ali da moraju značajno više pažnje da posvete komforu i uređenosti.
Samo da ne bude od ove 'velike' građevinske aktivnosti Brooklynski sindrom…
Kada ce se Maglai posvetiti planu generalne regulacije? Drao se drao, a li je brzo zacutio.
pa to sve nasi gradjani imaju na prozivki. plus bolnicu i groblje na walking distance, bazen, korzo, park i gabric cupriju.
sta sad, prozivka nije dovoljno dobra?
Vi u stvari kažete da je za sve ove ljude rešenje da se presele u stan? 🙂
Razmislite malo.
Djuka, nisam rekao da Prozivka nije dobra.
Uvek sam za to da se grad, ukoliko to tržište zahteva širi u visinu do određene granice (2,4,6 spratova, ne više) umesto u širinu što je tendencija Subotice već decenijama. Tendencije su da se broj stanovnika po domaćinstvu smanjuje. Nekada je to bilo više porodica unutar jednog domaćinstva, danas je to u proseku između 2 i 3 osobe. Ali se takodje i broj automobila po domacinstvu povecava. Sve to znači da možete povećati broj domaćinstava po hektaru unutar gradskog reona, ali se to mora odraditi krajnje oprezno jer i prenaseljenost stvara probleme.
Ako to uradite sa merom, planski, dobijate kompaktan grad koji je mnogo lakše graditi i održavati, nego kada imate veliku razuđenost. Pored toga stedi se poljoprivredno zemljiste, sume i livade.
E sada, da na pomenutoj mapi ima promasaja – ima. Da ima problema pri gradnji – ima. Da ima problema pri urbanizaciji – ima. Ali je najveci problem sto se svi tim pitanjima niko ne bavi.
Pitali ste "KOME trebaju ovi stambeni objekti?". Dobili ste odgovor. Tako rezonuju ljudi koji kupuju te stanove.
Da je ekonomska situacija bolja grad bi imao tržište za nivo izgradnje od pre 6-7 godina još najmanje jednu deceniju (a to je bilo skoro 500 završenih stanova godišnje). Ovako se ta brojka par godina unazad kreće oko 200, što je za grad ove veličine i premalo. Popis stanova i domaćinstava iz 2011. je pokazao ne samo da se smanjuje prosečna veličina domaćinstva nego i da višeporodično stanovanje rapidno uzima primat u odnosu na jednoporodično, koje je u opadanju čak i više nego sam broj stanovnika. Narodski rečeno, grade se stanovi da bude još više praznih kuća – ali narod tako hoće.
Kada ce se Maglai posvetiti planu generalne regulacije? Drao se drao, a li je brzo zacutio.
Pa ne moze da se posveti zato sto su njegovi zakljucci koje je skupstina usvojila nezakoniti i nesprovodivi i sto u PGR-u nema nista. Regulisu se Ker, Bajnat, Novo selo i zapadni deo MZ Dudova suma. Nista u centru. I nista se ne rusi (posle intervencije smenjene komisije). Ali to je ta huskacka atmosfera koju je stvorio zajedno sa cenjenom doc.dr. Viktorijom Aladzic i u Medicima, batinicima i sl. na opstoem talasu naprednjacke histerije i "prekomponovanja"
Ja imam odredjen broj poznanika koji su u zadnjih 5-6 godina kupili stanove. Ni jedan od navedenih razloga u tim slučajevima ne važi za osnovni, ni blizu. Kupili su te stančiće na kredit od 30-ak godina silom prilika – jer nisu mogli da priušte ništa drugo a nisu više imali gde da stanuju. Neki su dobili stanove u zamenu za parcelu na kojoj je zgrada izgrađena.
Osim ovoga, zaista ne znam ko to kupuje a da ne mora.
@ STeve
pa vasi prijatleji su idealan primer. 🙂 Za stančić od naprimer 30 kvadrata u novogradnji treba da se izdvoji od 16000 do 24000 evra. Za iste pare se može pazariti bezbroj nekretnina u gradu:
Makova sedmica
Gat
Mali Bajmok
Mali Radanovac
Vinogradi
Novo selo
Zorka
Ima ih i jeftinijih. Ima ih na desetine. Pitajte sve te prijatelje zasto nisu uzeli neku od ovih kuca? Zasto ziveti u stanu (od naprimer 30kvm) a ne u kuci od 80kvm na placu od 1200kvm na Makovoj sedmici ili u Vinogradima, Novom selu, Zorci, Malom Bajmoku? Mogli su primerice naci mnogo jeftinije kuce u Bajmoku ili Cantaviru i jos bi im ostalo para.
Kada vam budu davali razloge čućete odgovore: Pa daleko je, od zemlje je, nema kanalizaciju, nema asfalta, ima vodu u podrumu, tamo je blizu buvljak, ova nema trofaznu struju, ona nije izolovana, to je na selu, tamo nema škole… Kao što napisah u prvom postu milion i jedan razlog.
Možete li mi pojasniti, šta je to "ništa drugo" u kontekstu vaše rečenice? U Subotici i selima oko Subotice možete da kupite kuću od 6000 do 160 000 evra. Ne treba vam kredit od 30 godina – silom prilika. Ali vam treba ukoliko zelite da ispunite sve navedeno u mom prvom postu.
@djomla
Koliko te gradjavinska mafija placa da propagiras i reklamiras njihovu gradnju ?