Đorđe Balašević u jednoj svojoj pesmi kaže:
Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati
Ne da na bagrenje jer je jednu među njima ljubio i dok je šume biće i uspomene.
Nas vetrovi neće oduvati. Postavili smo duboke temelje i pustili korenje za vek vekova. Možda će narod nestati, ali ono što je izgradio neće nikad. Jedino nas peščani vetrovi mogu zatrpati kao u Egiptu gde istorija spava pod peskom. Ljudi su nekad bili pametni – sadili su šume da ih čuvaju od vetra, od eolske erozije. Da nije Marije Terezije i njenih šuma, možda bi Palić bio velika dina, a ne jezero. Danas šume retko ko sadi. Možda je to komplikovan posao, ipak je lakše dati parcele da se iz njih vadi pesak. Međutim, zašto nema vetrozaštitnih pojaseva duž puteva?
Srbija po pošumljenosti, koja je oko 27%, spada u manje pošumljene države Evrope – pošumljenost severne pokrajine Vojvodine je samo nešto više od 6% površine. Sever Bačke je manje od 2% pošumljen.
Ono po čemu se vojvođanska ravnica izdvaja u odnosu na sve druge ravnice Evrope jeste nepostojanje vetrozaštitnih pojaseva. Vetrozaštitni pojasevi su od velikog uticaja na gotovo sve oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, zaštite zemljišta od erozija, stvaranje povoljnijih mikroklimatskih osobina, ali i zaštite životne sredine i zaštite biodiverziteta.
Prirodni i antropogeni uslovi na teritoriji Vojvodine pogoduju pojavi i razvoju eolske erozije. Kontinentalna klima Panonske nizije sa čestim i jakim vetrovima brzine na mah i do 40 m/s; godišnje sume padavine ponekad i ispod 400 mm; velike temperaturne amplitude; izrazito ravničarski reljef; način korišćenja zemljišta sa preko 70% površina pod erodibilnim oranicama; nedovoljna i loše raspoređena opšta pošumljenost itd, samo su neki od faktora koji jasno ukazuju da je potencijalna i realna ugroženost zemljišta Vojvodine eolskom erozijom zaista velika, a da uz eventualnu realizaciju prognoziranih klimatskih promena može još više doći do izražaja.
Erozivni procesi u Vojvodini iskazuju se odnošenjem najfinijih i najplodnijih čestica sa površine zemljišta, što uzrokuje osiromašivanje pedološkog pokrivača, a time i značajno smanjivanje prinosa. Upravo u tim najfinijim površinskim slojevima, koji su najpodložniji eolskoj eroziji nalazi se najviše humusa i značajne količine azota, fosfora i kalijuma, kao i mikroelemenata. Osim što se presecanjem velikih poljoprivrednih površina vetrozaštitnim pojasevima smanjuje dejstvo vetra, odnosno smanjuje se erozija vetrom na poljoprivrednom zemljištu, ovom merom se značajno smanjuje i zasipanje odnetim zemljišnim materijalom mesta akumulacije nanosa, a to su po pravilu kanali kanalske mreže.
Na ovaj način kanalska mreža duže može, bez značajnijih radova i intervencija, ostati funkcionalna i neće biti potrebe za dodatnim zauzimanjem površina za deponovanje izmuljenog materijala iz kanala.
Smanjivanjem jačine vetra na oranicama utiče se i na promenu mikroklime, jer je činjenica da se smanjenjem vetra smanjuje i isparavanje iz zemljišta, dok se relativna vlažnost vazduha povećava za skoro 15%. Na taj način smanjuju se i potrebne količine vode za navodnjavanje, čime se smanjuju i troškovi navodnjavanja i ostvaruje niža cena poljoprivredne proizvodnje. Osim toga, vetrozaštitni pojasevi štite useve od jakih udara vetra i poleganja, ili čak loma stabljika.
U saobraćajnom smislu, vetrozaštitni pojasevi utiču i na povećanje bezbednosti saobraćaja smanjujući bočne udare vetra, a u zimskim uslovima, onemogućavaju formiranje smetova na punim pravcima, a koliko to može izazvati problema, pa čak i dovesti ljude u životno opasne situacije, svedoci smo događaja od pre nekoliko zima.
Koliko vetrozaštitni pojas utiče na eolsku eroziju, može se videti na sledećem dijagramu:
Slika 2. Godišnji intenziteti eolske erozije (En) na obradivom zemljištu, Tavankut, Subotičko-Horgoška peščara; „A“ – Eroziono polje bez zaštite od vetra; „B“ – Eroziono polje u zaštićenom šumskom pojasu
Šta smo mi radili sa našim vetrozaštitnim pojasevima i šumama?
Sad veće daleke 2008. godine, Blic je izvestio o seči preko 1000 stabala crnog bora u zaštićenom regionalnom parku Subotičke šume pored jezera Tresetište.
Slika 3. Posečeni crni borovi
Pre 3.5 godine, nepoznati počinioci posekli su drvored na obilaznom putu za Palić. Pretpostavljalo se da je uništeno oko dve stotine metara vetrozaštitnog pojasa, na javnoj površini i u zaštićenom predelu, zbog čega je policija podnela krivičnu prijavu protiv NN lica. Nedelju dana posle toga, izgoreo je auto članu Gradskog veća za poljoprivredu koji je ukazao na seču vetrozaštitnog pojasa.
Slika 4. Posečen vetrozaštitni pojas na Paliću
Neko će reći da nije sve crno, da smo i sadili.
U periodu od 2008. do 2012. godine, uloženo je skoro milion evra u izgradnju i održavanje vetrozaštitnih pojaseva i pošumljavanje u okolini Subotice. Epilog su bile krivične prijave koje nikad nisu dobile sudsko razrešenje. Iako je utrošeno blizu milion evra za ovu namenu, prema izveštajima Radne grupe formirane 2014. godine, ali i pokrajinske Šumarske i lovne inspekcije, nijedan vetrozaštitni pojas nije zadovoljio svoju funkciju. Primetan je bio veliki broj suvih sadnica, a evidentan je bio i izostanak bilo kakve brige i nege zasada.
Na području gde je predviđeno podizanje Đurđinske šume nazirala se tek pokoja sadnica na poljoprivrednom zemljištu, a deo parcele obrađivao je i privatnik, iako je tada prebačen novac JKP „Čistoća i zelenilo“ za podizanje zasada.
Sledeće informacije o vetrozaštitnim pojasevima smo dobili 2016. godine kada je za projekat rekonstrukcije vetrozaštitnih pojaseva je opredeljeno ukupno 3,6 miliona dinara. Kvalitetnim sadnim materijalom, jasena i breze, rekonstruisani su vetrozaštitni pojasevi u dužini od po 1,5 km i 2 km na Mikićevu, u blizini Starog Žednika, kao i na potezu Žednik- Čantavir.
Poslednje informacije o bilo kakvoj planskoj sadnji su stigle u februaru 2020. godine kada je JP „Vojvodinašume“ na Makovoj sedmici zasadilo 4000 sadnica crnog bora i time pokrilo 3 hektara. Tada su naveli da su, pored tih 3 hektara nove šume, revitavizovali 15 hektara šume na teritoriji grada Subotice.
Slika 5. Posađeni crni borovi
Međutim, sadnje vetrozaštinih pojaseva duž njiva i puteva nema ni za lek.
Kao što je rečeno na početku teksta, vetrozaštitni pojasevi štite zemljište od eolske erozije i degradacije zemljišta. Degradacija zemljišta je veliki problem o kojem se uopšte ne priča. Konvecionalna poljoprivredna proizvodnja, tretirajući tlo isključivo kao „supstrat“ koji snabdeva biljku hranivom, zanemarila je stvarnu ulogu i značaj tla. Rezultat je smanjena plodnost tla tj. gubitak humusa i humusnog sloja, gubitak strukture tla, zagađivanje tla pesticidima, teškim metalima i drugim nepoželjnim elementima. Naročito ozbiljan problem je zagađenje tla teškim metalima. Najveću opasnost predstavlja prisustvo kadmijuma i bakra u tlu, pošto su ovi dokazani izazivači raka i uzroci genetičkih promena kod biljaka, ljudi i životinja. Teški metali u tlo ne dolaze samo usled primene mineralnih đubriva i pesticida, već i pod uticajem industrije i saobraćaja. Ipak poljoprivreda pri ovom unosu često prednjači.
Tako jedna tona fosfatnih đubriva, sadrži od 1-200 g kadmijuma. Međutim čak ni u zemljama EU-a nema zakona kojim bi se ograničile dozvoljene količine kadmijuma u mineralnim đubrivima (Češka je jedna od retkih zemalja koja je propisala da 1kg fosfatnih đubriva ne sme da sadrži više od 50 mg kadmijuma).
U jednoj obavljenoj studiji o eroziji u SAD-u za prošlih 40 godina, SAD je erozijom izgubila preko 20 cm humusnog sloja, a to je jednako gubitku od oko 5 mm godišnje. Kako je za nastanak 1 mm novog humusnog sloja potrebno nekoliko hiljada godina, onda je svaki komentar suvišan.
Dakle, kombinacijom eolske erozije, erozije vodom i erozije usled obrade zemljišta primenom mineralnih đubriva, dobija se jalova zemlja od plodne zemlje. Ako kao društvo ne možemo da utičemo na način obrade zemljišta i na eroziju vodom, trebalo bi makar da pokušamo da utičemo na eolsku eroziju. Ne moraju ratari da zaoru svaki atarski put do te mere da ostane 3 metra širine puta. Vidi se u katastru kolika je stvarna širina atarski puteva. Nije skupo zasaditi koje drvo. Skupo će biti ukoliko zemlja postane jalova.
Dr Nikola Ilanković
