Ne mogu da verujem da je jedan šaljivi natpis podigao toliku prašinu u Sabatki, inspirisao političke organizacije da iskažu svoje mišljenje, pokrenuo armiju ljudi da po s/h/b & hu portalima i stranicama iskažu svoje ne/slaganje sa „ćirilićnim“ natpisom, „vređanjem“ Srba ili Mađara, nepismenošću „vlasti“, trošenjem budžetskih para, što je možda još i najlucidniji komentar.
Elem, u kom god gradu da se nađete u Srbiji sačekaće vas ti ljubavni natpisi posvećeni svom vrlom mestu. Svi su maksimalno kičasti i izgledaju kao da su izašli iz iste kuhinje. Iskreno, mene je prenerazilo kada su ih postavili na Paliću, onako kitnjaste sa lalama, usput zatvarajući pogled prema elegantnoj, skladnoj i prefinjenoj skulpturi, remek delu Ane Bešlić, postavljene na pravo mesto u neko vreme kada se o takvim stvarima vodilo računa.
Da se razumemo: negovati svoj jezik i pismo je vrhunski kulturni zahtev i ne može vickasto poigravanje sa našom „izmešanošću“ da naškodi ni jednom jeziku. Kao prvo reč KЕРТВÁROШ ima četiri zajednička slova latinice i ćirilice, dva uslovno mađarska i tri ćirilična, plus to englesko „I“ na početku. I kao što su svi dobronamerni komentatori primetili: pročitali smo od prve, a tek naknadno videli o čemu se radi. Šta još o nama govori i činjenica da je vest obilato komentarisana, za razliku od alarmantne vesti istog dana na istom portalu da će odlukom vlade transferi novca Subotici u sledećoj godini biti nekoliko puta manji nego Kraljevu, Leskovcu, Kragujevcu Kruševcu, Čačku ili Sjenici, da Novi Sad i Beograd ni ne pominjem. Duhoviti ljudi ovog grada su se danima poigravali na temu brkanja slova, zlovoljni su pametovali i kudili, a sve u svemu ostaje činjenica da nas očigledno mnogo toga boli što je ovaj benigni natpis na trenutak izneo na površinu. Pa, dragi sugrađani, budite tako agilni i u vezi životno mnogo važnijih tema nego što je „nekulturno brkanje slova“.
Viktorija Šimon Vuletić, etnolog-antropolog
