Procena svesti, pa otkaz

Су­бо­тич­ки За­вод за јав­но здра­вље на­пра­вио је не­дав­но спи­сак от­пу­шта­ња, ни­су ште­де­ли ни труд­ни­це ни са­мо­хра­не мај­ке, а глав­ни кри­те­ри­јум за оце­ну спо­соб­но­сти рад­ни­ка би­ла је „про­це­на њи­хо­ве све­сти“, naveo je list “Pravda”.

 

Са­мо­стал­ни син­ди­кат Су­бо­ти­це остао је за­те­чен до­га­ђа­њи­ма у За­во­ду, јер пре­ма ре­чи­ма за­ме­ни­ка Сте­ва­на Ху­ђи­ја, Син­ди­кат се чу­ди кри­те­ри­ју­ми­ма ко­јим ру­ко­вод­ство оце­њу­је свест за­по­сле­них.

 

– Пр­во им оце­њу­ју свест, а он­да их от­пу­сте – ка­же Ху­ђи ука­зу­ју­ћи на спор­не кри­те­ри­ју­ме, због ко­јих је За­вод за­тра­жио по­моћ Са­мо­стал­ног син­ди­ка­та.

 

– Син­ди­кат те уста­но­ве тра­жио је да Са­мо­стал­ни син­ди­кат по­мог­не око пра­ва из ко­лек­тив­ног уго­во­ра у За­во­ду, где је на­ја­вљен тех­но­ло­шки ви­шак за око 14 рад­ни­ка. На спи­ску их је 34 од 146 за­по­сле­них. Са адво­ка­том смо од ру­ко­вод­ства за­тра­жи­ли спи­ско­ве от­ка­за и кри­те­ри­ју­ме оце­њи­ва­ња, због мно­го при­мед­би.

 

Рад­ни­ци се жа­ле да ни­је би­ло тран­спа­рент­ног ди­ја­ло­га са син­ди­ка­том око от­ка­за, а да су спи­ско­ви са­чи­ње­ни по на­хо­ђе­њу ру­ко­вод­ства.

– Не­ки рад­ни­ци са спи­ска твр­де да до­жи­вља­ва­ју мо­бинг од по­је­ди­них ру­ко­во­ди­ла­ца, а Син­ди­кат ће и на то ре­а­го­ва­ти – ка­же Ху­ђи за „Прав­ду“.

 

Мо­ра­на Ми­ко­вић, ле­кар спе­ци­ја­ли­ста ми­кро­би­о­ло­ги­је и па­ра­зи­то­ло­ги­је, ди­рек­тор­ка За­во­да за јав­но здра­вље, за оце­њи­ва­ње све­сти за­по­сле­них ка­же да се та­ква прак­са при­ме­њу­је у Евро­пи го­ди­на­ма.

 

– Ра­ди­ли смо у скла­ду са за­ко­ном, са свим ко­лек­тив­ним и оп­штим ко­лек­тив­ним уго­во­ри­ма. Ру­ко­вод­ство је на осно­ву усво­је­них кри­те­ри­ју­ма оце­њи­ва­ло за­по­сле­не и њи­хо­ве ре­зул­та­те ра­да. То су ра­ди­ли на­чел­ни­ци и ру­ко­во­ди­о­ци је­ди­ни­ца. Оце­њи­ва­ли смо свест свих рад­ни­ка и оних ко­ји су на спи­ску за ви­шак. Ор­га­ни­зо­ва­ли смо и ра­ди­о­ни­цу на те­му „Ин­те­лек­ту­ал­ни ка­пи­тал и про­це­на све­сти за­по­сле­них“, што је европ­ски тренд у ра­ду са за­по­сле­ни­ма. Про­це­њи­ва­ли смо ко­ли­ко су рад­ни­ци пре­да­ни по­слу, да ли има­ју по­зи­ти­ван мар­ке­тинг за фир­му, раз­ми­шља­ју ли о по­слу и ка­да оду ку­ћи.

 

На спи­ску от­ка­за на­шли су се рад­ни­ци ко­ји има­ју нај­ма­ње по­е­на за свој рад.

– Син­ди­кат ни­је дао по­зи­тив­но ми­шље­ње на со­ци­јал­ни про­грам, али за­тра­жи­ли смо да по­но­во раз­мо­тре свој став – ка­же Ми­ко­ви­ће­ва и твр­ди да са­мо­хра­на мај­ка ни­је ни­чим за­шти­ће­на, осим ако има де­те до две го­ди­не и ако су им про­сеч­ни при­хо­ди ма­њи од ми­ни­мал­ног за­га­ран­то­ва­ног, што, ка­же, у За­во­ду ни­је слу­чај.

 

Ко оце­њу­је свест ди­рек­тор­ке?


– Не тре­ба би­ти кли­нич­ки пси­хо­лог па за­кљу­чи­ти да ди­рек­тор­ки ова­кви „те­сто­ви“ слу­же као по­кри­ће за већ при­пре­мље­не од­лу­ке о от­пу­шта­њу њој не­по­доб­них љу­ди. Ни­је то ни­ка­ква европ­ска прак­са, ни­ти ко­рак на­пред, већ мно­го ко­ра­ка уна­зад, у вре­ме СССР-а и об­ра­чу­на са по­ли­тич­ким не­ис­то­ми­шље­ни­ци­ма –  ка­же за „Прав­ду“ Алек­сан­дра Јан­ко­вић, кли­нич­ки пси­хо­лог и по­сла­ник, и до­да­је да је вре­ме та­кво да сви има­мо не­ке мен­тал­не про­бле­ме. Она ис­ти­че да је европ­ски тренд у по­што­ва­њу људ­ских пра­ва и за­шти­ти при­ват­но­сти.

 

– Ко је ту ди­рек­тор­ку, као и мно­ге дру­ге ди­рек­то­ре, те­сти­рао да ли њи­хо­ве мен­тал­не спо­соб­но­сти и ка­па­ци­те­ти до­зво­ља­ва­ју оба­вља­ње јед­не та­ко од­го­вор­не функ­ци­је – пи­та се Јан­ко­ви­ће­ва.

 

До­би­ла бит­ку про­тив ди­рек­тор­ке


Ка­та­ри­на Га­врић, бив­ша на­чел­ни­ца фи­нан­си­ја у За­во­ду, по до­ла­ску но­ве в. д. ди­рек­тор­ке Мо­ра­не Ми­ко­вић, рас­по­ре­ђе­на је на не­по­сто­је­ће рад­но ме­сто, због че­га је под­не­ла ту­жбу.

 

– Оп­штин­ски и Апе­ла­ци­о­ни суд је 1. ју­на до­нео пра­во­сна­жно ре­ше­ње у мо­ју ко­рист, ко­јим је по­ни­ште­но не­за­ко­ни­то рас­по­ре­ђи­ва­ње и од­би­је­на жал­ба ди­рек­тор­ке За­во­да др Мо­ра­не Ми­ко­вић. По­чет­ком ју­ла сам по пре­су­ди вра­ће­на у фи­нан­си­је, а у пр­вој гру­пи за от­пу­шта­ње на­шло се и мо­је име. От­каз ни­сам до­би­ла јер је Суд баш та­да до­нео пре­су­ду ко­јом је од­био жал­бу ди­рек­тор­ке др Ми­ко­вић – об­ја­шња­ва Ка­та­ри­на Га­врић за „Прав­ду“.

 

По по­врат­ку, ком­пју­тер јој је ис­пра­жњен, не­до­ступ­на јој је по­слов­на до­ку­мен­та­ци­ја.

 

– Же­ља ове рад­ни­це је да на­пра­ви сен­за­ци­ју од чи­та­вог до­га­ђа­ја и не мо­же да се до­зво­ли да је­дан чо­век узур­пи­ра по­ве­ре­ње у Ин­сти­ту­ци­ју – крат­ко је про­ко­мен­та­ри­са­ла чи­тав слу­чај др Мо­ravčević.

 

Н. Хар­минц- Г. Ј. П.

(Pravda)




KOMENTARI

  1. Hanibal Lektor kaže:

    “…raz­mi­šlja­ju li o po­slu i ka­da odu ku­ći … ”
    Baš me zanima kako ovo kontroliše g-đa Miković?

  2. Ledenjak kaže:

    Trebalo bi na ulaz u državu umesto SUBOTICA, DA STAVE tablu BEOGRAD… nebi niko  ostao bez posla 👿

  3. dragan kaže:

    Ej Ledenjak lupetaras .

  4. prolaznik kaže:

    Dali je to ista direktor, koja je donela ukaz ili sta li je vec, da poposle tri operater iz bolnice nesme da te spoji sa odeljenjima, i nema Covek nacina da  sazna kako su i im najmiliji? A usput je opet donela vrlo moderan zakon kada mozes(to je vrlo kratki vremenski period) da posecujes svoje najmilije! Ja mislim da Tadzakistanske bolnice imaju suvremenuije zakone!!! U svakom slucaju i ona je slika i prilika vremena u kome zivimo, i kako se ona kao doktor prilagodjava savremenim tokovima!!!

  5. highlander kaže:

    Ko je ta doktorica Morana Mikovic????? gastarbajter iz kog dela bivse juge? pa i tamo trebaju strucnjake samo ovi ne smeju natrag jer imaju butera na glavi

  6. cila024 kaže:

    E da to vidi Dr Liht

  7. Lowlander kaže:

    Iz Subotice je Morana Miković, Highlanderu, dosta je već tvoje fobije od “dođoša”, ali nije u tome problem odakle je, nego kako europske “standarde” primenjujemo kao da su nam vrane mozak popile! Pazi, oceniće neko na osnovu ne znam čega da li ja razmišljam o poslu kod kuće? I zašto bih razmišljao, pitam se najposle? Eto vam, hoćete Europu, pa sad kusajte čorbu koju ste zakuvali 5. oktobra 2000. Pre tog datuma bili smo daleko od EU (nisam siguran ni danas da smo realno bliže), standard je bio loš (nisam siguran ni danas da je bolji, ali se radnici bar nisu vešali u rasprodatim fabrikama i sekli prste!), domaća proizvodnja je bila slaba, ali je postojala za razliku od danas, tržište je bilo zatvoreno i možda nismo imali “Milka” čokoladu i original “Marlboro”, ali ga (tržište) nisu uništavali uvozom i puštanjem stranaca da besomučno konkurišu domaćoj proizvodnji usred Srbije, imali smo tajkuna i bitangi ali u odnosu na današnju “demokratsku” bagru oni su bili majka Tereza…uostalom kome ja to da objašnjavam, sve ovo, pa i ta Morana sa mozgom punim europskih magli, samo su posledica, a uzrok stanja nalazi se u sistemu koji je instalisan posle 5. oktobra. Sada možemo menjati pione, ali teško da ćemo taj sistem bilo kada moći razmontirati, jer smo prodati, rastureni, vezani za belosvetske lešinare u vidu MMF-a i sličnih. Jednom kada se uđe u pakao, nema izlaska. Ono što je oružjem okupirano (Kosovo) kad tad se oružjem može i vratiti, ali ono što je prodato – nikada! Sloba je bio skot, ali je u poslednjem govoru pred drugi krug izbora (koji nije održan) rekao – ako sada napravite grešku, teško će moći da se ispravi, a verovatno i nikada! Dixit.

OSTAVITE KOMENTAR