Prisajedinjenje Vojvodine Srbiji

Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajtić otvorio je juče izložbu „Prisajedinjenje Vojvodine Srbiji".

Na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji na današnji dan 1918. godine, doneta je odluka da se Vojvodina priključuje Kraljevini Srbiji "koja svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom pravcu ne samo nama, nego i svim slovenskim, pa i neslovenskim narodima koji s nama žive".

Otvarajući izložbu, predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić je rekao:

– Tada, dva veka od Velike seobe i pre skoro veka, pripojili smo se Srbiji. I tada i danas hteli smo da u njoj budemo vodilja zajedništva, razumevanja, tolerancije i boljeg života. Kao što reče Vasa Stajić: da prezremo sve preživele nacionalističke fraze, da nađemo način da zadovoljimo raznorodno stanovništvo Vojvodine, da narodu ostavimo mogućnost poistovećivanja sa Evropom i da u tome prednjačimo. Jer, Vojvodina nisu samo teritorija i ljudi. Vojvodina – to je princip. Jednostavan, logičan i jasan. Kod nas su dva i dva uvek četiri. Nas interesuju dela i rezultati – po tome merimo ljude i svet. Ako nismo posejali, nećemo ni požnjeti. Nemamo druge računice i ne poznajemo bolje aršine i danas je uloga Vojvodine u Srbiji ista kao i pre 92 godine. Naša je obaveza da razvijamo evropski duh unutar srpskog naroda, da promovišemo ono što je duh tolerancije na teritoriji naše Pokrajine, a istovremeno da u ekonomskom smislu budemo onaj deo Srbije koji će učiniti sve da se Srbija što brže i intenzivnije razvija i zbog toga i obeležavamo tu vizionarsku ideju koju se pre 92 godine imali učesnici Velike narodne skupštine.

Pripreme za uključivanje Vojvodine (tada Banata, Bačke i Baranje) u sastav nove južnoslovenske države, obavljene su u okviru Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu 17. novembra 1918. godine. U ovim pripremama učestvovali su brojni narodni odbori i narodna veća slovenskih naroda (Srba, Bunjevaca, Šokaca, Hrvata), koji su nastali tokom oktobra i novembra 1918. godine na celoj teritoriji Vojvodine.

Pobeda ove ideje ostvarena je na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji održanoj 25. novembra 1918. godine.

U radu skupštine učestvovalo je 757 poslanika. Među njima bilo je 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusina, tri Šokca, dva Hrvata, šest Nemaca i jedan Mađar. Odlukama te skupštine, Vojvodina je prisajedinjena Kraljevini Srbiji i formirani su novi organi uprave – Veliki narodni savet i Narodna uprava. Bunjevci 25.novembar slave kao jedan od četiri svoja nacionalna praznika!