Promenjen izgled najamne kuće Geze Klajna

Prošle nedelje je završena adaptacija prizemlja i rekonstrukcija fasade ove secesijske palate na adresi Matije Gupca 6. Prozori u prizemlju su spojeni u izloge da bi se objekat prilagodio investitoru, keramici Jovanović. Iako kontroverzna, ova intervencija je potpuno legalna zbog toga što je projekat urađen od strane Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Međutim, nameće se pitanje da li je zaista bilo neophodno da se na ovako radikalan način menja izgled ovog objekta? Da li smo došli u situaciju da nam investitori menjaju spomenike kulture, tačnije, prilagođavaju ih sebi? Takođe je i upitan izbor različitih tonova limun žute boje za fasade. Naravno, vremenom bi ta boja trebala da izbledi, međutim, neretko se dešava da se to ne desi.

keramika jovanovic 1

keramika jovanovic 2keramika jovanovic 3

Prisetimo se, sada već izgubljenog, izgleda najamne kuće Geze Klajna.

najamna kuca geze klajna 1

pinterest

Analiziranjem ova dva stanja, očigledno je da je ta žuta boja pojela bele dekoracije oko prozora, vence, dekoracije na atikama. Stara zelena boja je mnogo bolje isticala linije plastike, floralne detalje na njima, ali i “opera di mano” obradu fasade (plitki kvadratni reljefi između prozora).
Uništavanjem rastera prozora u prizemlju stvoren je debalans na fasadi jer prozori na spratu nisu više ni u kompozicijskom ni u volumenskom podudaru sa prozorima u prizemlju, kao da su u pitanju dva različita objekta. Posebna tema bi bila izbor savremenih, aluminijumskih izloga, sličnih onima na palati Manojlović od strane buregdžinice Lipe.

Podsetimo se da je 2011 godine u Gradskoj kući održana konferencija “Zaštita nasleđa u okvirima urbanističkog razvoja” na kojoj je stečen utisak da će Subotica ići u smeru očuvanja i vraćanja originalnog izgleda fasada palata u centru grada.
Na kraju se nameću nekoliko pitanja, zar investitor nije mogao da nađe neki drugi lokal sa izlozima negde drugde u centru, da li je moralo da se na ovako radikalan način reši problem, da li će se ostale palate u centru prilagođavati budućim investitorima itd?



KOMENTARI

  1. Raspop Teodosije kaže:

    Ceđeni kanarinac

  2. Moje ime kaže:

    Došli divlji, oterali pitome. Zavod se osramotio.

  3. croat kaže:

    Vlasnik je uradio ono sto je najbolje znao i umeo, verovatno je jako ponosan i zadovoljan svojim resenjem! A sta ce nama medjuopstinski zavod za zastitu spomenika kulture to je vec drugo pitanje. Mislim da slobodno mozemo da ukinemo taj zavod, posto ocigledno ne služi nicemu!

  4. Đuro kaže:

    Pristojno…ništa posebno ali bolje nego rušenje.

  5. Superhik kaže:

    Mogao je i da je sruši do temelja pa izgradi stambenu s lokalom kao neki bivši (ili i sadasnji ?) lokalni moćnici u ulici petefi šandora. Voleo bih da uporedite te dve slike (nekad i sad ). Uz cinjenicu da je nama subotičanima jedino ostalo da se zahvalimo tom lokalno moćnom investitoru (čitaj porodici) sto je posle god i po dana oslobodio put za kretanje vozila u toj ulici. Cestitam ali nisu oni krivi svi njihovi dojucerasnji partijski drugovi promeniše žute dresove u ove nove popularne a fotelje zadržaše.a nama ostaje DA SAMO NEMO GLEDAMO

  6. Afet kaže:

    Kakav kiceraj

  7. Filip kaže:

    @Superhik
    Da li su tebi ista stvar spratna secesijska palata i prizemna uzderica?

    Treba ima kritican stav prema novogradnjama ali treba biti i realan. Centar Subotice je pun prizemnih, bezvrednih kucica koje treba srusiti i izgraditi nesto novo.

    Naravno, to novo mora da bude kvalitetno i dostojno centru grada, napisao sam tekst o tome.
    https://www.gradsubotica.co.rs/savremena-arhitektura-i-stari-grad/

  8. Dva u jedan kaže:

    @Filipe, sada moram da ti kažem da nisi u pravu i da si pristrasan u svojoj zaslepljenosti „savremenim“, a da ne kažem i neuk jer inače bi znao da je još 1782. godine doneta odluka da kuće u Subotici (centar) moraju da se grade od čvrstog materijala, a da je pravila gradnje sprovodio lično kraljevski komesar Škulteti. Prema tome, ono što tvrdiš nije tačno: U CENTRU SUBOTICE NEMA „UDŽERICA“, retko da bi se baš neka našla, nego ima lepih, starih i čvrstih kuća koje su zapuštene, oronule i propale! Upravo zbog takvih kao što si ti koji samo gledaju šta bi rušili! Jedino ako „centrom“ ne smatraš tamo Gat, Ker, Bajnat, Novo selo…Nadam se da pominjući „udžerice“ nisi mislio na one dve kuće u Petefi Šandora kod Gimnazije koje su srušene na pravdi Boga da bi nečiji interesi i nečiji „talenat“ za arhitekturu zajednički stvorili skalameriju za koju je svejedno da li je u Subotici, Prnjavoru ili Kokinom Brodu? Ako tako smatraš, da su to bile „udžerice“, onda nikada nisi bio u tim kućama i ne znaš koliko su veličanstvene bile čak i oronule i koliko po meri čoveka sa svojim zelenim dvorištima i skladno raspoređenim prostorijama! Naravno da su izgledale očajno posle toliko decenija propadanja, ali pogledaj samo s druge strane Gimnazije onu zgradurinu iz 90-ih, pa vidi da li je u boljem stanju posle samo dvadesetak godina!? Prema tome, centar Subotice nije pun „prizemnih, bezvrednih kućica koje treba srušiti“, kako tvrdiš, nego kuća koje treba obnoviti. Inače ostajemo bez IDENTITETA kao grad. Ali, rušite, gospodo, samo rušite, drugo i ne znate. Baš me zanima ko je potpisao saglasnost da se od Klajnove zgrade napravi onakav papagaj?

  9. Lansky kaže:

    Ovo je stara tema ali je aktuelna a biće to i u budućnosti. Šta raditi sa prizemnim kućama u centru grada? Za grad koji ima rang kao Subotica, njima nema mesta tu odavno. To je utvrđeno još davnih dana kada je stavljena zaštita na one objekte koji se imaju sačuvati. Ovoga treba izuzeti jedino Drapšinovu, mada su i tamo stare prizemne kuće izgubile autentični izgled. Uzor treba tražiti u Segedinu. Među stare vredne palate pomešala se i arhitektura 30ih, 50ih 60ih…Da je bilo sreće da je do II sv. rata izgrađen ceo centar Subotice onda bi bilo lako. Te dve stare kuće su bile za rušenje još kad je izgrađena Gimnazija koja je zadala nivo toj ulici. One bi bile vredne eventualno u Čantaviru. I na mestima zgrada koje danas vrednujemo i čuvamo, bile su nekad još starije kuće ali su srušene jer je grad rastao. Evo jedne slike sa korzoa početkom 20. veka:
    https://www.gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2017/07/stari-korzo.jpg

  10. Filip kaže:

    @Dva u jedan
    Za parametar si uzeo odluku iz XVIIIog veka. Da li ti znas da je tada Subotica bila selo po standardima iz XIX i XX veka? Da li ti znas da se ovaj grad ne bi razvio iz tog sela da ta odluka nije aktivno krsena (verovatno je i ponistena malo posle XVII veka) u XIX i XX veku (Lansky ti je sve lepo objasnio)? Da li ste vi svesni koliko je lepih kucica poruseno da bi danasnji centar imao identitet? Da li ti znas sta identitet znaci i da on nije vezan samo za stare stilove?
    Lepo sam napisao, napisacu opet, treba biti kritican da bi izbegli kojekakve gradnje poput one tri u Vase Stajica, na cosku kod Gimnazije, na trgu Ivana Sarica. Medjutim, grad NE SME da bude zrtva mentalnog sklopa iz XVIII, XIX, XX veka.
    A udzerica i bezvrednih kuca imas koliko hoces u centru, evo ti lista koju sam sastavio za samo min razmisljanja
    https://goo.gl/maps/jF4v3MzReNN2
    https://goo.gl/maps/okCs1G9Cm3D2
    https://goo.gl/maps/ucP7WSjGhJr
    https://goo.gl/maps/nA4R4aXeXRJ2
    https://goo.gl/maps/pFYoWyruqGS2
    https://goo.gl/maps/SSd9pR4dR2n
    https://goo.gl/maps/zYhZSmKZDy92 (citav niz do coska)

    Ima ih jos gomilu.

    A zbog ovakvih delova, “…a da ne kažem i neuk…”, “Upravo zbog takvih kao što si ti koji samo gledaju šta bi rušili! Jedino ako „centrom“ ne smatraš tamo Gat, Ker, Bajnat, Novo selo…” , bi te zamolio 15 puta da procitas sta sam napisao, pa da jos toliko puta promislis svoj odgovor. Takodje je to nevaspitano. Ti mene ne poznajes. I da, ovo i ovakve teme jesu moja struka.

  11. Coyote Nervosius kaže:

    Da samo znate šta tek planiraju sa gradskom kućom.

  12. Prolaznik kaže:

    Mozda bi bilo bolje da smo ostavili tu kuću da trune polako čekajući pravu restauraciju:)
    glasali smo svi za kapitalazam ovo je definicija istog. Mada mislim da vam je najveći problem ta zastava i ćirilica jel tako? 😀

  13. BTX kaže:

    Gledao sam fotografije sa otvaranja specijalizovane prodavnice za keramiku i opreme za kupatila. Svaka cast, prodavnica svojom ponudom i interijerom moze slobodno da stoji u bilo kome drugom gradu zapadne Evrope pogotovu svojom ponudom. Medjutim za jednu ovakvu prodavnicu uopste ne postoji potreba da bude smestena u uzem centru grada. Artikli koje ovakva specijalizovana prodavnica nudi nisu u domenu svakodnevne potrebe i ne kupuju se bas svaki dan. Stoga sam misljenja da je doticna prodavnica trebala biti u nekom Retail – parku ili nekom slicnom mestu. Tamo bi imala daleko vecu prodajnu povrasinu a time i bolju prezentaciju svojeg “espapa” kao i manji problem sa parkingom. Zgrada u M. Gupca gde je radnja smestena je potpuno potcinjena trgovackim principima i imperativima trgovine i potrosackog drustva. Time je objekat unakazen do neprepoznatljivosti. Upadljiva drecava boja, sto veci izlozi, vazno je nametnuti se musteriji i po svaku cenu biti zapazen. To je sa stanovista trgovine i biznisa potpuno u redu i potpuno legitmno. Naravno unakaziti jedan vec postojeci objekat potpuno unistiti njegov Fin de siecle flair je nedopustivo. Stoga mislim da treba trgovacku radnju prilagoditi objektu u koji zeli da se smesti, a ne objekat prilagodjavati postulatima merkantilizma, odnosno trgovacke radnje. Prodavnici keramike i opreme za kupatila nije potreban nikakav reprezentativni objekat a jos manje neka ekskluzivna lokacija. Roba koju prodaje mora da govori za sebe i njen dizajn i kvalitet trebaju biti reprezentativni i ekskluzivni i naravno svrsishodni. To su atributu koji prodaju takvu sanitarnu galanteriju a ne objekat i lokacija. Inace prepravljanje objekata i njihovo “prilagodjavanje” nije nista novo za Suboticu. Meni se cini i da je zgrada Minerve (Muzej) takodje pretrpeo neke izmenu spoljne fasade mislim na ogrome prozore desno od ulaza koji nekako odudaraju od opsteg stila gradjevine.

  14. Nemanja kaže:

    Fasade oronule, pola kuca u rusevnom stanju ali ne ovde se kritikuje sto neko nesto radi, da li je bas ta zuta boja lepa, pa realno i nije bas, al opet izgleda bolje nego sto je zgrada izgledala pre adaptacije … kamo srece da svako uradi fasadu pa da chak bude ovako ne ubodenih boja, grad bi nam opet izgledao mnogo lepse. Znaci ne znam sto ljudi toliko tesko prihvataju promene, nove trendove itd … realno zelena fontana npr. propala je, nije resenje navlaciti novi drveni prekrivac, nego ako nema para za sanaciju, daj srusite je, napravite mini parkic sa 10tak klupa okolo bar da na nesto lici, a jednog dana u nekim srecnijim vremenima kada bude para uradite rekonstrukciju.

  15. arian kaže:

    To je taj SNS-ovski Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika. Vala su ga zaštitili, svaka im čast

  16. Lansky kaže:

    Prošao sam pored prodavnice i zaključio da to ustvari i nisu izlozi nego prozori. Nešto robe je okrenuto prema staklu no takva roba ne može stati i bogzna kako izgledati u klasičnom izlogu. U gradu je puno izloga likvidrirano raznim nalepnicama. U doba interneta gube značaj koji su imali nekad.
    Sve u svemu ovakav zahvat na zgradi u Matije Gupca nije bio potreban.

  17. arian kaže:

    @Dva u jedan

    Ahahahaha, “zelena dvorišta u Petefi Šandora”. Ahahaha. Tamo unutra su bile nabijenice od blata, 56 vlasnika, memljivo dvorište i rasadnici pacova, tuberkuloze i bubonske kuge. Bio ja. Vido. A da li ima udžerica za rušenje? Ima, naravno Po svim tim unutrašnjim dvorištima, pa u Bledskoj, Endrea Bajči Žilinskog, kompletan potez preko puta Pravoslavne crkve iza parkinga. Ima toga

  18. Dva u jedan kaže:

    Arian, hoćeš fotografiju da ti pošaljem?

  19. Dva u jedan kaže:

    @Filipe, karikiraš sve što sam rekao i to je u stvari nevaspitano. Uzeo si da sam naveo zdravo za gotovo “parametar” iz 18.veka, a samo sam ti skrenuo pažnju da je već od tada bila zabranjena izgradnja “udžerica” u centru Subotice. Naravno da je izgradnja grada trajala i trajala, a nisam baš ni siguran da je Subotica toliko bila “selo”, jer smo na primer imali električni tramvaj kada su ga u Beogradu još vukli konji, a Novi Sad ga dobio 18 godina kasnije. Možemo upoređivati i broj stanovnika Subotice, Novog Sada i Beograda u ta vremena, ali to bi nas daleko odvelo. Ne vidim šta te kuće na snimcima dokazuju, osim što si odabrao one koje nisu palate i koje su u takvom stanju da danas mogu da zadovolje tvoj kriterijum za proglašavanje “udžericama”!? A za čega je vezan “identitet” ako nije za stare stilove? Valjda za građevine, kako sam već naveo, za koje je svejedno da li su u Subotici, Paraćinu ili Maloj Krsni? Bace te iz aviona i onda pogađaj gde si! Vidiš razglednicu, i samo po onome što piše na njoj znaš koji je grad. “Moderan” grad. Ne poznajem te, tačno, sva sreća, ali sam odmah znao da ti je to, nažalost, “struka” koja te uči da ne ponavljam čemu i na nju si vrlo ponosan, jer, Bože moj, ti pripadaš “mentalnom sklopu” 21. a ne 18-19-20.veka! Samo mi reci šta u tom “mentalnom sklopu” tih vekova nije valjalo a po čemu je “mentalni sklop” ovog tvog 21. veka bolji? Vi ste sposobni da stvarate samo lično-bezlične građevine, lično – jer takvi “stilovi” postoje samo u vašim glavama, tobož velike “kreacije”, oslobodili ste se “nasleđa stilova”, “istoricizma”, “kopiranja”, bla-bla-truć, a zašto su u isto vreme bezlične, već sam objasnio. Uostalom, gradite te vaše kreacije i “kreacije”, nemam ništa protiv, ima doooovooooljnooo prostora u Subotici – a zašto ste se navadili da prčkate po centru, e to je drugo pitanje!

  20. arian kaže:

    Dva u jedan bi da nas vrati u tu “idealnu, mitsku, sanjanu” devetnaestovekovnu Suboticu u kojoj je smrtnost dece do 5 godina bila 80%, ulice bile od blata, kuce bile od blata, ako se blato nije i jelo vec. Blato i budj.
    Dva u jedan zamislja da su tada, valjda svi u Subotici ziveli gospoCki. Sto je realno taman toliko kao kad bi se danasnji zivot u Subotici procenjivao na osnovu lajfstajla 10 glavnih gradskih tajkuna

  21. Volimljude kaže:

    Čemu ovoliki izlozi za keramiku? Potpuno nepotrebno, dakle zgrada je mogla da zadrži originalni izgled. Direktora zavoda niko ne poziva na odgovornost kao ni ranije.

  22. Filip kaže:

    @Dva u jedan.
    Uf, ne znam sta da ti odgovorim na sve sto si napisao jer je sve pogresno, netacno.

    Imas preterano arogantan stav o stvarima koje povrsno znas, vidis, ja npr vidim da ti nemas dodirne tacke sa arhitekturom, gradjevinom, urbanizmom.
    Sva sreca pa ce, valjda, jednog dana preovladati struka i ovaj grad vratiti na pravi put.

    Toliko od mene.

  23. Dva u jedan kaže:

    @Filipe, “struka” je već preovladala, vidi se i po Klajnovoj kući, ne moraš više to da priželjkuješ. Možda stvari “površno znam” ili nemam “dodirne tačke” (?) sa arhitekturom, građevinom i urbanizmom – šta ti to znači, da li onda o arhitekturi mogu da razmišljaju i prosuđuju samo oni koji su iz te struke? Kome arhitektura služi, arhitektima ili nama “neznalicama” i da li mi nemamo pravo da nam se nešto sviđa ili ne sviđa? Nije moj stav arogantan, upravo suprotno, ti imaš arogantan stav jer misliš da je to što radiš bogzna kakva “kreacija”. Ja sam neznalica ali reci mi da li to ovako funkcioniše: dobiješ da projektuješ zgradu na lokaciji toj i toj, P+5, na primer, dati gabariti, dimenzije, zahtevi koji se postavljaju pred projektanta u vidu korisne kvadrature, broja stanova ili poslovnog prostora, materijal taj i taj…nije tako? E, onda ti to treba da NACRTAŠ, uklopiš, proračunaš, statički itd.itd. ŠTA JE TU TVOJA KREACIJA? Čista tehnika! Investitoru je važno sve ovo što sam naveo (i ono što nisam, jer ja sam ipak površna neznalica) i važno mu je da što više UŠTEDI, pogotovo kada je u pitanju FASADA i tu ga baš poprilično zabole da ne kažem šta kakva će biti – samo da je “funkcionalna”, “svedena” i da ne košta više nego što treba. E, vidiš, tu je razlika između “mentalnog sklopa” 18-19-20. i ovog tvog 21. veka: nekada, kada su postojali tebi tako odvratni stilovi, onda su se investitori takmičili čija će zgrada biti LEPŠA pa su se arhitekti (projektanti ajde, zovi ih kako hoćeš) trudili da stvore istinske kreacije u okviru stilova koje su zastupali – makar da su zgrade bile istog stila, svaka je bila različita i lepa na svoj način! A ovo što vi gradite – beton, staklo, metal – kocka-kvadrat, golo-boso, nikada neće biti LEPO! To je kao da me teraš da mi se sviđaju Pikasove žvrljotine (sam je rekao: Ja sad da pljunem, i to bi proglasili za umetnost) ili Korbizjeove gadosti, a priznati su i jedan i drugi! Vi, dakle, niste arhitekte-umetnici, vi ste najobičnije ZANATLIJE i CRTAČI. Toliko od mene neznalice i izvini što ne volim baš savremenu arhitekturu (čast retkim izuzecima!) i što sam protiv nje u starom centru grada i njegovog menjanja, mada iskreno rečeno protiv vaših “kreacija” nisam previše ako ih gradite dalje od centra.

  24. Dva u jedan kaže:

    @Arian, sad sam tek pročitao tvoj komentar, lupaš ko Maksim po diviziji, prvo se obavesti koliko je gospoCkih kuća u to vreme bilo izgrađeno u Subotici, koliko ih još ima čak i danas sačuvanih (nažalost dosta njih u lošem stanju zbog neodržavanja), a koliko ih je u prošlim decenijama nestalo! Tek kada to sabereš, onda mi kaži da li je toliko gospoCkih kuća moglo da izgradi “deset tajkuna” ili stvarno veruješ u te gluposti koje si napisao o tome kako je narod onda živeo? Naravno da je “lajfstajl” bio drugačiji, da nisu svi živeli gospoCki, da su medicina i farmacija bili manje razvijeni i stoga smrtnost, pa i dece, bila veća, više blatnjavih ulica – ali sve to nije bilo SAMO u Subotici! Upoređuješ uslove života 18-19.veka sa današnjim? Na osnovu toga procenjuješ ili potcenjuješ arhitektonsko nasleđe grada? Idi, molim te! Ne bih ja da vraćam nikoga u 19.vek ali bojim se da ćemo izgubiti ono što je u njemu vredelo a ono što dobijamo umesto toga nema novu vrednost, osim upotrebne. A kakvi ćemo biti mi i generacije koje dolaze ako nam samo upotrebna vrednost bude važna??? Kraj priče. Bar što se mene tiče.

  25. arian kaže:

    @Dva u jedan
    Ti bi pre sto i nešto godina sigurno bio jedan od onih koji bi grmeli protiv secesije jer je ona značila upravo negaciju i odvajanje od tebi tako dragog istoricizma i eklekticizma. Ali potpuno je iluzorno nadati se da se može podučiti neko ko neće ništa da preispita i nauči jer je toliko siguran da sve zna a pritom je tako neobrazovan. Kraj priče. I što se mene tiče

OSTAVITE KOMENTAR