Prosečna potrošačka korpa poslednjih 10 godina poskupela čak 86 odsto

Deceniju ranije prosečna potrošačka korpa u Srbiji, po metodologiji Ministarstva trgovine, vredela je nepunih 40.000 dinara i prosečnoj plati je nedostajalo 190 dinara da je namiri.

Prema podacima iz decembra prošle godine, ne preterano rasipnoj porodici trebalo je 74.057 dinara da pregura mesec. Prosečnoj plati je do ovog iznosa nedostajalo – skoro 8.000 dinara. Korpa je danas teža 86 odsto, a zarada u dinarima, prema statisti veća – 67 odsto. Gledano u evrima, u proseku zarađujemo 54 odsto više.

Na spisku osnovnih životnih namirnica bilo je teško naći artikal koji je protekle decenije pojeftinio. Uspeli smo da uočimo dva izuzetka. Kilogram crnog luka potrošači su krajem 2010. plaćali 51,18 dinara, a krajem prošle godine – 45,16 dinara. Danas manje košta još i kilogram kristal šećera. Plaćali smo ga nekada 79,34, a danas 71 dinar. Među namirnicima, ubedljivo najviše je poskupeo med. Sa 395 dinara, dostigao je cenu od 848 dinara.

„Prošla godina bila je veoma loša i to u čitavom svetu“, čuli smo u Savezu pčelarskih organizacija Srbije.

„Nije bilo bagramovog meda, a i drugog je bilo veoma malo. Otkupna cena je sa 4,3 evra iz 2019. godine, skočila lane na 6,7 evra po kilogramu. I suncokret je imao mali prinos, planine su podbacile. Pčele su gladovale. To je dovelo do povećanja cena. Ako i sad udari mraz, bićemo u teškim problemima. Finansijski smo iscrpljeni“.

Po 55 odsto su danas skuplje, reklo bi se poznate “sirotinjske” namirnice – pasulj i pirinač. Prvi je sa 197 po kilogramu, stigao do skoro 306 dinara. Drugi je od 129, dostigao skoro 200 dinara. I pšenični hleb je 47 odsto skuplji – bio je 58,6, a sada je 86,3 dinara. U istoj srazmeri su poskupele i sardine – sa 654 na 980 dinara. Slično je sa viršalama – od 402 dostigle su 600 dinara po kilogramu. Jabuka je koštala 60, a sada 91 dinar.

Mnogi bi se kupci zakleli da ni meso nije mirovalo. Statistika kaže da je junetina poskupela 36 odsto, piletina za četvrtinu, a svinjetina svega 10 odsto. Slanina vredi 22 odsto više, umesto 644 sada je 791 dinar.

Kafa je skočila 36 odsto, a čokolada oko 18 odsto. Mleko je skuplje 50 odsto, dok jogurt košta 17 odsto više. Čajna kobasica je sa 975 dinara, došla do 1.230, što je pomeranje od 26 odsto. Skoro trećinu, 31 odsto, skuplji je i beli sir. Jaja su sa 9,6 otišla na 13, dinara, ali je u procentima to čak 44 odsto.

Komunalne usluge duplirane

Hrana, izgleda, nije bila glavni pokretač poskupljenja potrošačke korpe. Na troškove su značajno uticale cene stanovanja. Komunalne usluge i struja pre deset godina koštali su 7.245 dinara. Danas ove stavke odnosne duplo više – 14.755 dinara. I transport je sada obračunat sa 5.347 dinara, dok je nekada na gradski prevoz odlazilo 2.650 dinara. Komunikacije su nosile 219 dinara troška, a danas 2.128 dinara. I nimalo lako nije pušačima. Cigarete su koštale mesečno 2.550 dinara, a oko 300 je trošeno za alkoholna pića. Sada stavka alkoholna pića i duvan iznosi čak 7.041 dinar.


Izvor: Večernje novosti



KOMENTARI

  1. Vlada kaže:

    Ajde sto je sve poskupelo, nego prodje 10 godina ko nista…

  2. Ris kaže:

    Nema dovoljno ni za potrošačku korpu, a gde je za režije, za popravke, deci za školu, odeća, rodjendan, slava, godišnji odmor? Kako da preživi običan čovek sa minimalcem?Malo roditelji od penzije, brat iz inostranstva. Ispade da se mlad čovek džaba školovao, kad od plate ne može sam da izdržava ni sebe, a gde još porodicu? Kakvu poruku ostavljamo mladom naraštaju?! Problem je vrlo ozbiljan i već decenijski.

  3. mrcina kaže:

    Ma jeftinjara na sve strane,plata 2800 EUR.

  4. Ništa nije toliko jeftino da nam ne bi bilo skupo kaže:

    Podaci najvećim delom nisu tačni i odokativni su. Mnogo više toga je pojeftinilo osim šećera i crnog luka i mnogo više ostalo po istoj ceni nego što je poskupelo. Zavisi gde kupujete. Čitavu zimu sam kupovao jabuke u prodavnici zdrave hrane za 40-50 dinara, i to vrlo kvalitetne, a ko želi i ima novaca može u marketima da ih kupuje i za 120 dinara, od volje mu. Meda ima za 500-600 dinara koliko hoćeš. Na istom mestu sam ga kupovao kao jabuke, i to pravi, prirodni. Inače je “običan” (veštački) na buvljaku 300 dinara. Vodim evidenciju troškova godinama, između ostalog i komunalnih i nije tačno da su komunalne usluge i struja duplo skuplji, trošim isto koliko i pre 10 godina ali tvrdim i mogu da dokažem da cene nisu “duple”. Govorim o Subotici. Ovo je pisao neki “đilasovac” sa namerom da podjebava priprosti narod, jer da je hteo da bude pošten, napisao bi i kako su se i naše zarade i penzije menjale tokom decenije, pa bi ih bilo interesantno uporediti sa rastom troškova. Na primer, pre 6-7 godina, u 2014., radnici subotičke “Čistoće i zelenila” imali su minimalnu zaradu oko 19.000 dinara, a danas je to oko 32.000 dinara. Majku mu j…m, zar po svemu treba srati po svaku cenu??? Kada ćemo naučiti da budemo OBJEKTIVNI a ne PRISTRASNI, bilo na koju stranu? Nisam pristrasan, kako će mi mnogi napaljeni antiprotivni sada prikačiti, jesu pasulj i čvarci, slanina, od sirotinjske postali gospodska hrana, ima i što je poskupelo, ali kada se sve sabere, oduzme i podeli, standard je, generalno, ipak otišao gore u odnosu na 2012. godinu. Ko drugačije tvrdi, laže kao pas. Naravno da ima siromašnih, isto koliko ih je bilo i koliko će ih uvek i biti, pa makar dostigli i švedski nivo, i njima ništa nije toliko jeftino da ne bi bilo skupo. Zato postoje narodne kuhinje – za klošare, propale kockare i alkoholičare, ulagače koji su propali i sve što su imali projebali u “sigurnim biznisima” pa pukli i dospeli na ulicu, islužene prostitutke, narkomane, sve od kojih je 99% samo krivo za svoju sudbinu.

  5. Salamander kaže:

    Napredni smo nema šta…nije bitno kolika je plata nego koliko možeš za nju da kupiš i to je jedina realna statistika.

  6. Ništa nije toliko jeftino da nam ne bi bilo skupo kaže:

    Salamander – a šta si ti mogao 2012. da kupiš za platu što ne možeš danas? Kad narodu dupe zine, onda mu možeš davati koliko hoćeš, nikada neće biti zadovoljan! Niko srećan, svi hoće više, više, više…uvek više, a ne pitaju da li su više zavredili?

OSTAVITE KOMENTAR