Problem pasa lutalica su ljudi

Neodgovornost vlasnika čiji psi i mačke zbog neodgovarajućeg držanja završavaju na ulici dvostruko košta grad: stalna su ulaganja u prihvatilište, i velike odštete Subotičanima koje je ugrizao pas na ulici.

Gradsko veće Subotice je pre dve sedmice donelo odluku da za 500.000 dinara dokupi prostor pored postojećeg azila za pse u Ganjo  Šoru, predgrađu Subotice i tako ispuni uslove potrebne za prihvatilište. Na taj način proširila bi se parcela na kojoj je azil smešten i grad bi ispunio uslove zakonom propisane za ovakvu vrstu objekta.

Za smeštaj pasa koji lutaju ulicama Subotice ovo prihvatilište ni iz daleka nije dovoljno. Tako je prošle sedmice Gradsko veće usvojilo i Program za rešavanje problema napuštenih pasa i mačaka kojim se predviđa smanjenje njihovog broja. Procenjuje se da na ulicama Subotice ima 5.000–10.000 pasa. Međutim, nisu svi među njima lutalice i bez vlasnika a novi program ima upravo za cilj da poveća odgovornost vlasnika čiji psi zbog neodgovarajućeg držanja završavaju na ulici. To dvostruko košta grad, i kroz stalna ulaganja u prihvatilište, a i kroz plaćanje za ujede pasa. Iz gradskog budžeta ove godine isplaćeno je gotovo četiri miliona dinara na ime odštete Subotičanima koje je ugrizao pas na ulici, a isto toliko platila je i „Čistoća i zelenilo“. U razgovoru za „Politiku“ gradonačelnik Jene Maglai dodaje da u ovom iznosu ima i zaostalih plaćanja iz ranijih godina, ali nije zanemarljivo ni to da svakog meseca bar osmoro građana ujede pas.

Subotica ima i neuspešno izgrađen azil u naselju kod Prečistača, i u njega je uloženo između 12 i 16 miliona dinara, ali on nikada nije proradio.

 – Tražimo način da se taj prostor preuredi za objekat za privremeni smeštaj uginulih domaćih životinja do dolaska vozila preduzeća ovlašćenog za uklanjanje životinjskih ostataka – objašnjava Maglai.

Ipak, pravo rešenje za pse lutalice u gradu nisu prihvatilišta već edukacija stanovništva. Za vlasnike koji neodgovorno puste svoje bivše ljubimce na ulicu kazna je 5.000–10.000 dinara, ali očigledno to nije dovoljna opomena. Tako i u gradskim službama primećuju uvek iste vlasnike čiji psi „slučajno“ završe na ulici, a udruženje ljubitelja životinja „Anima“ takođe je preko društvenih mreža „upozoravalo“ vlasnike čiji psi zbog neodgovornog držanja lutaju ulicama. Grad je tokom godine uspeo da udomi oko 200 pasa, a udruženje „Anima“ uspelo je dabivše lutalice postanu nečiji ljubimci.

–Na oko 70 lokacija imamo aktiviste koji brinu o psima do njihovog udomljavanja, većina ih to čini iz ljubavi prema životinjama, a nekima dajemo i novčanu nadoknadu. Troškove veterinara, sterilizacije i lečenja mi snosimo zahvaljujući donacijama iz inostranstva – objašnjava nam Željko Elesin, predsednik udruženja „Anima“. – Zadovoljni smo što su poboljšani uslovi držanja životinja u prihvatilištu, štose sa njima postupa humano i što vidimo napore grada da se ovaj problem reši, ali on zahteva i vreme, i strpljenje i stalnu edukaciju stanovništva. Smatramo da je neophodno da se sprovede akcija da se svi psi čipuju, jer je neodgovorno vlasništvo najveći problem a čipovanjem psa može se utvrditi njegov vlasnik – kaže Elesin.

POLITIKA