Probudićemo se zakopani u pesku

Đorđe Balašević u jednoj svojoj pesmi kaže:

Ne lomite mi bagrenje
Bez njih će me vetrovi oduvati

Ne da na bagrenje jer je jednu među njima ljubio i dok je šume biće i uspomene.

Nas vetrovi neće oduvati. Postavili smo duboke temelje i pustili korenje za vek vekova. Možda će narod nestati, ali ono što je izgradio neće nikad. Jedino nas peščani vetrovi mogu zatrpati kao u Egiptu gde istorija spava pod peskom. Ljudi su nekad bili pametni – sadili su šume da ih čuvaju od vetra, od eolske erozije. Da nije Marije Terezije i njenih šuma, možda bi Palić bio velika dina, a ne jezero. Danas šume retko ko sadi. Možda je to komplikovan posao, ipak je lakše dati parcele da se iz njih vadi pesak. Međutim, zašto nema vetrozaštitnih pojaseva duž puteva?

Srbija po pošumljenosti, koja je oko 27%, spada u manje pošumljene države Evrope – pošumljenost severne pokrajine Vojvodine je samo nešto više od 6% površine. Sever Bačke je manje od 2% pošumljen.

Ono po čemu se vojvođanska ravnica izdvaja u odnosu na sve druge ravnice Evrope jeste nepostojanje vetrozaštitnih pojaseva. Vetrozaštitni pojasevi su od velikog uticaja na gotovo sve oblasti poljoprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, zaštite zemljišta od erozija, stvaranje povoljnijih mikroklimatskih osobina, ali i zaštite životne sredine i zaštite biodiverziteta.

Prirodni i antropogeni uslovi na teritoriji Vojvodine pogoduju pojavi i razvoju eolske erozije. Kontinentalna klima Panonske nizije sa čestim i jakim vetrovima brzine na mah i do 40 m/s; godišnje sume padavine ponekad i ispod 400 mm; velike temperaturne amplitude; izrazito ravničarski reljef; način korišćenja zemljišta sa preko 70% površina pod erodibilnim oranicama; nedovoljna i loše raspoređena opšta pošumljenost itd, samo su neki od faktora koji jasno ukazuju da je potencijalna i realna ugroženost zemljišta Vojvodine eolskom erozijom zaista velika, a da uz eventualnu realizaciju prognoziranih klimatskih promena može još više doći do izražaja.

Erozivni procesi u Vojvodini iskazuju se odnošenjem najfinijih i najplodnijih čestica sa površine zemljišta, što uzrokuje osiromašivanje pedološkog pokrivača, a time i značajno smanjivanje prinosa. Upravo u tim najfinijim površinskim slojevima, koji su najpodložniji eolskoj eroziji nalazi se najviše humusa i značajne količine azota, fosfora i kalijuma, kao i mikroelemenata. Osim što se presecanjem velikih poljoprivrednih površina vetrozaštitnim pojasevima smanjuje dejstvo vetra, odnosno smanjuje se erozija vetrom na poljoprivrednom zemljištu, ovom merom se značajno smanjuje i zasipanje odnetim zemljišnim materijalom mesta akumulacije nanosa, a to su po pravilu kanali kanalske mreže. Na ovaj način kanalska mreža duže može, bez značajnijih radova i intervencija, ostati funkcionalna i neće biti potrebe za dodatnim zauzimanjem površina za deponovanje izmuljenog materijala iz kanala.

Slika 1. Melioracioni kanal zasut eolskim nanosom

Smanjivanjem jačine vetra na oranicama utiče se i na promenu mikroklime, jer je činjenica da se smanjenjem vetra smanjuje i isparavanje iz zemljišta, dok se relativna vlažnost vazduha povećava za skoro 15%. Na taj način smanjuju se i potrebne količine vode za navodnjavanje, čime se smanjuju i troškovi navodnjavanja i ostvaruje niža cena poljoprivredne proizvodnje. Osim toga, vetrozaštitni pojasevi štite useve od jakih udara vetra i poleganja, ili čak loma stabljika.

U saobraćajnom smislu, vetrozaštitni pojasevi utiču i na povećanje bezbednosti saobraćaja smanjujući bočne udare vetra, a u zimskim uslovima, onemogućavaju formiranje smetova na punim pravcima, a koliko to može izazvati problema, pa čak i dovesti ljude u životno opasne situacije, svedoci smo događaja od pre nekoliko zima.

Koliko vetrozaštitni pojas utiče na eolsku eroziju, može se videti na sledećem dijagramu:

Slika 2. Godišnji intenziteti eolske erozije (En) na obradivom zemljištu, Tavankut, Subotičko-Horgoška peščara; “A” – Eroziono polje bez zaštite od vetra; “B” – Eroziono polje u zaštićenom šumskom pojasu

Šta smo mi radili sa našim vetrozaštitnim pojasevima i šumama?

Sad veće daleke 2008. godine, Blic je izvestio o seči preko 1000 stabala crnog bora u zaštićenom regionalnom parku Subotičke šume pored jezera Tresetište.

Slika 3. Posečeni crni borovi

Pre 3.5 godine, nepoznati počinioci posekli su drvored na obilaznom putu za Palić. Pretpostavljalo se da je uništeno oko dve stotine metara vetrozaštitnog pojasa, na javnoj površini i u zaštićenom predelu, zbog čega je policija podnela krivičnu prijavu protiv NN lica. Nedelju dana posle toga, izgoreo je auto članu Gradskog veća za poljoprivredu koji je ukazao na seču vetrozaštitnog pojasa.

Slika 4. Posečen vetrozaštitni pojas na Paliću

Neko će reći da nije sve crno, da smo i sadili.

U periodu od 2008. do 2012. godine, uloženo je skoro milion evra u izgradnju i održavanje vetrozaštitnih pojaseva i pošumljavanje u okolini Subotice. Epilog su bile krivične prijave koje nikad nisu dobile sudsko razrešenje. Iako je utrošeno blizu milion evra za ovu namenu, prema izveštajima Radne grupe formirane 2014. godine, ali i pokrajinske Šumarske i lovne inspekcije, nijedan vetrozaštitni pojas nije zadovoljio svoju funkciju. Primetan je bio veliki broj suvih sadnica, a evidentan je bio i izostanak bilo kakve brige i nege zasada.

Na području gde je predviđeno podizanje Đurđinske šume nazirala se tek pokoja sadnica na poljoprivrednom zemljištu, a deo parcele obrađivao je i privatnik, iako je tada prebačen novac JKP “Čistoća i zelenilo” za podizanje zasada.

Sledeće informacije o vetrozaštitnim pojasevima smo dobili 2016. godine kada je za projekat rekonstrukcije vetrozaštitnih pojaseva je opredeljeno ukupno 3,6 miliona dinara. Kvalitetnim sadnim materijalom, jasena i breze, rekonstruisani su vetrozaštitni pojasevi u dužini od po 1,5 km i 2 km na Mikićevu, u blizini Starog Žednika, kao i na potezu Žednik- Čantavir.

Poslednje informacije o bilo kakvoj planskoj sadnji su stigle u februaru 2020. godine kada je JP „Vojvodinašume“ na Makovoj sedmici zasadilo 4000 sadnica crnog bora i time pokrilo 3 hektara. Tada su naveli da su, pored tih 3 hektara nove šume, revitavizovali 15 hektara šume na teritoriji grada Subotice.

Slika 5. Posađeni crni borovi

Međutim, sadnje vetrozaštinih pojaseva duž njiva i puteva nema ni za lek.

Kao što je rečeno na početku teksta, vetrozaštitni pojasevi štite zemljište od eolske erozije i degradacije zemljišta. Degradacija zemljišta je veliki problem o kojem se uopšte ne priča. Konvecionalna poljoprivredna proizvodnja, tretirajući tlo isključivo kao „supstrat“ koji snabdeva biljku hranivom, zanemarila je stvarnu ulogu i značaj tla. Rezultat je smanjena plodnost tla tj. gubitak humusa i humusnog sloja, gubitak strukture tla, zagađivanje tla pesticidima, teškim metalima i drugim nepoželjnim elementima. Naročito ozbiljan problem je zagađenje tla teškim metalima. Najveću opasnost predstavlja prisustvo kadmijuma i bakra u tlu, pošto su ovi dokazani izazivači raka i uzroci genetičkih promena kod biljaka, ljudi i životinja. Teški metali u tlo ne dolaze samo usled primene mineralnih đubriva i pesticida, već i pod uticajem industrije i saobraćaja. Ipak poljoprivreda pri ovom unosu često prednjači.

Tako jedna tona fosfatnih đubriva, sadrži od 1-200 g kadmijuma. Međutim čak ni u zemljama EU-a nema zakona kojim bi se ograničile dozvoljene količine kadmijuma u mineralnim đubrivima (Češka je jedna od retkih zemalja koja je propisala da 1kg fosfatnih đubriva ne sme da sadrži više od 50 mg kadmijuma).

U jednoj obavljenoj studiji o eroziji u SAD-u za prošlih 40 godina, SAD je erozijom izgubila preko 20 cm humusnog sloja, a to je jednako gubitku od oko 5 mm godišnje. Kako je za nastanak 1 mm novog humusnog sloja potrebno nekoliko hiljada godina, onda je svaki komentar suvišan.

Dakle, kombinacijom eolske erozije, erozije vodom i erozije usled obrade zemljišta primenom mineralnih đubriva, dobija se jalova zemlja od plodne zemlje. Ako kao društvo ne možemo da utičemo na način obrade zemljišta i na eroziju vodom, trebalo bi makar da pokušamo da utičemo na eolsku eroziju. Ne moraju ratari da zaoru svaki atarski put do te mere da ostane 3 metra širine puta. Vidi se u katastru kolika je stvarna širina atarski puteva. Nije skupo zasaditi koje drvo. Skupo će biti ukoliko zemlja postane jalova.

Nikola



KOMENTARI

  1. cyreks kaže:

    Svaka čast za tekst.

    Ovom ogromnom problemu se pridaje premalo, skoro ništa pažnje. U pitanju je ne tako daleka budućnost kada će se sve posledice ljudskog nemara i gramzivosti vratiti nazad uvećani više puta.

    Uvek mi je bilo fascinantno to da jedno jedino drvo nema kada nasumično staneš na većinu njiva i pogledaš unaokolo. O izoranim putevima da i ne pričam.

    Volja za rešavanjem ovog problema će se morati višestruko uvećati, a i edukacija mlađih ne vi bila zgoreg (ipak su oni ti koji će rasti sa eventualno novoposađenim drvećem) da se pazi i održava, a pogotovo uvećava broj sadnica.

  2. Djuka kaže:

    Taj drvored, na palićkom obilaznom putu, je posekao Lacika. Da mu ne smeta.

  3. Trovach kaže:

    Nema se sta dodati. Nasi poljoprivrednici nisu svesni da su im vetrozastitni pojasevi neophodni i bas rade suprotno, jer oru bukvalno do atarskog puta.

  4. Zozon kaže:

    Mislim da nam niste otkrili Ameriku. Još 1973. čuveni profesor biologije u gimnaziji A. Rafajlović nam je govorio o tome da Kelebijska šuma i šuma na Makovoj sedmici štite Suboticu od zatrpavanja peskom.

  5. Mare kaže:

    Dobar tekst. Jedan veliki apel da najzad pocnemo nesto konkretnije raditi kako za nas, tako i za nase buduce narastaje i da sve to bude u mnogo vecoj meri i sto transparentnije. Zna se dobro gde namenjena novcana sredstva zavrsavaju ali se to ne sankcionise. Saseci prvo to u korenu. Sve ostalo je besmisleno dalje raditi ako vec u startu zakazemo. Drugo sto je potrebno uraditi je podici svest ljudima na 3 lestvice vise i ukazati na sve benefite kako u ocuvanju tako i u pokusaju obnavljanja suma, vetrozastitnih pojasa… Zasto treba seci, lomiti i cupati nove sadnice? Sami sebi smo najveci neprijatelji. I trece. Nek svako posadi makar tri drveta i povede racuna o njima. Mnogo li je?

  6. Dr. Vojvodjanin kaže:

    @Mare ,upravo tako kako si napisao.Samo ono o dizanju svesti,e to će teže ići. Nema tu nikakvog napretka ako se ne znaju pravila ,jasno i transparentno da narod vidi gde mu novac ide.Na prvom mesto ime i prezime odgovornog.Nema zajedničke nego pojedinačne komandne odgovornosti. Brza lustracija i brzo ,rigorozno kažnjavanje odgovorne osobe.Naravno sve su ovo puste želje sa ovakvim pravosudjem a i rukovodstvom grada.

  7. Trovach kaže:

    Vise puta sam pisao da bi upravo orah (ne mora obavezno biti kalemljen, vec sejanac- jeftinije sadnice otpornije na susu) bio idealan za vetrozastitne pojaseve. Visok je, pa efikasno smanjuje snagu vetra, donosi cenjen plod (trebalo bi dozvoliti cak i prolaznicima da naberu, tj. pokupe neku umerenu kolicinu) i dugovecan je. Za istu namenu bi mogli posluziti sejanci kruske i tresnje. Za one koji se boje izletanja sa puta (zbog neprilagodjene brzine) i udarca u drvo, mogao bi se posaditi zastitni pojas lesnika, koji bi se svake 3-4 godine orezivao tako da ostanu mladji izdanci. Cisto da i budale za volanom budu zasticene.

  8. Anonimni kaže:

    Pogled na satelitski snimak otkriva da je Vojvodina posle rumunskog Banata najćelaviji region u Evropi. Ako ne računamo Frušku goru, vidi se da je pošumljeno uz Tisu i Dunav a ostalo ništa. Ovaj naš “žbun” kod Subotice je jedan od većih.
    U Mađarskoj koja je takođe stepa, situacija je drugačija. To se vidi i na snimku a i dok se vozi putevima. Svuda su šumarci i lugovi.

  9. No name kaže:

    Dobar tekst, samo proverite da li je Marija Terezija sadila ili sekla šume? Koliko znam, oko Subotice u njeno vreme šume su posečene da se u njima ne bi krili “hajduci i bećari” koji su se namnožili, a onda u 19. veku, kada im je pisak uletao u paprikaš, počeli su da sade – obnavljaju šume. Drugo, pitajte gospodu-drugove koji su posle rata po Vojvodini pravili kolhoze i sovhoze kako su uništavali salaše (sa obaveznim “vetrozaštitnim” bagrenjem i slično) i ukrupnjavali u kombinate i u hektare i hektare goleti, ne računajući da će ih vetar odneti, a sada uglavnom to i imamo – dokle ti se pogled pruža, da nema drveta! Kako su gospoda-drugovi divno rešili problem gubara, pogromom dudova kroz čitava sela i atare, em nema gubara, em nemaju odvratni alavi kapitaljizmu skloni seljaci mogućnost da gaje svilenu bubu i zarađuju. Jednim udarcem tri muve – onda su ti seljaci odlazili, ili su svoju decu slali u gradove da postanu RADNIČKA KLASA, da u fabrikama budu “samoupravljači” – dižući dva prsta svaki put kada je trebalo i za uzvrat dobijajući stanove-krletke, koji su im posle nabijani na nos kako je samoupravni socijalizam bio dobar i vodio brigu o radnom čoveku, a pogotovo posle kada su ih otkupljivali za bagatelu. Jeste, dok su oni dobijali krletke, gospoda-drugovi sebi su gradili vile i zamkove “crvene buržoazije”. A treći, koji nisu bili ni u jednoj ni u drugoj grupi, jeftino su kupovali placeve, krčili u najvećem broju slučajeva “bespotrebne šikare” (čitaj: drveće) i gradili čitava bespravna naselja, dok im je vlast gledala kroz prste. To su sada ona naselja i ulice koje više ne Bog ne može urbanizovati, a oni svi sada hoće vodu, kanalizaciju, gas, hoće “da žive u 21. veku”…Vidite kako je sve to povezano…Četvrto: zašto je, pored ostalog, propalo pošumljavanje od milion evra? Najpre, sadnice je trebalo zalivati i negovati nekoliko godina, a to nije ulazilo u to milionče niti je bilo predviđeno ko će da vuče vodu do njih kada nastane kanikula. Meštani to nisu hteli dobrovoljno. Pa se posušilo. Ono što nije, bilo je meštana koji su namerno spaljivali – jedno, da se ne bi lisice nastanjivale blizu salaša, a onda i iz sopstvenog interesa – jer su godinama navikli da na toj “ničijoj zemlji” zarađuju sejući (nekažnjeno) razne useve.

  10. Zvala sam komunalnu kaže:

    Više puta sam zvala komunalnu i prijavila nelegalan iskop peska i zasipanje rupa smećem u 27oj novoj ulici u Tavankutu. sramota neka vas je i toga što mu nesmete ništa kao i poljar obilazi motorom i sakrije pogled da nevidi.

  11. Mirka kaže:

    Može vrlo lepa i višestruko korisna akcija da se organizuje… Mnogi roditelji su voljni sa svojom decom da zasade “svoje” stablo, i posmatraju ga kako raste.. Ali prvo nailaze na problem – gde zasaditi, a potom i koje drvo. Ukoliko bi nadležne institucije bile voljne da porade na organizovanom sađenju stabala,ja verujem da bi odziv bio veliki.

  12. Anonimni kaže:

    Mirka, slazem se. Mislim da mnogi Suboticani zele da se aktivno ukljuce u akciju sadnje drveca sto u gradu sto van grada ali treba sve planiski uraditi.

    Mozda neka NVO da se ukljuci i spoji inertnu birokratiju koja nista ne radi i gradjanstvo.

  13. Caru carevo kaže:

    U istočnim vinogradima samo u krugu 300 metara oko mene je isečeno najmanje 30 velikih drveća. Uglavnom topole.

  14. zig zigi kaže:

    Ajde da se vidi gde i ko je potrosio te pare namenjeno za vetrozastitni pojas i sta se desilo sa tim drvecem i ko ih posekao. Zna se ko sece i po cijem naredjenju i niko nista ne radi da se to spreci i da se odgovorni izvedu pred licem pravde. Zato treba isterati sve sadasnje i bivse odbornike i inspektore na glavnu trg i kolektivno bicovanje moze sa pocne.
    Nijedan odbornik ne dize glas da se sacuva ono malo sto imamo vec samo gledaju da svi budu u dilu u da sebi napune dzepove.
    Sramota suboticki politicari, sramota policijo, sramota tuzioci i inspektori! Vi ste odgovorni za sve lose sto se desava u nasem gradu jer vasa odgovornost je da vodite brigu o nama i nasem gradu, ali vi u zadnjih 30 godina samo gledate sta mozete ukrati od nas gradjana! Stitite jedni drugog jer znate da vase mesto je u zatvoru. I onda jos nismo spomenuli Palic, kanale za odvodnjavanje, ulice, puteve, bezbednost u gradu, nezaposlenost itd itd.
    Nema pravde u Srbiji, zato smete tako bahato i neodgovorno da se ponasate.

  15. Anonimni kaže:

    nisam izdrzao da nesto ne dopisem – imao sam neke veze sa Sumskim gazdinstvom
    pa da iznesem misljenje SUMARA – LUGARA, familijarno POLJAKOVIC LAZA
    koji je imao oko sebe i pre njega sumare imao je izreku IZ RASADNIKA SE SADI
    TRI SADNICE – tek tada se sece KOMISIJSKI jedno drvo. Imao je cika LAZA veli-
    ki autoritet i govorio je U GRADU prvo SUMAR-LUGAR, drugi je ponovo SUMAR-
    LUGAR, i tek tada je treci GRADO NACELNIK – za danasnje uslove neznam kako
    primeniti ovo pravilo – vremena su se promenila, a i partije su druge – D. Gyula

  16. Srpski ekonomski migrant kaže:

    Silom prilika sam u Nemačkoj, tu su me mnoge stvari u vezi sa ekološkom svešću Nemačkog naroda i više nego prijatno iznenadile. Jedna od tih je da kada građevinske mašine otkopavaju zemlju i formiraju teren za neke nove potrebe ili izgradnju novog objekta oni zaštite posebno svako stablo OSB pločama bez obzira da li je drvo pored puta ili pored građevine.

  17. Skog kaže:

    Pa zar vi mislite da je Marija Terezija pa svi do 1918-te mogli biti pametniji od ovih od 1918-te pa do danas, pogotovo od ovih u zadnjih 30 godina? Vi ili živite u zabludi ili ste slepci od očiju!*
    *Cinizam
    Neko ko pomisli da je normalno da kradete i kraduckate za samo vaše dobro dovodi do situacije u kojoj smo. Sredstva koja se pokradu za sveopšti dobrobit rezultuju stanje. Sve je stihijski u Serabiji,pošumimo a nema ko da održava jer za to para nema pa neka se drveće samo o sebi brine a tom istom drvetu treba nega kao i nekoj drugoj biljci. Mi mislimo šume su bile pre nas pa neka se same neguju. Ne pomislimo da smo taj nekad pošumljeni deo zemlje toliko eksploatisali da ni drvo ne može samo od sebe da raste,nažalost.

  18. Mile II kaže:

    Pre nekoliko godina su posadili sadnice sibirskog bresta uz put od Ljutova do Subotice. Ajd’ što se niko nije setio da ih zaliva i održava – to nje ovde normalno. Ali, ratari su istog momenta palili traktore i izorali posađeno. Samo na nekoliko mesta, koja se danas vide, bilo je civilozovanih ljudi, koji ne oru tuđe, i ne mrze što nije njihovo.

  19. No name kaže:

    Skog – Možeš da mrziš “Serabiju” koliko hoćeš, ali najveći problem su u njoj upravo takvi kao ti. Jer, kada bi “diktatorski režim” udario po prknu sve one koji su palili zemljište sa sadnicama ili ih izoravali, onda bi ti takav prvi, i tebi slični, počeli da vrištite kako je ovo “diktatura”, “fašizam”, “proganjanje građana” i slično. Naravno, i uvek ista mantra – Mišković, Vulinova tetka, Jovanjica, bla-bla-bla, prvo rešite to a ne da kažnjavate bać Josu ili Pištu jer je spalio dva jutra sadnica da bi zasejao krompir na “ničijoj” zemlji! To se naziva dvostruki moral, bato.

OSTAVITE KOMENTAR

+ 1 = 7