Više od trećine prometa u trgovini obavlja se u sivoj zoni, najviše na pijacama i u pograničnim područjima, a trgovci, posebno mali, na gubitku su i zbog velikih bankarskih provizija za POS terminale, navode u Grupaciji trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo PKS.
Promet u sivoj zoni najviše je izražen u pograničnim područjima, kao što je Subotica, ali i svim drugim gradovima u Srbiji.
Kako bi se trgovina iz nelegalnih preselila u legalne tokove treba rasteretiti privredu velikih dažbina, poreza i taksi i omogućiti svima da pod istim uslovima igraju tržišnu utakmicu, rekao je Mlađan Šumić, zamenik predsednika Grupacije.
U proteklih nekolikog godina trgovci su suočeni sa padom kupovne moći stanovništva i prometa na malo, kao i velikom nelikvidnošću koja je sve izraženija, istaknuto je na sednici Grupacije, a objavljeno je na sajtu PKS.
Gordana Hašimbegović, sekretar Udruženja za trgovinu PKS, ukazala je na neophodnost zajedničke aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije svih relevantnih institucija, ministarstava, asocijacija. Ona je podsetila da je PKS formirala Međuresornu radnu grupu za suzbijanje sive ekonomije.
Dragan Gajić, predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija najavio je izradu Strategije za suzbijanje sive ekonomije koja se, kako je rekao, radi u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
U izradu tog dokumenta uključena su i druga nadležna ministarstva, rada, trgovine, poljoprivrede.
U Ministarstvu trgovine formiran je odsek za suzbijanje sive ekonomije, a očekuje se da će Zakon o inspekcijama biti veliki korak u pravcu suzbijanja nelegalne trgovine, objasnio je Gajić i istakao da najveći problem predstavlja prodaja neregistrovanih trgovaca na pijacama, buvljacima i preko interneta.
Trgovci se takođe zalažu i za izradu novog regulatornog okvira o menici i čeku jer je, po njihovoj oceni, postojeći zakon u potpunosti zastareo.
Tanjug
