Procena svesti, pa otkaz

Су­бо­тич­ки За­вод за јав­но здра­вље на­пра­вио је не­дав­но спи­сак от­пу­шта­ња, ни­су ште­де­ли ни труд­ни­це ни са­мо­хра­не мај­ке, а глав­ни кри­те­ри­јум за оце­ну спо­соб­но­сти рад­ни­ка би­ла је „про­це­на њи­хо­ве све­сти“, naveo je list „Pravda“.

Са­мо­стал­ни син­ди­кат Су­бо­ти­це остао је за­те­чен до­га­ђа­њи­ма у За­во­ду, јер пре­ма ре­чи­ма за­ме­ни­ка Сте­ва­на Ху­ђи­ја, Син­ди­кат се чу­ди кри­те­ри­ју­ми­ма ко­јим ру­ко­вод­ство оце­њу­је свест за­по­сле­них.

– Пр­во им оце­њу­ју свест, а он­да их от­пу­сте – ка­же Ху­ђи ука­зу­ју­ћи на спор­не кри­те­ри­ју­ме, због ко­јих је За­вод за­тра­жио по­моћ Са­мо­стал­ног син­ди­ка­та.

– Син­ди­кат те уста­но­ве тра­жио је да Са­мо­стал­ни син­ди­кат по­мог­не око пра­ва из ко­лек­тив­ног уго­во­ра у За­во­ду, где је на­ја­вљен тех­но­ло­шки ви­шак за око 14 рад­ни­ка. На спи­ску их је 34 од 146 за­по­сле­них. Са адво­ка­том смо од ру­ко­вод­ства за­тра­жи­ли спи­ско­ве от­ка­за и кри­те­ри­ју­ме оце­њи­ва­ња, због мно­го при­мед­би.

Рад­ни­ци се жа­ле да ни­је би­ло тран­спа­рент­ног ди­ја­ло­га са син­ди­ка­том око от­ка­за, а да су спи­ско­ви са­чи­ње­ни по на­хо­ђе­њу ру­ко­вод­ства.

– Не­ки рад­ни­ци са спи­ска твр­де да до­жи­вља­ва­ју мо­бинг од по­је­ди­них ру­ко­во­ди­ла­ца, а Син­ди­кат ће и на то ре­а­го­ва­ти – ка­же Ху­ђи за „Прав­ду“.

Мо­ра­на Ми­ко­вић, ле­кар спе­ци­ја­ли­ста ми­кро­би­о­ло­ги­је и па­ра­зи­то­ло­ги­је, ди­рек­тор­ка За­во­да за јав­но здра­вље, за оце­њи­ва­ње све­сти за­по­сле­них ка­же да се та­ква прак­са при­ме­њу­је у Евро­пи го­ди­на­ма.

– Ра­ди­ли смо у скла­ду са за­ко­ном, са свим ко­лек­тив­ним и оп­штим ко­лек­тив­ним уго­во­ри­ма. Ру­ко­вод­ство је на осно­ву усво­је­них кри­те­ри­ју­ма оце­њи­ва­ло за­по­сле­не и њи­хо­ве ре­зул­та­те ра­да. То су ра­ди­ли на­чел­ни­ци и ру­ко­во­ди­о­ци је­ди­ни­ца. Оце­њи­ва­ли смо свест свих рад­ни­ка и оних ко­ји су на спи­ску за ви­шак. Ор­га­ни­зо­ва­ли смо и ра­ди­о­ни­цу на те­му „Ин­те­лек­ту­ал­ни ка­пи­тал и про­це­на све­сти за­по­сле­них“, што је европ­ски тренд у ра­ду са за­по­сле­ни­ма. Про­це­њи­ва­ли смо ко­ли­ко су рад­ни­ци пре­да­ни по­слу, да ли има­ју по­зи­ти­ван мар­ке­тинг за фир­му, раз­ми­шља­ју ли о по­слу и ка­да оду ку­ћи.

На спи­ску от­ка­за на­шли су се рад­ни­ци ко­ји има­ју нај­ма­ње по­е­на за свој рад.

– Син­ди­кат ни­је дао по­зи­тив­но ми­шље­ње на со­ци­јал­ни про­грам, али за­тра­жи­ли смо да по­но­во раз­мо­тре свој став – ка­же Ми­ко­ви­ће­ва и твр­ди да са­мо­хра­на мај­ка ни­је ни­чим за­шти­ће­на, осим ако има де­те до две го­ди­не и ако су им про­сеч­ни при­хо­ди ма­њи од ми­ни­мал­ног за­га­ран­то­ва­ног, што, ка­же, у За­во­ду ни­је слу­чај.

Ко оце­њу­је свест ди­рек­тор­ке?

– Не тре­ба би­ти кли­нич­ки пси­хо­лог па за­кљу­чи­ти да ди­рек­тор­ки ова­кви „те­сто­ви“ слу­же као по­кри­ће за већ при­пре­мље­не од­лу­ке о от­пу­шта­њу њој не­по­доб­них љу­ди. Ни­је то ни­ка­ква европ­ска прак­са, ни­ти ко­рак на­пред, већ мно­го ко­ра­ка уна­зад, у вре­ме СССР-а и об­ра­чу­на са по­ли­тич­ким не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма –  ка­же за „Прав­ду“ Алек­сан­дра Јан­ко­вић, кли­нич­ки пси­хо­лог и по­сла­ник, и до­да­је да је вре­ме та­кво да сви има­мо не­ке мен­тал­не про­бле­ме. Она ис­ти­че да је европ­ски тренд у по­што­ва­њу људ­ских пра­ва и за­шти­ти при­ват­но­сти.

– Ко је ту ди­рек­тор­ку, као и мно­ге дру­ге ди­рек­то­ре, те­сти­рао да ли њи­хо­ве мен­тал­не спо­соб­но­сти и ка­па­ци­те­ти до­зво­ља­ва­ју оба­вља­ње јед­не та­ко од­го­вор­не функ­ци­је – пи­та се Јан­ко­ви­ће­ва.

До­би­ла бит­ку про­тив ди­рек­тор­ке

Ка­та­ри­на Га­врић, бив­ша на­чел­ни­ца фи­нан­си­ја у За­во­ду, по до­ла­ску но­ве в. д. ди­рек­тор­ке Мо­ра­не Ми­ко­вић, рас­по­ре­ђе­на је на не­по­сто­је­ће рад­но ме­сто, због че­га је под­не­ла ту­жбу.

– Оп­штин­ски и Апе­ла­ци­о­ни суд је 1. ју­на до­нео пра­во­сна­жно ре­ше­ње у мо­ју ко­рист, ко­јим је по­ни­ште­но не­за­ко­ни­то рас­по­ре­ђи­ва­ње и од­би­је­на жал­ба ди­рек­тор­ке За­во­да др Мо­ра­не Ми­ко­вић. По­чет­ком ју­ла сам по пре­су­ди вра­ће­на у фи­нан­си­је, а у пр­вој гру­пи за от­пу­шта­ње на­шло се и мо­је име. От­каз ни­сам до­би­ла јер је Суд баш та­да до­нео пре­су­ду ко­јом је од­био жал­бу ди­рек­тор­ке др Ми­ко­вић – об­ја­шња­ва Ка­та­ри­на Га­врић за „Прав­ду“.

По по­врат­ку, ком­пју­тер јој је ис­пра­жњен, не­до­ступ­на јој је по­слов­на до­ку­мен­та­ци­ја.

– Же­ља ове рад­ни­це је да на­пра­ви сен­за­ци­ју од чи­та­вог до­га­ђа­ја и не мо­же да се до­зво­ли да је­дан чо­век узур­пи­ра по­ве­ре­ње у Ин­сти­ту­ци­ју – крат­ко је про­ко­мен­та­ри­са­ла чи­тав слу­чај др Мо­ravčević.

Н. Хар­минц- Г. Ј. П.

(Pravda)